Ekspertni sistem je ra țunarski program koji deluje kao ljudski [630868]

Dr Jasmina Novaković
Dr Dragan Milanović • Dr Alempije Veljović
POSLOVNA
INFORMATIKA
Dr Jasmina Novaković • Dr Dragan Milanović • Dr Alempije Veljović • POSLOVNA INFORMATIKA
.FHBUSFOE
VOJWFS[JUFU
QSJNFOKFOJI
OBVLB

#FPHSBE


ISBN 86-7747-191-X
cyan magenta yellow blackcyan magenta yellow black

Dr Jasmina Novaković
Dr Dragan Milanović
Dr Alempije Veljović
Poslovna informatika
Megatrend univerzitet primenjenih nauka
Beograd, 2005.

Dr Jasmina Novaković, dr Dragan Milanović, dr Alempije Veljović
POSLOVNA INFORMATIKA
Recenzenti:
Prof. dr Slobodan Kotlica,
redovni profesor Fakulteta za poslovne studije Megatrend univerziteta primenjenih nauka u Beogradu
Prof. dr Dragana Becejski-Vujaklija,
redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu
Izdaje i štampa:
Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, Makedonska 21
Za izdavača:
Nevenka Trifunović
Direktor Izdavačke delatnosti:
Dragan Karanović
Lektor:
Jelena Dimitrijević
Tehnički urednik
Dr Jasmina Novaković
Dizajn korica:
Branimir Trošić
Tiraž:
300 primeraka
Copyright:
© 2005 Megatrend univerzitet
primenjenih nauka – BeogradIzdavač zadržava sva prava.Reprodukcija pojedinih delovaili celine ove publikacijenije dozvoljena!
ISBN 86-7747-191-XCIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
007.004(075.8)
004.7(075.8)004.738.5:339(075.8)
NOVAKOVIĆ, Jasmina
Poslovna informatika / Jasmina
Novaković, Dragan Milanović, AlempijeVeljović – Beograd : Megatrend univerzitetprimenjenih nauka, 2005 (Beograd :Megatrend univerzitet primenjenihnauka). – 239 str. : graf. prikazi ; 24 cm
Tiraž 300. – Bibliografija: str. 237-239. ISBN 86-7747-191-X
1. Milanović, Dragan 2. Veljović, Alempijea) Informacioni sistemi b) Računari -softver c) Računarske mreže d)Elektronska trgovinaCOBISS.SR-ID 126867724
Odlukom Komisije za izdavačku delatnost „Megatrend“
univerziteta primenjenih nauka broj Broj odluke 147/41 od 18.07.2005
rukopis je odobren za štampu i upotrebu u nastavi kao udžbenik.

Poslovna informatika 3
SADRŽAJ:
PREDGOVOR ………………………………………………………………………… 7
1. OSNOVNI KONCEPTI INFORMACIONIH SISTEMA …….. 11
1.1. INFORMATIKA I DRUŠTV ENE PROMEN E ………………………………………………………………11
1.2. DEFINICIJA I OSOBINE INFOR MACIJE …………………………………………………………………..12
1.3. PROCES INFOR MISANJ A………………………………………………………………………………………….17
1.4. POSLOVNA INFORMA TIKA ……………………………………………………………………………………..18
1.5. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE…………………………………………………………………………….21
1.5.1. TRENDOVI INFORMACIONI H TEHNOLOGIJA …………………………………………………………………………….2 1
1.5.2. PRIMENA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U SAVREMENOM POSLOVANJU………………………….23
1.6. INFORMACIONI SISTEM I POSLOVNI SIS TEM……………………………………………………….26
1.7. KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA ………………………………………………………..31
1.8. PROCENA KVALITETA INFORMACIONIH SISTEMA……………………………………………..32
2. OSNOVNE KOMPONENTE RA ýUNARA………………………… 35
2.1. MIKROPRO CESOR……………………………………………………………………………………………….. ….35
2.2. UNUTRAŠNJA (RADNA) MEMORIJA………………………………………………………………………..37
2.3. HARD DI SK ……………………………………………………………………………………………………. ………….38
2.4. MATI ýNA PLOýA ……………………………………………………………………………………………………..39
2.5. SPOLJNA (STALNA) MEMORIJA………………………………………………………………………………39
2.6. ULAZNE I IZLAZ NE JEDINI CE …………………………………………………………………………………41
2.6.1. ULAZNE JEDINICE …………………………………………………………………………………………….. ………………………..41
2.6.2. IZLAZNE JEDINICE……………………………………………………………………………………………. …………………………46
3. SOFTVER …………………………………………………………………………. 51
3.1. POJAM I KLASIFIKACIJA S OFTVERA …………………………………………………………………….51
3.2. OPERATIVNI SI STEM …………………………………………………………………………………………….. ..54
3.3. INFORMACIONI PODSISTEMI POSLO VNOG SISTEMA………………………………………….55
3.3.1. INFORMACIONI PODS ISTEM MARKETINGA……………………………………………………………………………… 55
3.3.2. INFORMACIONI PODS ISTEM PROIZVODNJE…………………………………………………………………………….. .58
3.3.3. INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I RA ýUNOVODSTVA …………………………………………………60
3.3.4. INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJA KADROVIMA ………………………………………………………62
3.4. SOFTVER ZA LI ýNU PRODUKTIVNOST ………………………………………………………………….63
3.5. PROGRAMSKI JEZ ICI…………………………………………………………………………………………….. ..65
4. RAýUNARSKE MREŽE …………………………………………………… 71
4.1. POJAM I PODELA RA ýUNARSKIH MREŽ A……………………………………………………………..71
4.2. SVOJSTVA RA ýUNARSKIH MR EŽA…………………………………………………………………………74
4.3. KOMUNIKACIONI MEDIJ UMI………………………………………………………………………………….74

4 Poslovna informatika
4.4. DVA OSNOVNA TIPA MREŽE …………………………………………………………………………………..80
4.4.1. SERVERSKE MREŽE …………………………………………………………………………………………….. ……………………..80
4.4.2. MREŽE RA ýUNARA ISTOG PRIORITETA…………………………………………………………………………………….82
4.5. PROJEKTOVANJE MREŽ E……………………………………………………………………………………….83
4.6. KLASI ýNE TOPOLOGIJE …………………………………………………………………………………………83
4.6.1. MAGISTRALA ………………………………………………………………………………………………… ……………………………83
4.6.2. TOPOLOGIJA ZVEZDA …………………………………………………………………………………………… ……………………85
4.6.3. TOPOLOGIJA PRSTEN …………………………………………………………………………………………… …………………….86
4.7. RAýUNARSKA KOMUNIK ACIJA……………………………………………………………………………..87
4.8. TELEKOMUNIKACIONI PROTOKOL I …………………………………………………………………….89
4.9. INTE RNET ……………………………………………………………………………………………………. …………..92
5.ELEKTRONSKA TRGOVINA…………………………………………….99
5.1.KONCEPT E-TRGOVIN E……………………………………………………………………………………………9 9
5.2.POJAM ELEKTRONSKOG TRŽIŠTA I ME ĈUORGANIZACIONOG
INFORMACIONOG S ISTEMA ……………………………………………………………………………………….101
5.3.PREDNOSTI I OGRANI ýENJA E-TRGOVI NE ………………………………………………………….104
5.4.MODELI E-TR GOVINE …………………………………………………………………………………………….1 07
5.4.1.B2B MODEL ………………………………………………………………………………………………….. …………………………….108
5.4.2.B2C MODEL ………………………………………………………………………………………………….. …………………………….109
5.4.3.C2C MODEL ………………………………………………………………………………………………….. …………………………….122
5.4.4.TRGOVINA UNUTAR KOMPANIJE …………………………………………………………………………………….. ………122
5.4.5.POJAM E-VLADE ………………………………………………………………………………………………. ………………………..123
5.4.6.MOBILNA TRGOVINA ……………………………………………………………………………………………. …………………..126
5.5.NEUSPESI E-TRGOVINE ZASNOVANE NA INTERNETU………………………………………..128
5.6.ORGANIZACIONA, PRAVNA I ETI ýKA PITANJA I TRŽIŠNA PRAKSA…………………129
5.6.1.ORGANIZACIONI ASPEKTI UVO ĈENJA E-TRGOVINE ………………………………………………………………129
5.6.2.TRŽIŠNA PRAKSA I ZAŠTITA POTROŠA ýA I PRODAVACA ………………………………………………………131
5.6.3.PRAVNA I ETI ýKA PITANJA SPECIFI ýNA ZA E-TRGOVINU ……………………………………………………..133
6. BAZE PODATAKA …………………………………………………………..135
6.1. UVO D ……………………………………………………………………………………………………….. ……………..135
6.2. SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZ OM PODATAKA – SUB P ………………………………………136
7. ZAŠTITA PODATAKA U RA ýUNARSKIM MREŽAMA…143
7.1. VRSTE NAPADA NA RA ýUNARSKE MREŽ E ………………………………………………………….143
7.2. SIGURNOSNI SERV ISI ……………………………………………………………………………………………. 145
7.3. PRIMERI SISTEMA ZAŠTITE PODATAKA U RA ýUNARSKIM MREŽ AMA…………..146
7.4. PRIMERI NAPADA NA RA ýUNARSKE MREŽ E………………………………………………………147
7.5. KRIPTOLOŠKA ZAŠTITA U RA ýUNARSKIM MREŽAMA……………………………………..149
7.6. SISTEMI ZA ŠIFROVANJE PODATAKA………………………………………………………………….151
8. INFORMACIONI SISTEMI U MENADŽMENTU…………….155
8.1. KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA ………………………………………………………155
8.2. NEAUTOMATIZOVANI INFORMACI ONI SISTEMI ……………………………………………….156

Poslovna informatika 5
8.3. UPRAVLJA ýKI INFORMACIO NI SISTEMI …………………………………………………………….157
8.4. SISTEMI ZA PODRŠKU ODLU ýIVANJU (DECISION SUPPORT SYSTEMS – DSS) …158
8.5. EKSPERTNI SISTEMI (E XPERT SYSTEMS – E S) …………………………………………………….164
8.6. HIBRIDNI SISTEMI (HIBRID SYSTEMS – HS ) …………………………………………………………170
8.7. VEŠTA ýKA INTELIGENCIJA………………………………………………………………………………….173
8.8. UPOREDNE KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA ……………………………..178
9. INFORMACIONI TOKOVI I INFORMACIONI PROCESI U
POSLOVNOM SISTEMU……………………………………………………. 181
9.1. INFORMACIONI TOKOVI ……………………………………………………………………………………….181
9.2. INFORMACIONI PR OCESI………………………………………………………………………………………183
9.2.1. DISTRIBUIR ANI SISTEMI……………………………………………………………………………………….. ………………….183
9.2.2. KLIJENT-SERVER SISTEMI………………………………………………………………………………………. ………………..184
9.2.3. OSNOVNI CILJEVI UPOTREBE K LIJENT-SERVER SISTEMA……………………………………………………..187
9.2.4. BAZE PODATAKA I KLIJEN T-SERVER MODEL OBRADE PODATAKA……………………………………..188
10. RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA ……………………….. 191
10.1. POJAM RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA…………………………………………………..191
10.2. PROCES RAZVOJA INFORMACIONIH SIS TEMA…………………………………………………193
10.2.1. "VODOPAD ŽIVOTNI CIKLUS" …………………………………………………………………………………….. ………….193
10.2.2. PROTOTIPSKI RAZVOJ SOFTVERA ………………………………………………………………………………….. ……..196
10.2.3. OPERACIONALNI (TRANSFORMAC IONI) "ŽIVOTNI CIKLUS" ………………………………………………..197
10.2.4. ITERATIVNO INKREMENTALNI "ŽIVOTNI CIKLUS" ………………………………………………………………198
10.3. OBJEKTNO-ORIJENTISANI RAZVOJ SISTEMA…………………………………………………..199
10.4. POJAM I NAMENA CASE ALATA ………………………………………………………………………….201
11. ANALIZA SISTEMA……………………………………………………… 205
11.1. POJAM ANALIZE SI STEMA…………………………………………………………………………………..205
11.2. STRUKTURNA SISTEMSKA ANALIZA………………………………………………………………….209
11.2.1. IDEF0 – FUNKCIO NALNO MODELIRANJE ………………………………………………………………………………. 209
11.2.2. DIJAGRAMI TOKA PODATAKA……………………………………………………………………………………… ………..220
12. PROJEKTOVANJE, PROGRAMIRANJE I UVO ĈENJE
INFORMACIONIH SISTEMA…………………………………………….. 227
12.1. PROJEKTOVANJE SI STEMA…………………………………………………………………………………227
12.2. PROG RAMIRANJE ………………………………………………………………………………………………. ..229
12.3. UVO ĈENJE INFORMACIONIH SIST EMA……………………………………………………………..230
12.4. FUNKCIONISANJE INFORMACIONIH S ISTEMA …………………………………………………232
LITERATURA…………………………………………………………………….. 237

6 Poslovna informatika

Poslovna informatika 7
Predgovor
Knjiga Poslovna informatika nastala je kao rezultat višegodišnjeg rada
autora u nau țnoistraživa țkoj i nastavnoj delatnosti. Knjiga je namenjena
prvenstveno studentima prve godine Fakulteta za poslovne studije Megatrend univerziteta primenjenih nauka, koji slušaju predmet Poslovna informatika. U zna țajnoj meri može da koristi i studentima na drugim
fakultetima koji slušaju predmete iz ove oblasti, kao i stru țnjacima u
privredi.
Svedoci smo jednog od najvažnijih doga ÿanja u ljudskoj istoriji do
sada – informacione revolucije. Ova revolucija menja na țin na koji radimo,
uțimo i živimo, i to ostvaruje mnogo brže od bilo koje revolucije, uticajima
koji su mnogo dalekosežniji i koji ne mogu da se predvide. U ovoj knjizi uținjen je napor da se savremene tekovine i dostignu üa informacionih i
komunikacionih tehnologija objasne i uputi na na țin njihovog koriš üenja.
U prvom delu opisuju se osnovni koncepti informacionih sistema koji
se primenjuju u poslovnim sistemima za prikupljanje, țuvanje, obradu,
prenošenje i distribuciju podataka. Zahvaljuju üi informacionom sistemu koji
obezbeÿuje potrebne informacije za normalno funkcionisanje poslovanja,
poslovni sistem može da definiše svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost na njihovo ostvarenje.
U drugom delu obra ÿuju se osnovne komponente ra țunara:
mikroprocesor, unutrašnja memorija, spoljna memorija, izlazne jedinice i ulazne jedinice. Ove komponente predstavljaju fizi țki deo ra țunarskog
sistema i ozna țavaju se terminom hardver.
U treüem delu objašnjava se pojam i klasifikacija softvera. Pored
pregleda aplikativnog i sistemskog softvera, detaljnije se razmatraju
operativni sistemi kao jedna klasa sistemskog softvera, softver za li țnu
produktivnost koji omogu üava korisniku da što bolje i efikasnije izvrši svoje
poslove, kao i programski jezici uz pomo ü kojih se piše aplikativni softver.
Uțetvrtom delu razmatran je pojam i podela ra țunarskih mreža. Pored
toga, razmatrani su razli țiti komunikacioni mediji za prenos podataka,
objašnjeni su osnovni tipovi mreža i mrežnih topologija, kao i na țini
meÿusobnog komunikaciranja ra țunara. Posebna pažnja posve üena je

8 Poslovna informatika
Internetu, kao najve üoj i najpoznatijoj ra țunarskoj mreži sa odgovaraju üim
servisima koje nudi.
U petom delu prikazan je istorijski i konceptualni okvir elektronske
trgovine, razli țiti modeli i prednosti njihovog uvo ÿenja. Tako ÿe, razmatrana
su organizaciona, pravna i eti țka pitanja specifi țna za e-trgovinu.
U šestom delu objašnjava se budu üim menadžerima šta bi trebalo da
znaju o bazi podataka, i koju bi oni ulogu trebalo da imaju u oblikovanju i evoluciji podataka.
Sedmi deo bavi se pitanjem zaštite podataka u ra țunarskim mrežama,
sa naglaskom na pretnje sistemu i uvo ÿenju odgovaraju üih mera
bezbednosti. Pripremljen je prikaz osnova kriptografije i kriptografske tehnologije, kao i procena sigurnosti postupka za zaštitu.
Sadržaj osmog dela posve üen je razmatranju informacionih sistema u
menadžmentu. Posebna pažnja posve üena je razmatranju neautomatizovanih
informacionih sistema, upravlja țkih informacionih sistema, sistema za
podršku odlu țivanju, ekspertnih sistema, hibridnih sistema i vešta țkoj
inteligenciji.
U devetom delu obra ÿuju se informacione delatnosti u informacionom
sistemu, koje možemo podeliti na informacione tokove i informacione procese. U informacione tokove ubrajamo prikupljanje, prenos i dostavljanje podataka, a u informacione procese ubrajamo evidentiranje, obradu i memorisanje podataka.
U desetom delu razmatra se razvoj informacionog sistema. Pojam
razvoja informacionih sistema obuhvata sve aktivnosti vezane za projektovanje, izgradnju, uvo ÿenje i funkcionisanje informacionih sistema u
organizaciji. S obzirom na to da se organizacioni ambijenti i tehnologije
tokom vremena menjaju, organizacijama su potrebni novi sistemi ili
znațajnije izmene postoje üih sistema da bi nastavili da ispunjavaju ciljeve
zbog kojih se primenjuju. Ovo ukazuje na ținjenicu da je razvoj sistema
neprekidan proces. U tekstu se obra ÿuju razli țiti pristupi razvoja
informacionih sistema od kojih zavisi uspeh projekta.
U jedanaestom delu objašnjena je analiza sistema, uz detaljnije
razmatranje strukturne sistemske analize, kao jedne od metoda za specifikaciju informacionog sistema. Pored toga, objašnjene su razli țite
strategije koje se koriste kod utvr ÿivanja informacionih zahteva korisnika. S
obzirom na to da strukturna sistemska analiza koristi grafi țki jezik IDEFO
ili dijagrame toka podataka za grafi țki prikaz i transformaciju podataka u
sistemu, u ovom delu se oni detaljnije razmatraju.

Poslovna informatika 9
U dvanaestom delu nastavlja se razmatranje razvoja informacionih
sistema, po țevši od projektovanja sistema, njegovog programiranja i
testiranja, pa sve do uvo ÿenja i održavanja. Razmatraju se i mogu üi razlozi
zbog kojih mogu da izostanu o țekivani efekti od uvo ÿenja informacionog
sistema.
Autori posebno zahvaljuje na korisnim sugestijama recenzentima ove
knjige, prof. dr Slobodanu Kotlici i prof. dr Dragani Be țejski-Vujaklija.
Autori

10 Poslovna informatika

Poslovna informatika 11
1. OSNOVNI KONCEPTI INFORMACIONIH
SISTEMA
U ovom poglavlju opisuju se osnovni koncepti informacionih sistema
koji se primenjuju u poslovnim sistemima za prikupljanje, țuvanje, obradu,
prenošenje i distribuciju podataka. Zahvaljuju üi informacionom sistemu koji
obezbeÿuje potrebne informacije za normalno funkcionisanje poslovanja,
poslovni sistem može da definiše svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost na njihovo ostvarenje.
1.1. INFORMATIKA I DRUŠTVENE PROMENE
Poslednjih nekoliko decenija privre ÿivanje karakterišu zna țajne
dinamițke promene uslovljene eksponencijalnim rastom znanja. Posledica
takvog razvoja ljudskog društva je ubrzan i izražen nau țno-tehnițki i
tehnološki progres. Funkcionisanje poslovnog sistema usložnjava rastu üa
složenost poslovnih poduhvata i me ÿusobna povezanost pojava i zbivanja u
samom poslovnom sistemu i u okruženju.
Intenzitet promena i kvalitativno izmenjeni uslovi poslovanja, isti țu u
prvi plan komuniciranje, kako bi se ostvarila interakcija i povezivanje svih
elemenata sistema i okruženja. Naglim razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija rešavaju se uo țeni problemi u poslovanju.
Razvijene zemlje ulaze u tzv. informati țko društvo koje se zna țajno
razlikuje od industrijskog društva.
Ovladavaju üi prostorom energetske i materijalne integracije țovek je
uoțio da je neophodno sprovesti i informacionu integraciju. Pronalaskom
kompjutera țovekov misaoni proces se iskazuje preko informacionih
sadržaja. Danas još uvek postoje üa softverska rešenja ne zadovoljavaju
potrebețoveka, tako da se problem pokušava rešiti uvo ÿenjem vešta țke
inteligencije.
Potrebno je ista üi da postoje razli țita mišljenja o ulozi i zna țaju
informacionih tehnologija u savremenim uslovima poslovanja. Postoji mišljenje da jednostrano zagovaranje informatizacije odlaže sagledavanje

12 Poslovna informatika
energetske krize i nedostatak sirovinskih resursa na dugoro țnom,
strategijskom planu.
Danas su informacije kroz nauku, inovacije, transfer tehnologije,
"know how" i "show how" vrlo zna țajna komponenta razvoja privrede.
Korišüenje informacione tehnologije bitno smanjuje troškove proizvodnje,
poveüava konkurentnost i naravno profitabilnost preduze üa. Za uštede u
energiji i sirovinama se može re üi da su relativno male u odnosu na uštede
koje se postižu u domenu upravljanja, kontrole, evidencije, ra țunovodstva,
nabavke, prodaje, marketinga i drugih poslova.
Pored informatizacije procesa proizvodnje sve više se i sama
informacija koristi kao roba. Potrebno je napomenuti da nije toliko re ț o
novim informacijama, ve ü o radikalnom poboljšanju na țina na koji se
informacija distribuira krajnim korisnicima. Radi se o selekcioniranim informacijama, țija poruka ima zna țajnu upotrebnu vrednost, pri țemu je
vreme potrebno za pristup ovim informacijama veoma malo.
Od svih informacionih sistema koji se danas koriste u svim sferama
društva, najzna țajniji su informacioni sistemi koji služe za upravljanje
proizvodnjom u preduze üima. Važnost ovih informacionih sistema odgovara
znațaju koji materijalna proizvodnja ima u sadašnjem stepenu razvoja
ljudskog društva.
Iskustvo razvijenih zemalja nas u ți da se na postoje üe ciljeve uvek
moraju dodavati novi koji predstavljaju imperativ vremena. Najzna țajnije
mesto u hijerarhiji ciljeva svakako pripada opštem zahtevu za bržim razvojem nauke i bržom primenom nau țnih dostignu üa u privredi.
U poslednjih nekoliko decenija svedoci smo intenzivnog razvoja
informacione tehnologije. Najbrži rast zabeležen je u industriji mikrokompjutera i razvoju softverske prodrške. Tome je zna țajno doprineo
paralelan razvoj novih tehnologija i orjentacija industrije na primenu rațunara u svom poslovanju. Rezultati istraživanja na polju
telekomunikacija imaju velike zasluge za ovakav razvoj ra țunarske
tehnologije.
1.2. DEFINICIJA I OSOBINE INFORMACIJE
Teorija informacija danas je razvijena u posebnu nauku țiji je teorijski
i praktițni znațaj u savremenom svetu veoma veliki i svakim danom sve
veüi. Danas se ve ü teorija informacija uspešno primenjuje u filozofiji i

Poslovna informatika 13
matematici, prirodnim i tehni țkim naukama, socijalno-ekonomskim
naukama, biologiji i medicini (Kosti ü M., 1990).
Spoljni svet, koji okružuje țoveka, deluje na njega preko njegovih
țulnih organa. ýulni organi daju țoveku informacije o onome što se doga ÿa
u okolini. Dobijena informacija putem signala se obra ÿuje u nervnom
sistemu i mozgu țoveka. Nakon odgovaraju üeg izbora, prikupljanja i
obrade, informacije se koriste od strane țoveka za obratno, neposredno
delovanje țoveka na okolinu ili uz pomo ü drugih sredstava. Tako se
țovekova okolina pojavljuje kao izvor informacija, a tako ÿe i kao primalac
informacija i dejstava.
Primena kompjutera pomaže da se "prošire" mogu ünostițovețijeg
mozga pri oceni situacije, donošenju odluka, merenju, kontroli i upravljanju. Ovde kao me ÿufazu možemo uzeti proces pam üenja i țuvanja informacija u
trajnoj ili operativnoj memoriji.
Osnove teorije informacija je najpre izložio ameri țki inženjer i
matematițar Klod Elvud Šenon (C. E. Shanon) u svojim radovima o
matematițkoj teoriji informacija 1948. i 1949. godine. Šenona je posebno
interesovao problem komunikacije.
Taj ga je problem doveo do zaklju țka da je pri komuniciranju
najvažnije da se od odašilja ța do primaoca prenese odre ÿena kolițina nețeg
nepoznatog primaocu. Ostalo je pitanje da se matemati țki odredi koli țina
nepoznatog, što treba prene ti u vidu poruke od odašilja ța, preko kanala
veze, do primaoca, što i țini osnovu Šenonovog rada iz teorije informacija.
Informacija (lat. informatio) ozna țava pojmove kao što su:
prouțavanje, uputstvo, obaveštavanje, obaveštenje. Neki nau țnici smatraju
da se informacija ne treba kao pojam definisati, dok drugi nau țnici definišu
informaciju na više ili manje sli
țan națin. Neke od definicija informacije su:
x"Informacijom se naziva sadržaj onoga što razmenjujemo sa spoljnim
svetom dok mu se prilago ÿavamo i dok uti țemo na njega svojim
prilagoÿavanjem. Proces primanja i koriš üenja informacija je proces
našeg prilago ÿavanja slu țajnostima spoljne okoline i našeg nastojanja
da u toj okolini delotvorno živimo." – N. Viner
x"Kao što je entropija mera dezorganizacije, tako je informacija, koja
se predaje nizom signala, mera organizacije." – N. Viner
Entropija i informacija predstavljaju osnovne informacione veli ține.
Izmeÿu njih postoje veze na koje je ukazao Šenon definišu üi informaciju
kao negativnu vrednost entropije. Iz ovoga sledi da entropiju možemo

14 Poslovna informatika
shvatiti kao meru nedostatka informacija, odnosno, meru dezorganizacije
sistema.
Pojam entropije usko je povezan sa pojmom verovatno üe. Entropija
izražava prirodnu težnju svakog realnog sistema da do ÿe u stanje najve üe
verovatno üe, a to stanje odgovara potpunom haosu, koji bi nastao zbog
njegove totalne neorganizovanosti.
Polazeüi od te prirodne težnje dezorganizacije i neprestanog rasta
entropije, u kibernetici se nastoji da se pojam entropije upotrebi kao mera valjanosti sistema da bi se moglo odlu țivati koji je sistem bolji, odnosno
prikladniji za izvršavanje nekog zadatka. Smatra se da je od dva sistema bolji onaj koji ima nižu po țetnu entropiju i kod koga je njeno pove üanje u
toku funkcionisanja manje. Prema tome, entropija je mera za nered u sistemu.
Zbog nepotpunog skupa informacija, procesi u realnim sistemima se,
po pravilu, ne izvršavaju sa potpunom sigurnoš üu. Njihova entropija je mera
sluțajnosti njihovog stanja, a to zna ți njihove dezorganizovanosti.
Informacija je pojam suprotan od entropije. Ona je mera za red,
odnosno organizovanost sistema. Jedini na țin da se realni sistem odupre
prirodnoj težnji porasta entropije je prikupljanje podataka koji ga opisuju i njihova transformacija u informacije koje se koriste za kontrolu rasta entropije. Postupci kojima se informacije koriste za smanjivanje entropije, odnosno, pove üanje organizovanosti sistema predstavljaju upravljanje u
širem smislu.
Prema Vineru i Šenonu – informacija je nešto što ukida ili smanjuje
neodreÿenost sistema, odnosno, smanjuje neizvesnost promena.
ýeste su definicije prema kojima je informacija "najuopštenije re țeno,
kapacitet pove üanja znanja". Me ÿutim, informacija može, ali ne mora,
poveüati koliținu znanja primaoca. To zavisi od sistema na koji se ona
odnosi. Govoriti o informaciji kao o kapacitetu pove üanja znanja, mogu üe je
samo ako se ona odnosi na sistem koji može da ima više razli țitih stanja i
kada postoji neka objektivna neodre ÿenost stanja u kome se sistem nalazi.
x"Informacija je namenski upravljeno znanje sa ciljem da pripremi
ponašanje koje treba da bude efikasno za postizanje ciljeva, po
iskustvu traži znanje. Što su bolje poznate varijante i okolnosti, to se bolje mogu pripremiti aktivnosti i to üe veüi, po pravilu, biti uspeh. Tu
se ne misli na znanje uopšte, nego na znanje sa namero m da pripremi
ponašanje." – W. Witmannu (Informacija je prenošenje znanja)

Poslovna informatika 15
x"Informacija za uprav ljanje jeste relevantno znanje koje proizilazi iz
procesa obrade podataka i koje je ste țeno da bismo njime postigli
posebne svrhe." – D. Sanders
Važno je uo țiti da kod svih iskazanih definicija postoji nešto
zajednițko, a to je da se informacija definiše u njenom pragmati țnom obliku
– ukazuju üi na njenu ulogu u ponašanju țoveka pri rešavanju odre ÿenih
praktițnih problema realne stvarnosti.
Proces informisanja je proces sti canja znanja u cilju realizacije
odreÿenih zadataka. Na taj na țin se uspostavlja izvesna relaciono-
komunikaciona povezanost izme ÿu objektivne stvarnosti, informacije i
znanja o toj stvarnosti kod subjekta.
Ponekad se umesto informacije upotrebljava izraz podatak. Me ÿutim,
mora se jasno napraviti razgrani țenje ova dva pojma. Pod podatkom se
podrazumeva predstavljanje informacija (ideja i ținjenica) u
formalizovanom obliku pogodnom za prenos ili obradu u nekom procesu. Ili, jednostavno re țeno, podatak je zapis informacije.
Podaci su registrovane ținjenice, oznake ili zapažanja nastala u toku
nekog procesa. Pojam podataka vezan je za fizi țke simbole koji mogu da se
beleže (registruju), țuvaju, prenose i obra ÿuju.
Podatak i inform acija se razlikuju po stepenu obrade i na ținu
upotrebe. Podaci su sredstva za izražavanje informacija. Oni predstavljaju izolovane i neinterpretirane ținjenice. Podaci su pasivni, oni mogu uticati na
promenu sadržaja informacije, ali ne uti țu na ponašanje sistema. Podatke
prikupljamo i registrujemo da bi ih mogli țuvati i po potrebi koristiti. Ako je
registrovan, podatak se koristi za preduzimanje akcija ili donošenje odluka i takav podatak se može smatrati informacijom. Podaci postaju informacije u momentu njihovog koriš üenja. Svi podaci se ne moraju koristiti, niti moraju
biti od koristi, a najkorisniji su kada su dostupni u pravo vreme i na pravom mestu.
Kod svake informacije razlikujemo sadržinu i na țin prenošenja poruke
ili obaveštenja. Na primer, "kraj țasa" je sadržina poruke, a može biti
preneta živim jezikom ili pisanim putem ili nekim tehni țkim sredstvom
komuniciranja. Ovim se bavi semiotika, teorija koja prou țava fenomen
simbola i obuhvata podatke i informacije, kao i samo shvatanje realnih ținjenica na koje se odnose. Semiotika se bavi sintati țkim, semanti țkim i
pragmatițnim aspektima simbola i zna țenja podataka i informacija.

16 Poslovna informatika
Sintaksa tretira relacije izme ÿu simbola, uklju țujuüi i obradu
podataka, kada ih posmatramo sa gledišta skupa simbola, kojima se iskazuju ili oznațavaju objekti ili ținjenice realnog sveta.
Semantika tretira relacije izme ÿu simbola i onoga što ozna țavaju, sa
gledišta zna țenja informacija za onoga ko ih saopštava ili prima i koristi.
Treba naglasiti da je posebno teško meriti semanti țko znațenje informacija.
Semantițko znațenje ispoljava se naro țito pri prevo ÿenju sa jednog jezika
na drugi, gde neusaglašenost u zna țenju konstrukcija jezika spre țava tok
informacija. Uz to, semanti țki prijem podrazumeva memorisanje, što
prouzrokuje izvesno kašnjenje informacija.
Pragmatika tretira relacije izme ÿu simbola i ponašanja. Pragmati țno
ponašanje posmatra se sa aspekta uloge informacija u upravljanju i definiše se kao korist koju informacije mogu imati u procesu upravljanja.
U daljim razmatr anjima bi üe analizirana najvažnija svojstva
informacije.
Svojstvo relativnosti informacije se posmatra u odnosu na primaoca
informacije i izvor inf ormacije. Objektivna stvar nost je jedna, a više je
subjekata koji primaju informac ije o toj stvarnosti, što u sebi uklju țuje
svojstvo relativnosti informacije u odnosu na posmatranog primaoca. Svaki pojedinațni subjekat vrši izbor informacija na osnovu kriterijuma koji
formira na osnovu svog iskustva (znanja).
Utvrÿivanje cilja informacija . Informacija treba da ima odre ÿeni cilj
u momentu predaje, a to je da je primalac iskoristi.
Cena informacije . Pod cenom informacije ili njenom upotrebnom
vrednošüu treba podrazumevati materijalni efekat koji se dobija upotrebom
date informacije.
Trajnost i pouzdanost informacija . Pouzdanost informacija se
ocenjuje u odnosu na to u kojoj meri ona održava ono što treba da održava. Trajnost se osigurava i uslovljena je mogu ünostima tehni țkih sredstava za
uskladištenje, brzu obradu i prenos informacija. Informacija može da bude pouzdana, ali ne trajna i obratno.
Kolițina informacija. Za donošenje raznih odluka potrebne su
informacije razli țitog obima i kvaliteta. Možemo raspolagati:
xpotpunim,
x
nepotpunim i
xpreobimnim informacijama.

Poslovna informatika 17
Potpune informacije prikazuju sva bitna svojstva sistema na koji se
odnose. Nepotpunim informacijama se služimo kada su nam ograni țene
moguünosti prikupljanja, obrade, țuvanja i pre nosa informacija.
Preobimnost otežava proces komuniciranja, poskupljuje informacioni sistem i poveüava verovatno üu donošenja pogrešne odluke.
Brzina delovanja informacija . Brzina predaje ili prijema informacije
od strane țoveka je povezana sa vremenom koje je neophodno da se shvati
smisao primljene informacije i situacija o objektu na koji se odnose informacije. Velika brzina prenošenja informacija je od posebnog interesa za sisteme koji rade u realnom vremenu.
Periodițnost. Prema u țestalosti pojavljivanja i koriš üenja, informacije
mogu biti:
xrekurentne ili periodi țne i
xnerekurentne ili povremene.
Deterministi țki i stohasti țki karakter informacija . Informacija o
prošlosti, odnosno o doga ÿajima koji su se ve ü zbili, u biti je uvek
deterministi țka, jer predstavlja konstataciju realizovanog stanja. Obi țno se
informacija proglašava deterministi țkom na osnovu njenog upore ÿenja sa
nekom sigurnom situacijom ili veli ținom. Me ÿutim, i u ovim slu țajevima
postoji izvesna neodre ÿenost povezana sa verovatno üom da se ta veli țina
izmeni u budu ünosti.
Troškovi pribavljanja informacija . Slițno kao kod materijalnih i
energetskih dobara, i informacija zahteva odre ÿene materijalne i druge
rashode neophodne za njeno pribavljanje, njeno dobijanje u skladu sa njenom namenom.
Națin i forma predstavljanja informacija . Osnovni, uobi țajeni
națin za prezentovanje informacija u sistemu țovek – mašina je vizuelan ili
zvuțni oblik. Forma se tako ÿe pojavljuje kao bitna karakteristika, kako za
țoveka, tako i za mašinu. ý
ovek veüinu informacija dobija u obliku
dokumenta odre ÿene forme. Isto tako se široko primenjuje na țin primanja
informacija preko tzv. video displej ure ÿaja.
1.3. PROCES INFORMISANJA
Ne tako davno, traženje, upore ÿivanje i sortiranje informacija se
obavljalo ru țno. To je țesto bio dug i skup proces. Podaci su se obi țno
zapisivali na papir i țuvali u registrima, u posebnim prostorijama.

18 Poslovna informatika
Klasifikacija i pretraga, kao i sama odluka o tome gde smestiti registre,
țesto je predstavljala veliki problem. Tako ÿe sám prenos infor macije je bio
otežan.
Razvoj informacione tehnologije omogu üio je velike promene u
procesu informisanja. Danas, proces informisanja predstavlja proces stvaranja informacije obradom podataka uz pomo ü informacionih
tehnologija. Proces promene podatka u informaciju zasnovan je na sedam
koraka koji zajedni țki obuhvataju proces informisanja (Milanovi ü D.,
Jankoviü S., Novakovi ü J., 2003):
xPrikupljanje – proces koji se sastoji od: definisanja potrebnih
podataka, identifikacije izvora podataka, izbora na țina prikupljanja i
samog prikupljanja podataka.
xOrganizovanje – proces koji ure ÿuje, predstavlja i formatizuje
podatke za koriš üenje u ostalim procesima informisanja.
xAnaliza – podrazumeva tuma țenje podataka i njihovu transformaciju
u informaciju.
xýuvanje – podataka odnosno njihovo skladištenje je veoma olakšano
primenom ure ÿaja za țuvanje podataka kao što su magnetni diskovi,
magnetne trake, opti țki diskovi, hard diskovi i drugi.
xObrada – za koju je "zadužen" mikroprocesor ra țunara.
xPrimanje i prenošenje – podrazumeva transfer podataka unutar i
izmeÿu informacionih sistema. Osnovni uslov razmena podataka i
informacija izme ÿu informacionih sistema predstavlja kompatibilnost
komunikacionih protokola.
xPrikazivanje – prezentacija informacije iz informacionog sistema.
1.4. POSLOVNA INFORMATIKA
Poslovni sistem predstavlja osnovnu üeliju privrede kao velikog i
složenog sistema i jedan od klju țnih nosioca delatnosti i u isto vreme
ishodište brojnih uticaja u odnosu na ostale delove sistema (Bulat, V., 1990).
Rezultat rada poslovnog sistema može biti proizvod, usluga ili
proizvod i usluga. Ako posmatramo poslovni sistem kao deo privrede, nameüe se neizostavo pitanje adekvatne cirkulacije informacija. Odgovor
poslovnog sistema u njegovom tržišnom ambijentu zavisi u prvom redu od

Poslovna informatika 19
kvaliteta informacija kojima je taj sistem snabdeven. Informacioni tokovi
objedinjuju niz poslovnih sistema do nivoa privrede kao sistema višeg nivoa. Stoga se isti țe potreba za jedinstvenom cirkulacijom informacija
unutar sistema. Optimalna integracija poslovnih sistema u okviru privrede jedne zemlje, danas je mogu üa primenom elektronskog poslovanja. Poslovni
sistem, prikazan sa aspekta sistemskog pistupa, izleda üe kao na slici 1.1.
Slika 1.1. Blok šematski dijagram poslovnog sistema
Ovakav pristup uklju țuje analizu procesa koji ima svoje ulazne
elemente (materijal, energija, itd.), izlazne elemente (gotov proizvod, itd.) i dejstvo okloline (potrebe korisnika, konkurencija, tržišna politika…).
Postojanje povratne sprege omogu üava da se izlazni elementi kanališu
ka željenim rezultatima. Drugim re țima, povratna sprega daje informacije o
trenutnom stanju izlaznih elemenata vrše üi na taj na țin uticaj na ulazne
elemente procesa koji se pri tom manjaju tako da se proces odvija u onom smeru koji üe kao rezultat dati baš onakav izlaz kakav smo mi o țekivali.
Poslovni sistem možemo raš țlaniti na niz podsistema, a dalje svaki
podsistem na njegove podsisteme, itd. Ovaj proces se zove proces dekomponovanja organizacije, a omogu üava nam analizu funkcionisanja
same organizacije. Prednosti dekomponovanja organizacije su slede üe:
xsvaki podsistem ima svoj cilj, koji je uskla ÿen sa ciljem sistema višeg
nivoa,țime se postiže konvergencija i koordinacija aktivnosti
posredstvom uskla ÿenih ciljeva unutar sistema kao celine,
xsistem kao celina zna ți više nego što zna ți prost zbir podsistema.
Analiza organizacije kroz multidisciplinaran pristup doprinosi
kvalitetu analize poslovnog sistema.
Kada se govori o informacionim sistemima ve üina autora polazi od
automatske obrade podataka i u definicijama se obi țno nabrajaju
komponente, delatnosti i svojstva informacionog sistema.

20 Poslovna informatika
Polazeüi od sistemskog pristupa, informacioni sistem možemo
definisati kao sre ÿeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje,
țuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne
organizacije, uklju țujuüi i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se
tim aktivnostima bave.
Pod automatizovanim informacionim sistemom podrazumeva se
sistem u țiju opremu su uklju țeni i rațunari. Razume se i u takvim
sistemima neki procesi se ne mogu automatizovati ve ü se i dalje moraju
obavljati ru țno ili uz direktno u țešüe ljudi.
Na informacioni sistem možemo gledati kao na fabriku za proizvodnju
informacija. U takvoj fabrici ljudi se bave rutinskim i kreativnim delom posla, analizom i definicijom problema i donošenjem odluka. Pri tome koriste nau țne metode i postupke za istraživanje, opisivanje i rešavanje
zadataka i ra țunare kao sredstvo za realizaciju rešenja. Ra țunari najțešüe
služe za brzo i ta țno rešavanje zadataka koji se mogu formalizovano opisati
i za koje se mogu dati algoritmi rešenja.
Informacioni sistem kao deo upravlja țkog sistema prikuplja podatke i
transformiše ih u informacije. Na taj na țin omogu üava se efikasno
upravljanje pomo üu informacija. Ono danas podrazumeva najve üe uțešüe
rațunara u procesu rada, od komercijalne obrade podataka, preko mašina i
alatki sa numeri țkim upravljanjem, do automatizovanih fabrika.
Informacioni sistemi za pomo ü u odluțivanju predstavljaju viši
kvalitet u razvoju informaci onih sistema. Od njih se traž i ne samo da svim
korisnicima u ține dostupnim informac ije koje su im potrebne za izvršavanje
njihovih zadataka, ve ü da, na osnovu ugra ÿenih optimizacionih algoritama,
ukažu na na țin korišüenja informacija.
Neki informacioni sistemi omogu üavaju koriš üenje velikih koli țina
podataka registrovanih u bazama podataka i bankama znanja. Njihov razvoj
treba da vodi spoznajnim sistemima ili sistemima znanja (Knowledge Systems), koji üe se zasnivati na vešta țkoj inteligenciji.
Informatika je mlada i kompleksna nau țna disciplina koja doživljava
možda najintenzivniji razvoj. Naveš üemo dve definicije informatike za koje
smatramo da su najprihvatljivije.
Francuska akademija nauka de finiše informatiku kao: "Nauka o
racionalnoj obradi informacija, pre svega pomo üu automatskih mašina, time
da se informac ija smatra nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u oblasti
tehnike, ekonomije i društvenih nauka".

Poslovna informatika 21
Meÿunarodni biro za informatiku u Rimu, dao je slede üu definiciju:
"Informatika je disciplina koja prou țava fenomen informacije, informacione
sisteme i obradu, prenos i koriš üenje informacija za dobrobit țovețanstva".
Pojam poslovne informatike se u literaturi razli țito shvata i definiše.
Ne ulaze üi u analizu razli țitih interpretacija, definisa üemo poslovnu
informatiku na slede üi națin: " Poslovna informatika je aplikacija
informatike kao nauke (znanja, metoda, zakonitosti itd.) u oblasti
poslovnih sistema uz podršku informacione tehnologije ". Poslovna
informatika je prema to me deo infor matike, pri țemu se pojam "dela"
znatno više odnosi na oblast aplikacije (tj. poslovne sisteme), a znatno manje ili țak minimalno na njeno zna țenje kao nauke i tehnologije
(Krsmanovi ü S., 1991).
1.5. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
Pod terminom informacione tehnologije podrazumevaju se razli țiti
elementi i veštine za stvaranje, țuvanje i prenošenje informacije. Najvažniju
komponentu informacionih tehnologija predstavljaju ra țunari. U isto vreme,
primenom i razvojem digitalnih komunikacija omogu üen je lak, brz,
efikasan i jeftin na țin razmene informacija.
Informacione tehnologije imaju fundamentalan uticaj na moderno
društvo i zato se, ne bez razloga, kaže da mi živimo u informati țkom dobu.
Națini razmene i prenosa, kao i koli țina najrazli țitijih informacija danas su
veüi nego ikad pre u istoriji.
Danas, poslovne organizacije koriste informacione tehnologije za
poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga, pove üanje produktivnosti rada,
uštedu energije i novca i na kraju za pove üanje profita.
1.5.1. TRENDOVI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA
Opšti trendovi relevantni za svaki ra țunarski sistem su (Turban,
McLean, Wetherbe, 2003):
xodnos trošak/perfomanse,
xobjektno-orijentisano okruženje i menadžment dokumenata,
xmrežno ra țunarstvo,
xmobilna trgovina,

22 Poslovna informatika
xInternet,
xintranet i ekstranet,
xkorporativni portali,
xmrežno preduze üe,
xoptițke mreže.
Odnos trošak/perfomanse: Za oko 10 godina, ra țunar üe koštati isto
koliko i danas ali üe biti oko 50 puta ja ți (brzina obrade ra țunara, memorija
rațunara, itd). U isto vreme cena radne snage bi se mogla udvostru țiti, tako
daüe se odnos trošak/perfomanse ra țunara u odnosu na manuelni rad
poboljšati za faktor 100. Ovo zna ți da üe se poboljšati komparativna
prednost ra țunara u odnosu na ljude. Vremenom, sve više i više rutinskih
zadataka üe obavljati ra țunar, a ne țovek.
Objektno-orijentisano okruženje je novi na țin programiranja i
korišüenja rațunara od koga se o țekuje da znatno smanji troškove izgradnje
i održavanja informacionih sistema. Objektna tehnologija omogu üava razvoj
autonomnih jedinica softvera koje mogu biti zajedni țki korišüene, kupovane
i/ili ponovo koriš üene. Pove üana upotreba multimedije i objektno-
orijentisano programiranje üe uținiti elektronski menadžment dokumenata
jednom od najvažnijih tema informacionih i komunikacionih tehnologija.
Tehnologija mrežnog ra țunarstva omoguüava korisnicima da do ÿu
do drugih korisnika i pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu. Ova tehnologija se brzo razvija.
Mobilna trgovina se odnosi na sprovo ÿenje e-trgovine preko beži țnih
aparata. To je komercijalna primena mobilnog ra ț
unarstva, koje je
zasnovano na beži țnim mrežama. Za mobilnu trgovinu postoji veliko
interesovanje zato što raste broj korisnika mobilnih aparata u svetu. Trgovina zasnovana na lokaciji je aplikacija mobilne trgovine koja može ponuditi potroša țima informaciju o mestu gde mogu da na ÿu bilo šta što
žele da kupe.
Internet: Broj Internet korisnika eksponencijalno raste, tako da prema
eTForecasts-u po țetkom 2005. godine bilo je oko 1174 miliona Internet
korisnika u svetu. Opti țka mreža i beži țna infrastruktura, omogu üiüe
Internetu da stigne do svake ku üe, radnog mesta i škole, što üe izazvati
promenu na țina na koji se živi, u ți i radi.
Intranet: Intranet je koorporativna mreža koja funkcioniše sa
tehnologijama za Internet, poput pretraživa ța i mašina za pretraživanje,

Poslovna informatika 23
koristeüi protokole Interneta. Sve ve üi broj organizacija koristi intranet za
komunikaciju.
Ekstranet je mreža koja se koristi u cilju uspostavljanja bolje
komunikacije i saradnje izme ÿu organizacija.
Korporativni portal se odnosi na Web stranu firme koja se koristi
kao ulaz za korporativne podatke, informacije i znanje. Ove portale mogu koristiti kako radnici u fir mi, tako i ljudi izvan firme, kao što su potroša ți ili
snabdevați.
Mrežno preduze üe: Razlițite komponente i tehnologije upravo
opisane mogu biti integrisane zajedno u mrežu cele firme, koja je proširena na sve poslovne partnere. Mrežno preduze üe omoguüava kontakte sa svim
entitetima sa kojima firma posluje.
Optițke mreže su telekomunikacione mreže velikog kapaciteta koje
pretvaraju signale u mreži u svetlosne signale i prenose ih preko opti țkih
vlakana. Koriste se kod Interneta, videa, multimedijalne interakcije i drugih digitalnih usluga.
Možemo da zaklju țimo da svi ovi trendovi informacionih tehnologija
poveüavaju važnost njihove primene i na poslu, i kod ku üe, zbog țega je
važno uțiti o njima.
1.5.2. PRIMENA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U
SAVREMENOM POSLOVANJU
U daljem tekstu bi üe ukratko prikazana primena informacionih
tehnologija u preduze üima, državnoj upravi, zdravstvu i farmaceutskoj
industriji, bankama, izdava țkim i štamparskim preduze üima, turisti țkim
agencijama i prodavnicama (slika 1.2).
Upreduzeüima rukovodioci koriste informacione tehnologije za
obezbeÿenje podataka o narudžbini materijala, stanju zaliha, prodaji,
plaüanju, narudžbinama, budžetu i drugim podacima neophodnim za
odluțivanje. Sve ve üu primenu imaju i sistemi za podršku nadzoru, kontroli,
odluțivanju i planiranju. Danas se glasovne poruke, faks mašine, mobilni
telefoni, pejdžeri, elektronska pošta i video konferencije široko primenjuju u poslovnoj komunikaciji. U proteklih deset godina pove üanjem broja
personalnih ra țunara, upotrebom i širenjem javne mreže Interneta, kao
posledica u praksi pojavilo se elektronsko trgovanje kao termin za sve transakcije ostvarene "elektronskim putem", odnosno putem ra țunara.

24 Poslovna informatika
Važna osobina elektronske trgovine je to što pruža podjednake šanse za
poslovanje i velikim i malim zemljama odnosno preduze üima.
Državne uprave prikupljaju i analiziraju ogromne koli ține podataka
koristeüi informacione tehnologije što dovodi do kvalitetnijeg servisa
graÿanima. Veoma efikasan na țin unapre ÿenja usluga koje pruža država
svojim gra ÿanima je uvo ÿenje elektronske vlade. Pri tome, zna țajno je
shvatiti da ova transformacija ne podrazumeva samo automatizaciju poslovanja vlade, ve ü njeno potpuno reoblikovanje. Elektronska vlada
omoguüava transformaciju ogromnog državnog aparata, organizovanog tako
da prvenstveno zadovolji zahteve i potrebe birokratskog aparata (a ne potrebe gra ÿana) u jednu visprenu, efikasnu i jeftinu vladu informati țkog
doba, po funkcijama usaglašenu sa potrebama gra ÿana. Elektronska vlada
koristi ra țunarske i telekomunikacione tehnologije sa ciljem radikalnih
izmena u pružanju servisa gra ÿanima i javnosti, poslovnim subjektima,
zaposlenim u upravi i drugim vladama.
Slika 1.2. Primena informacionih tehnologija u savremenom poslovanju
(Radenkovi ü, 2004)
U ostvarivanju cilje va uspešnog polovanja u zdravstvu i
farmaceutskoj industriji informaciona tehnologija i softverski alat su od
velike pomo üi (slika 1.3). U domenu upravljanja podacima: za sakupljanje,
evidentiranje, skladištenje i obezbe ÿenje podataka za podršku odlu țivanju,
predviÿanja i sl. U zdravstvu lekari na primer mogu da koriste ekspertne Poslovne komunikaci je
Elektronski
transfer
novca
Poslovne transakci jeServisi za
rezervacije
i kupovinu Ostaliprocesi
Elektronski
transfer
tehnițke
dokumentacije

Poslovna informatika 25
sisteme kao pomo ü pri dijagnostici bolesti pacijenta i preporuci mogu üeg
tretmana. Elektronski zdravstveni zapisi, koji obuhvataju medicinske i nemedicinske istorije gra ÿana, pružaju pomo ü medicinskom osoblju u radu.
Zahvaljuju üi medicinskim bazama podataka mogu üe je unaprediti zdravstvo
i olakšati mere zaštite zdravlja. Umrežavanje i telemedicina – mrežni sistemi u obliku intraneta, ekstraneta i Interneta izme ÿu ostalog
omoguüavaju i povezivanje sa lokalnim farmaceutskim ku üama i
apotekama, i na licu mesta pripremanje recepture za lekove koji su neophodni za pacijenta.
Slika 1.3. Primena informacionih tehnologija u zdravstvu
Poslovanje banaka drastițno je promenjeno s po țetkom primene
plastițnih kartica, bankomata (ATMs – Automatic Teller Machines) i
elektronskog transfera novca sa mesta prodaje (EFTPOS – Electronic Funds
Transfer at Point-of-Sale). Internet bankarstvo i pla üanje rațuna putem
Interneta predstavlja tako ÿe primer primene novih informacionih
tehnologija u savremenom poslovanju (slika 1.4).
Slika 1.4. Primena informacionih tehnologija u bankarstvu

26 Poslovna informatika
Izdavațka i štamparska preduze üa svoje poslovanje danas ne mogu
da zamisle bez primene ra țunara koriste üi softver za obradu teksta i slika.
Turistițke agencije , velike aviokompanije, organizatori putovanja i
veliki hotelski lanci sve više koriste informacione tehnologije u svom poslovanju. Informacione tehnologije se s jedne strane koriste za donošenje odluka u turisti țkim organizacijama radi pomo üi u voÿenju poslovne
politike, a sa druge strane usmerene su ka pružanju informacija potencijalnim turistima. Tako ÿe, turistițke agencije koriste savremene
informacione tehnologije za rezervacije putnih karata i mesta u hotelu.
Mnoge prodavnice mogu da koriste POS (Point-of-sale) sistem za
efikasnu obradu transakcija. Bar-kod țitaț služi za unos podataka, pri țemu
se naziv proizvoda, koli țina i cena prikazuje na displeju registar kase kao i
na rațunu. Takav sistem predstavlja osnovu za uspešno pra üenje i kontrolu
zaliha.
1.6. INFORMACIONI SISTEM I POSLOVNI SISTEM
Upravljanje razvojem i poslovanjem u savremenoj privredi vrši se na
osnovu efikasnog sistema informacija o me ÿunarodnom i nacionalnom
tržištu i tržišnom okruženju, kao i mogu ünostima poslovnog sistema na toj
osnovi. Sistem informacija omogu üava izbor optimalnog rešenja pri
odluțivanju i smanjuje rizik i nesigurnost prilikom uklju țivanja u
meÿunarodnu razmenu i podelu rada tako što otkriva zakonitosti
meÿunarodnog i nacionalnog tržišta i tržišnog okruženja.
Da bi poslovni sistem mogao da definiše svoje ciljeve i usmeri svoju
aktivnost na njihovo ostvarenje, potrebno je da raspolaže sistemom informacija, koji obezbe ÿuje potrebne inpute za normalno funkcionisanje
poslovanja. Uskla ÿivanje tržišnih uslova sa mogu ünostima i sposobnostima
poslovnog sistema je primarni uslov za planiranje ciljeva, politika i strategija kao i za izradu odgovaraju üih planova i programa poslovnog
sistema.
U poslovnom sistemu informacioni sistem obezbe ÿuje: prikupljanje
podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega, klasifikaciju, kodiranje i indeksiranje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega, țuvanje i
ažuriranje podataka, ponovno pronalaženje smeštenih podataka, obradu podataka, interpretaciju informacija, pravljenje izveštaja i njegovu distribuciju organima koji donose odluke.

Poslovna informatika 27
Informacioni sistem ne obezbe ÿuje samo informacije za planiranje,
izvršenje i kontrolu, nego i obavlja niz drugih kreativnih i tehni țkih poslova,
koje su u klasi țnom sistemu obavljale organizacione funkcije planiranja i
kontrole i tako unosi zna țajne promene u organizacionu strukturu i sistem
upravljanja.
Slika 1.5. Informacioni sistem i kontrolni mehanizam (Jokanovi ü D., 2001)
Informacioni sistem omogu üava poslovnom sistemu da do ÿe do
saznanja o teku üim dešavanjima u odre ÿenoj sredini, o eventualnom
nastajanju kriznih situacija u grupaciji, grani ili privredi, kao i odre ÿenim
dešavanjima koje je teško predvideti. Potrebno je izgraditi takav informacioni sistem koji üe osigurati željene informacije sa povratnom (feed
back) spregom, jer se samo na taj na țin postižu zadovoljavaju üi rezultati u
odluțivanju (slika 1.5).
Poslovni sistem postoji i funkcioniše u sistemu povratnih sprega sa
brojnim privrednim i društvenim subjektima sa kojima posredno ili neposredno komunicira, razvija poslovne odnose i ostvaruje uzajamni uticaj i meÿuzavisnost. U savremenom okruženju je me ÿuzavisnost svih subjekata
u privrednom sistemu sve ja ța, pa je u interesu poslovnog sistema da izradi
što bolje odnose u svim situacijama i sa svim akterima koji imaju uticaja na Operativni
podsistem
Menadžerski
podsistem
Informacioni
podsistem
Kompanija ulazi izlazi
Spoljašnji
podaci
Standardi, planovi, fondovi informacije korekcije
Unutrašnji
podaci
Okruženje

28 Poslovna informatika
njegovo poslovanje ili zavise od njega. Za poslovni uspeh poslovnog
sistema važno je da se pravovremeno i adekvatno prilago ÿava složenim i
stalnim promenama u okruženju i da nastoji da uti țe na te promene.
Slika 1.6. Transformacija podataka u informacije (Jokanovi ü D., 2001)
Informacioni sistem omogu üava prikupljanje poda taka iz internih i
eksternih izvora, obradom ih pretvara u inform acije i te informacije u
odgovaraju üem obliku prenosi menadžerima svih nivoa, kako bi mogli da
donesu blagovremene i efikasne odluke u planiranju, izvršavanju i kontroli poslova za koje su odgovorni (slika 1.6).
Cilj informacionog sistema u poslovnom sistemu je da svi zaposleni
raspolažu sa informacijama koje su im potrebne u poslovima odlu țivanja,
planiranja, izvršenja i kontrole. Danas je sve ve üa potreba za efikasnim
sistemom informacija za potrebe upravljanja svim aktivnostima poslovnog sistema.
Informacioni sistem uklju țuje u svoje delovanje ljude (u țesnike),
podatke i informacije, softver, hardver i procedure. Ovih pet osnovnih komponenata ține informacioni sistem (slika 1.7). Prve dve komponente,
hardver i softver, jesu komponente koje su direktno vezane za ra țunarske
tehnologije i ove komponente obezbe ÿuju potrebne ure ÿaje i alate za rad sa
podacima i informacijama. Tre üu komponentu informacionih sistema, koja Prikupljanje
Obrada
SkladištenjeTransakcioni
dokument Savet ekspertnog
sistema Sugestija za
donošenje odluke Odziv na upiteIzlazne informacije Ulazni podaci
Informacioni sistemIzveštaj
Kompanija Unutrašnji podaci
Spoljašnji podaci
Okruženje

Poslovna informatika 29
je predmet rada informacionog sistema, ține podaci i informacije. ýetvrta
komponenta su ljudi koji koriste informacioni sistem ili ljudi koji su angažovani oko njegovog razvoja i administriranja. Peta komponenta su procedure koje predstavljaju utvr ÿena pravila ponašanja i rada vezano za
informacioni sistem.
Slika 1.7. Komponente informacionog sistema
Poslovne organizacije imaju potrebe za informacionim sistemom i to
kod:
xkontrole zaliha proizvoda, prodaja, platnih spiskova, akcija na tržištu,
cena roba,
xdonošenja odluka sumiranjem i upore ÿivanjem podataka,
xrazmene podataka i informacija izme ÿu pojedinaca i sektora na
razlițitim lokacijama,
xțuvanja i organizacije informacija o trendovima kupaca, proizvodima
konkurencije ili cene rada.
Uvoÿenjem informacionih sistema u poslovni sistem omogu üava se:
xbrza i precizna obrada podataka,
xarhiviranje velike koli ține podataka,
xbrza razmena podataka,
xtrenutni pristup informacijama,
xprevazilaženje fizi țkih granica poslovnih sistema,
xautomatizacija,
xpodrška donošenju odluka,
xakumulacija znanja poslovnih sistema i
Informacioni sistem
Hardver
Softver
Podaci i informacije
Ljudi
Procedure

30 Poslovna informatika
xuțenje na prethodnim iskustvima.
Aktivnosti razvoja informacionog sistema traže ulaganje zna țajnih
sredstava pa se ona mogu smatrati investicijom za poslovni sistem. Kao i
kod svih investicija i ovde mora postojati ekonomska opravdanost ulaganja sredstava (pretpostavljaju se ve üi efekti od troškova). Me ÿutim, veoma je
teško precizno odrediti koliki üe biti efekti ulaganja. Problem je utvrditi u
kojoj meri üe dobijena informacija stvarno doprineti kvalitetnijem
donošenju poslovnih odluka. Svaka poslovna odluka ima svoju vrednost odnosno efekat izražen u novcu koji se o țekuje kao posledica te odluke. Tu
je i centralni problem analize delotvornosti informacionog sistema.
Uvoÿenjem informacionih sistema treba da se postigne merljiva i
nemerljiva korist za poslovni sistem.
Merljiva korist se lako može izraziti u novcu i ona obuhvata uštede i
poveüanje prihoda usled koriš üenja informacionog sistema. Ušteda pri
uvoÿenju informacionog sistema obuhvata smanjenje cene rada, smanjenje
cena proizvoda, smanjenje cena nabavke i smanjivanje zaliha. Pove üanje
prihoda obuhvata pove üanu prodaju na postoje üim tržištima, kao i proširenja
tržišta.
Nemerljiva korist se teško kvantifikuje. Nemerljivu korist koju
poslovni sistem ima od uvo ÿenja informacionog sistema, iako je țesto od
primarnog zna țaja, teško je izmeriti novcem. Ona se ispoljava indirektno
preko parametara kao što su poboljšana usluga prema kupcima, ve üi kvalitet
proizvoda, dostupnost kvalitetnijim informacijama, ve üa iskoriš üenost
kapaciteta, poboljšani uslovi rada, poboljšano planiranje, poboljšana kontrola resursa, pove üana fleksibilnost kompanije i kvalitetnije donošenje
odluka.
Ulaganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji
i sa ciljem pove üanja efikasnosti, efektivnosti rada i poslovanja poslovnog
sistema. Povoljna opšta društvena klima, pristup i odnos društva, njegovih pojedinaca prema informaciji, otvorenost društvenog sistema, kvalitet njegove organizovanosti, posebno privrednog sistema, stabilnost uslova privreÿivanja, mogu ünost nabavke i koriš üenja novih informacionih
tehnologija i informati țka kultura, pored potrebnog kvaliteta
organizovanosti samog poslovnog sistema, povoljno uti țu na razvoj
informacionih sistema. Postoje i ograni țenja u koriš üenju informacionih
sistema kao što su: društveno-ekonomska, politi țko-pravna, organizaciona,
kadrovska, tehnološka i psihološka ograni țenja.

Poslovna informatika 31
1.7. KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA
Informacioni sistemi se mogu klasifikovati na nekoliko na țina: prema
organizacionoj strukturi, prema funkcionalnoj oblasti, prema pruženoj podršci i arhitekturi sistema. Informacioni sistemi se mogu klasifikovati prema organizacionoj strukturi na:
xOdeljenski informacioni sistem – țesto organizacija koristi nekoliko
aplikacionih programa u jednoj funkcionalnoj oblasti ili odeljenju.
xInformacioni sistem preduze üa – dok je odeljenski informacioni
sistem obi țno povezan sa funkcionalnom oblaš üu, zbir svih
odeljenskih aplikacija u kombinaciji sa aplikacijama drugih funkcija
obuhvata informacioni sistem cele firme.
xMeÿuorganizacioni sistemi – neki informacioni sistemi povezuju više
organizacija.
Klasifikaciju infor macionih sistema mogu üe je izvršiti i prema
funkcionalnoj oblasti na rațunovodstveni i finansijski informacioni sistem,
proizvodni informacioni sistem, marketinški informacioni sistem i informacioni sistem uprav ljanja ljudskim resursima.
U jednoj organizaciji ra țunovodstveni i finansijski informacioni
sistem podrazumeva podsistem prihoda, podsistem rashoda, podsistem glavne knjige i izveštavanja, kao i finansijsko predvi ÿanje i planiranje,
finansijsku kontrolu, upravljanje nov țanim sredstvima i internu kontrolu
(reviziju) i sli țno.
Proizvodni informacioni sistem u jednoj organizaciji odgovoran je za
proces koji transformiše ulaze u korisne izlaze. Informacione tehnologije treba da podržavaju: upravljanje unutrašnjom logistikom i upravljanje materijalom, planiranje proizvodnje i poslovnih operacija, automatizaciju projektovanja i proizvodnje, ra țunarski integrisanu proizvodnju (CIM).
Mnoge aktivnosti u upravljanju marketingom imaju podršku
marketinškog informacionog sistema, kao na primer: odre ÿivanje cene
proizvoda ili usluga; produktivnost prodavaca; analiza rentabilnosti proizvod–kupac; analiza prodaje i trendovi; planiranje novih proizvoda, usluga i tržišta.
Informacioni sistem upravljanja ljudskim resursima podrazumeva
informacione podsisteme: zaposlenih, pra üenje kandidata, pra üenje radnih
mesta, pra üenje obu țenosti zaposlenih, održavanje spiska beneficija i
planiranje kadrova.

32 Poslovna informatika
Klasifikacija prema pruženoj podršci :
xSistem obrade transakcija (TPS) podržava pra üenje, sakupljanje,
țuvanje, obradu i slanje glavnih poslovnih transakcija organizacije.
xUpravljațki informacioni sistem (MIS) podržava funkcionalne
aktivnosti i menadžere.
xSistem za upravljanje znanjem (KMS) podržava potrebu svih
zaposlenih za korporativnim znanjem.
xSistem za automatizaciju kancelarijskih poslova (OAS) podržava rad
kancelarijskih radnika.
xSistem podrške odlu țivanju (DSS) pruža podršku prvenstveno pri
donošenju analiti țkih i kvantitativnih odluka.
xInformacioni sistem preduze üa (EIS) pruža podršku direktorima.
xSistem podrške grupama (GSS) pruža podršku menadžerima koji rade
u grupama.
xInteligentni sistemi podrške obuhvataju komponentu znanja, kao što
je ekspertski sistem ili neuronska mreža.
Klasifikacija informaci onih sistema prema arhitekturi sistema je na:
sistem baziran na centralnom ra țunaru, samostalni personalni ra țunar (PC),
distribuirani ili umreženi ra țunarski sistem (postoji nekoliko varijacija).
1.8. PROCENA KVALITETA INFORMACIONIH SISTEMA
Kvalitet informacionih sistema procenjuje se prema slede üim
kriterijumima (Novakovi ü J., 2000):
xIspravnost se može uzeti za osnovni kriterijum, jer sistem koji ne
udovoljava tom zahtevu, zapravo se još ne može smatrati kvalitetnim
proizvodom. Sistem je ispravan ako generiše samo ispravne izlaze odnosno rezultate.
xPotpunost zadovoljava onaj sistem koji generiše sve predvi ÿene
rezultate. Ako sistem ne ispunjava taj uslov, onda ga, u najboljem
sluțaju, možemo smatrati nedovršenim.
xRobustnost sistema se odnosi na njegovo delovanje na nepredvi ÿeno
odnosno nekorektno delovanje okoline. U toku rada sistema, doga ÿaju
se i neispravni postupci korisnika i greške u radu drugih sistema, zbog

Poslovna informatika 33
țega informacioni sistem treba da bude oblikovan tako da te greške
otkriva i spe țava njihovo širenje odnosno dalji u ținak.
xJednostavnost upotrebe sistema vrednuje se prema tome koliko je
sistem “naklonjen” korisniku, koliko je njegova primena jednostavna i da li “štiti” korisnika od grešaka.
xJednostavnost održavanja sistema zavisi od toga kako je sistem
oblikovan i dokumentovan, a treba da omogu üava relativno
jednostavno upoznavanje, održavanje i menjanje.
xPouzdanost sistema zavisi od toga da li je upotrebljena dovoljno
kvalitetna oprema. Dupliranjem hardverskih komponenti ili razvojem
moguünosti preusmeravanja kriti țnih procesa omogu üava se da
eventualno izrazito osetljive komponente, țije otkazivanje može imati
izrazito nepovoljne posledice po rad celokupnog sistema, budu posebno osigurane.
xOptimalnost sistema se procenjuje na osnovu toga mogu li se
funkcije sistema realizovati i uz manja sredstava odnosno na
jednostavniji na țin. Odgovor na to pitanje je uglavnom teško dati.
xMoguünost proširivanja sistema odnosi se na mogu ünosti dogradnje
sistema, odnosno njegovog povezivanja sa drugim sistemima. Pošto su
procesi sistema relativno nezavisni, mogu ünost dogradnje zavisi
prvenstveno od toga kako je oblikovana baza podataka. Zato, pri razvoju jednog sistema, treba voditi ra țuna i o mogu ünostima
proširenja i povezivanja koja bi se u budu ünosti mogla zahtevati.
xPrenosivost sistema zavisi od mogu ünosti prenosa softvera na novi
hardver ili operativni sistem, kao i mogu ünosti primene sistema u
nekim drugim organizacijskim uslovima. Prenosivost sistema zavisi i od izbora opreme (“standardne”, “kompatibilne”) i od na țina
njegovog softverskog oblikovanja i dokumentovanja. Prenosiv sistem može postati vredan tržišni proizvod, pa makar u po țetku i ne bio
razvijen u te svrhe.
Za informacioni sistem je bitno da bude fleksibilan, tako da može brzo
da se prilagodi promenama vezanim za promenu delatnosti ili cilja poslovne politike, da se može uvesti za relativno kratko vreme, da se iz baze podataka može dobiti bilo koja željena informacija koja ima smisla za sve nivoe odluțivanja i da omogu üava racionalno poslovanje koje je u funkciji dobiti.

34 Poslovna informatika

Poslovna informatika 35
2. OSNOVNE KOMPONENTE RA ýUNARA
Sadržaj ovog poglavlja obra ÿuje osnovne komponente ra țunara, a to
su: mikroprocesor, unutrašnja memorija, spoljna memorija, izlazne jedinice i ulazne jedinice. Ove komponente predstavljaju fizi țki deo ra țunarskog
sistema i ozna țavaju se terminom hardver.
2.1. MIKROPROCESOR
Mikroprocesor (Central Processing Unit – CPU) je najvažnija
komponenta ra țunarskog sistema. Mikroprocesor predstavlja țip koji
upravlja radom mikrora țunara. CPU dobija instrukcije i podatke od RAM
memorije, obra ÿuje te podatke i smešta rezultate nazad, tako da mogu da
budu prikazani ili uskladišteni.
Slika 2.1. Tok podataka i instrukcija kroz mikroprocesor
CPU obavlja kontrolnu funkciju rada ra țunara. Ova kontrola je
neophodna za korektno funkcionisanje țitavog ra țunara. Njome se
obezbeÿuje da podaci u svakom trenutku budu raspoloživi onom delu
rațunara kojem su potrebni u toku obrade.
R A MC e n t r a l n a
p r o c e s o r s k a
j e d i n i c a
P o d a t a k
O b r a d j e n i p o d a t a k

36 Poslovna informatika
Na slici 2.1. vizuelno je prikazan tok podataka i instrukcija kroz
mikroprocesor.
Mikroprocesor se sastoji iz dve glavne komponente (slika 2.2):
aritmetițko-logițke jedinice i upravljațke (kontrolne) jedinice .
Aritmetițko-logițka jedinica (arithmetic-logic unit – ALU) obavlja
niz osnovnih matemati țkih i logi țkih operacija potrebnih pri obradi
podataka. Kako u jednom vremenskom intervalu aritmeti țko-logițka
jedinica može da obavlja samo jednu funkciju odnosno operaciju izme ÿu
dva podatka, ALU koristi tzv. registre . Rezultati tih operacija su
privremeno smešteni u akumulatoru .
Upravlja țka (kontrolna) jedinica nadgleda i upravlja radom svih
pojedinih delova ra țunara odnosno ra țunarom u celini. Upravlja țka jedinica
interpretira instrukcije zapisane u programu i prenosi naredbe ostalim komponentama ra țunarskog sistema. Jedna instrukcija može specificirati
veoma složenu naredbu koju ra țunar treba da izvrši.
A L U
R A M
Registar 1 Registar 2Rezultat Podaci
KONTROLNA
JEDINICA Akumulator
Slika 2.2. Konfiguracija CPU
Tokom obrade podataka unutar ra țunara, podaci se prenose iz jednog
dela sistema u drugi, odnosno obavljaju se razne aritmeti țke i logi țke
operacije. Kako AL U zna koju aritmeti țku ili logi țku operaciju mora da
primeni? Upravlja țka jedinica upravlja i koordinira tom obradom. Vreme
obrade instrukcija je reda mikrosekunde, a broj instrukcija i veli țina
binarnog podatka predstavljaju osnovne parametre koji definišu kvalitet mikroprocesora. Mikroprocesori koji se koriste u ra țunarima opšte namene
dizajnirani su za rad s podacima dužine 4, 8, 16, 32 i 64 bita. Prvi se nalazi u sastavu jednostavnih kalkulatora, dok poslednji naveden predstavlja praksu u PC Pentium ra țunarima.

Poslovna informatika 37
2.2. UNUTRAŠNJA (RADNA) MEMORIJA
Memorija služi za pam üenje podataka i programa. Kapacitet odnosno
veliținu memorije predstavlja koli țina bajtova koju memorija može da
prihvati. S obzirom na postojanost podataka, radnu memoriju možemo podeliti na RAM memoriju (Random access memory) i ROM memoriju
(Read Only Memory).
R A M memorija omogu üava izvršavanje programa ili trenutno
skladištenje rezultata rada programa. Da bi se program mogao izvršiti, on se izstalne memorije (npr. hard disk) mora "kopirati" u radnu memoriju.
Sadržaj RAM memorije se može menjati, odnosno u RAM memoriji podaci se mogu upisivati i brisati. Me ÿutim, s prekidom napajanja elektri țnom
energijom saržaj memorije se gubi.
RAM memoriju predstavljaju memorijski țipovi razli țitog kapaciteta i
postavljaju se u specijalna podnožja na mati țnoj ploți. U nju se upisuju,
uțitavaju razni programi; operativni sistemi, aplikativni programi i drugi.
Ona tako ÿe pamti unete podatke i informacije koje korisni țki program
obraÿuje, kao i rezultate te obrade.
Osnovni kriterijumi koji odre ÿuju kvalitet RAM memorije su:
xkapacitet,
xbrzina pristupa,
xnațin pakovanja i vrsta podnožja,
xproizvoÿaț,
xcena.
R O M memorija omogu üava isklju țivoțitanje fabri țki upisanih
podataka, pri țemu promene sadržaja nisu mogu üe u obițnom radu sa
korisnițkim programima.
Kod PC ra țunara, ROM sadrži deo operativnog sistema i poznat je
kao BIOS (Basic Input Output System), program za uklju țivanje,
startovanje (podizanje) sistema (Start-up), program za testiranje svih komponenti sistema po uklju țivanju (Power-On Self Test – POST) i
program (Setup) za podešavanje odnosno konfigurisanje ra țunara. U
trenutku uklju
țenja rațunara, RAM memorija ne sadrži nikakve instrukcije
ili podatke. Zato je neophodno da postoji program koji üe se automatski
preneti u RAM, sa ciljem omogu üavanja prenošenja ostalog dela
operativnog sistema sa stalne memorije (diska ili diskete).

38 Poslovna informatika
2.3. HARD DISK
Hard disk, za ve üinu kompjuterskih sistema, predstavlja glavni ure ÿaj
za țuvanje podataka zato što omogu üava brži pristup podacima nego diskete
ili CD-ROM. Smešten je u zatvorenom ku üištu i ima veoma preciznu
mehaniku pomo üu koje se podaci gusto upisuju, što omogu üava veliki
kapacitet odnosno "skladišteni prostor".
Slika 2.3. Hard disk
Stoga, može da se kaže da je hard disk ustvari stalna radna
memorija . Hard disk țini više diskova, pri țvršüenih na jednu osovinu i
smeštenih u jednom ku üištu (slika 2.3). Sastavljen je od: glava za țitanje i
pisanje, nosa ța glava, motora za pogon glava, motora za pokretanje diskova,
elektronske podrške i samih diskova. Svaki od tih diskova ima dve površine.
Națin zapisivanja, odnosno o țitavanja podataka se odvija pomo üu magnetne
glave sa obe strane diskova. Obi țno na svaku površinu diska dolazi po jedna
glava za țitanje i pisanje. Promenljivo magnetno polje u namotajima glave
pri upisivanju magnetiše male memorijske üelije i usmerava ih zavisno od
smera struje u namotaju glave. Pri țitanju postupak je obrnut – magnetno
polje na disku uti țe indukcijom na struju u glavi za țitanje, u zavisnosti od
polarizacije magnetnog polja. Princip je jednostavan i sli țan onom kod
magnetofona, ali je tehnologija realizacije veoma složena. Broj diskova je u zavisnosti od kapaciteta hard diska naj țešüe od 2 do 6. Pre țnik ploța
diskova je od 3.5 do 2.5 in ța i izraÿeni su od aluminijumske legure ili
kompozitnih materijala . Koncentrisane kružnice koje glave opisuju po
površinama diskova se nazivaju cilindri.
Osnovni parametri kvaliteta hard diska su:
xkapacitet,

Poslovna informatika 39
xsrednje vreme pristupa podacima,
xbrzina prenosa podataka,
xbrzina obrtanja disk plo ța,
xpouzdanost,
xotpornost,
xgarancija sa dokumentacijom,
xproizvoÿaț,
xcena.
Kapacitet hard diska predstavlja koli ținu podataka koji se mogu
smestiti, odnosno memorisati na tvrdi disk, izraženu u gigabajtima (GB). On zavisi od broja i pre țnika diskova kao i od gustine zapisivanja podataka po
ințu.
2.4. MATI ýNA PLO ýA
Matițna ploța predstavlja elektronsku štampanu plo țu na koju su
"prikljuțeni" mikroprocesor (286, 386, 486, Pentium, Pentium Pro, Pentium
II, Pentium III, Pentium IV), ROM i RAM memorija, namenski slotovi –
urezi (Expansion Slot) za grafi țke, zvuțne i druge namenske kartice.
Savremene plo țe su projektovane tako da mogu da prime mikroprocesor
razlițitog modela.
Matițne ploțe su dobijale nazive naj țešüe po formatu – dimenzijama
(AT, ATX), prema centralnom mikroprocesoru – CPU (pentium plo țe,
pentium pro) i prema skupu mikroprocesora ( țip seta) FX, VX, LX.
Matițne ploțe mogu da se podele na dve osnovne kategorije:
xklasițne matițne ploțe, kod kojih se grafi țke i zvu țne kartice
prikljuțuju na uti țnice;
xintegrisane mati țne ploțe, koje u sebi sadrže elektroniku i jednu, dve
ili tri kartice.
2.5. SPOLJNA (STALNA) MEMORIJA
Sve veüom primenom ra țunara i novih tehnologija, javila se potreba
za prikupljanjem, prenosom i țuvanjem sve ve üe koliține podataka. Spoljne

40 Poslovna informatika
memorije za țuvanje podataka mogu da budu: magnetne trake, magnetni
diskovi, magnetne diskete i opti țki disk. Svaka vrsta spoljne memorije ima
odgovaraju üu jedinicu koja služi za automatsku razmenu informacija
izmeÿu unutrašnje i spoljne memorije.
Oddisketa (floppy disk) naj țešüe su, prema PC standardu, u upotrebi
diskete 3.5" kapaciteta od 1,44 MB (slika 2.4). Diskete su popularne jer omoguüavaju jednostavnu i jeftinu distribuciju softvera, lako su izmenjive,
promenjive i jeftine. Osnovni nedostatak disketa, pored relativno malog kapaciteta, jeste i mala brzina pristupa podacima, koja iznosi više stotina
hiljaditih delova sekunde. Zbog svog kapaciteta, danas se diskete uglavnom koriste za țuvanje i prenošenje malih programa sa jednog PC ra țunara na
drugi i kao alternativni izvor za podizanje sistema. Na țin zapisivanja,
odnosno o țitavanja podataka se odvija putem dve magnetne glave, koje
dodirivanjem površina rotiraju üeg diska magnetizuju țestice na površini
diska. Magnetni diskovi se razlikuju od hard diskova po konstrukciji, osobinama diskova, kapacitetu i brzini pristupa i prenosa podataka.
Slika 2.4. Disketa
Osim magnetne tehnologije, danas se sve više koristi opti țka
tehnologija koja se zasniva na fizi țkim svojstvima svetlosti. Optițki disk
predstavlja jednu od najsavremenijih spoljnih memorija, baziranih na laserskoj tehnologiji upisivanja podataka izuzetno velikih kapaciteta. Kod optițkih diskova glavu za upis i țitanje ține: laserska dioda, sistem so țiva i
senzor. U sastav jedinice za upis i țitanje ulazi i mehanizam za pogon diska
sa servo mehanizmom za vo ÿenje glave za upis i țitanje i sklop za
ispravljanje grešaka. Ovi diskovi su napravljeni od plastike. Opti țki diskovi
imaju ogromne prednosti u pogledu kapaciteta, brzine transfera podataka, pouzdanosti i trajnosti.
CD-ROM (Compact Disc Read Only Memory) je opti țki neizbrisivi
disk na koji može da se smesti oko 650 MB podataka u vidu razli țitih zapisa
(muzițkih, video i programskih). CD-ROM karakteriše velika "gustina

Poslovna informatika 41
zapisa" odnosno veliki kapacitet, dugotrajna postojanost podataka kao i
multimedijska primenjivost. Ozbiljan nedostatak CD-ROM diska je
nemoguünost modifikovanja jednom unesenog zapisa, zbog țega se naj țešüe
koristi za one podatke koji se žele trajno sa țuvati. ERASABLE optițki
diskovi su izbrisivi diskovi, koji omogu üavaju modifikovanje jednom ve ü
unetih podataka. Prednost ERASABLE opti țkih diskova je u velikim
kapacitetima i mogu ünostima brisanja podataka radi daljeg koriš üenja, a
nedostatak je nepouzdana tehnologija koja se još uvek razvija.
Ureÿaji za rad sa disketama, kao i ure ÿaji za rad sa CD-ROM diskom,
zahvaljuju üi niskoj ceni, danas predstavljaju standardni deo ra țunarske
opreme.
2.6. ULAZNE I IZLAZNE JEDINICE
Na centralnu jedinicu može se vezati više vrsta izlaznih i ulaznih
jedinica. Perfomanse ovih jedinica se stalno menjaju, zbog țega üe težište
izlaganja biti njihovi zadaci i principi rada.
2.6.1. ULAZNE JEDINICE
Pod terminom ulazne jedinice podrazumevaju se ure ÿaji koji služe za
unos podataka u ra țunarski sistem na obradu ili țuvanje.
2.6.1.1. TASTATURA
Najțešüi națin unosa podataka u ra țunarski sistem je pomo üu klasițne
tastature. Uz pomo ü tastature vrši se ru țno unošenje slova, specijalnih
znakova i brojeva u centralnu jedinicu (slika 2.5). Razli țite tehnologije
izrade tastatura uti țu na njihovu cenu, ali im je svima zajedni țko da se
pritiskom na taster generiše kód koji prezentuje karakter. Na primer, pritisak na dirku obeleženu slovom "A" podrazumeva prenošenje binarnog zapisa 10011000 u ra țunar tako što odgovaraju üa elektronska kola generišu niz
signala.
Uopšteno, tastatura predstavlja elektromehani țki pretvara ț koji
mehanițke pokrete jednog tastera (tipke) ili kombinacije više tastera
pretvara u niz elektri țnih impulsa.

42 Poslovna informatika
Slika 2.5. Tastatura
2.6.1.2. MIŠ
Miš je ulazna jedinica pomo üu koje se selektuju objekti na ekranu
monitora i šalju komande ra țunarskom sistemu (slika 2.6).
Slika 2.6 . Miš
Pozicija miša se prikazuje na ekranu monitora u vidu kursora razli țitih
oblika. Miš obi țno ima dva ili tri kontrolna dugmeta.
2.6.1.3. SKENER
Skeneri su ure ÿaji za automatsku digitalizaciju slike ili teksta (slika
2.7).

Poslovna informatika 43
Slika 2.7. Skener
Digitalizacija podrazumeva konverziju podataka u grafi țki prikaz koji
se sastoji od niza ta țakațiji je uobi țajen naziv bitmap image . Tațnost i
gustina ta țaka zavise od rezolucije skenera.
2.6.1.4. OPTI ýKIýITAýI
Ureÿaji koji rukom pisane ili štampane podatke konvertuju u podatke
koje prepoznaje ra țunar nazivaju se optițkițitați. Znați, optițkițitați
mogu da raspoznaju znake koji su napisani na ta țno odreÿenom mestu i na
prethodno utvr ÿen națin na papiru (slika 2.8). Postoje tri vrste ovih ure ÿaja.
Ureÿaji za oțitavanje markiranih polja (Optical Mark Readers –
OMR) detektuju prisustvo ili izosta nak oznake u specifi țnom polju (primer
LOTO listi ü, testovi…). OMR koriste tehnologiju infracrvene svetlosti
pomoüu koje se o țitava refleksija sa papira pri prolazu infracrvene glave
țitața. Procesor ra țunara konvertuje infracrvenu refleksiju u alfa numeri țke
podatke, odnosno u podatke formata koji odgovara korisniku.
Ureÿaji za oțitavanje štampanih ili kucanih karaktera (Optical
Character Recognition – OCR ), skeniraju tekst kao grafi țki prikaz koji se
zatim pomo üu odgovaraju üeg softvera dekodira (prepoznaje) i ponovo
pretvara u tekst (slika 2.9).

44 Poslovna informatika
Slika 2.8. Prisustvo ili izostanak oznake u specifi țnom polju (primer testovi
i LOTO listi ü)
Slika 2.9. Ureÿaj za oțitavanje štampanih ili kucanih karaktera
Ureÿaji za oțitavanje linijskog koda (bar-kod țitați) su ureÿaji za
potrebe o țitavanja bar-koda (slika 2.10). Bar-kod je šifra robe predstavljena
nizom debljih i užih linija i odgovaraju üim razmacima izme ÿu njih. Bar-kod
se najțešüe koristi za brzu i kompletnu identifikaciju proizvoda.
Danas nailazimo na veliku primenu bar-kodova u svim segmentima
savremenog poslovanja (prodavnice, bolnice, biblioteke…), a njihovu široku primenu omogu üila je jednostavna tehnologija i pristupa țna cena.
Funkcionisanje se zaniva na tome da vrh bar-kod țitața šalje snop svetlosti,
koji se odbija od linija i proizvodi set binarnih impulsa. Potom se taj set dekodira u numeri țke podatke koji predstavljaju reprezent bar-koda.

Poslovna informatika 45
Slika 2.10. Bar-kod i bar-kod țitaț
2.6.1.5. MAGNETNI ýITAýI
Služe za o țitavanje karaktera štampanih mastilom koje sadrži metal-
oksid. Za štampu ovakvih karakter a koriste se specijalni štampa ți.
Oțitavanje karaktera se vrši tako što dokument prolazi kroz țitaț koji
magnetizuje metal-oksid na karakterima, a zatim prolaskom ispod malene spirale koja usled magnetnog dejstva proizvodi impulse, specifi țne za svaki
karakter. Ovaj na țin unosa podataka je zbog svoje pouzdanosti našao
primenu u bankarsvu (na primer kod o țitavanja țekova).
Slika 2.11. ýitaț magnetnih kartica
ýitați magnetnih kartica oțitavaju podatke koji se nalaze na
magnetnoj traci plasti țne kartice. Primeri tih kartica su VISA i
MASTERCARD. ýitaț konvertuje podatke sa magnetne trake i šalje ih

46 Poslovna informatika
rațunaru u obliku karaktera (slika 2.11). Ovakav na țin oțitavanja podataka
se najțešüe primenjuje kod elektronskog transfera novca.
2.6.1.6.JEDINICE ZA GOVORNI ULAZ
Jedinice za govorni ulaz sastavljene su od mikrofona i procesora koji
pretvara re ți govornog jezika u digitalne signale. Ove jedinice treba da
omoguüe funkciju prijema glasa od posrednika u komuniciranju do
mikrofona i da omogu üe pojațavanje, sintetizovanje i pretvaranje u strujne
impulse i prenos do centralne jedinice. Jedinice za govorni ulaz omoguüavaju lako komuniciranje sa ra țunarom, bez upotrebe papira ili
tastature.
2.6.2. IZLAZNE JEDINICE
Izlazne jedinice omogu üavaju pretvaranje rezultata obrade podataka u
elektrițni signal, skup razumljivih znakova prikazanih na ekranu monitora,
odštampanih ili prikazanih na neki drugi na țin (govorna poruka). Podaci
odnosno informacije se prenose iz centralne jedinice na odgovaraju üu
izlaznu jedinicu. Izbor izlazne jedinice zavisi od konfiguracije sistema i specifikacije zahteva, a naj țešüe se prezentiraju: vizuelnim prikazivanjem,
štampanjem, grafi țki, govornim izlazom i sli țno.
2.6.2.1. MONITOR
Monitor je ure ÿaj za prikazivanje slike i služi za komunikaciju
korisnika sa ra țunarom tako što prikazuje rezultate obrade podataka.
Drugim re țima, možemo da kažemo da monitor predstavlja interfejs izme ÿu
rațunara i korisnika.
Monitor se u ra țunarski sistem povezuje pomo üugrafițke (video)
karte koja kontroliše signale koje ra țunar šalje monitoru. Ekran monitora
țini sistem malih ta țaka – piksela. Svaki karakter ili grafi țki prikaz na
ekranu monitora je "konstruisan" od piksela.
Jasnoüa prikaza na ekranu zavisi od kvalitata monitora i kapaciteta
grafițke karte. Faktori kvaliteta monitor a, od kojih zavisi i njegova cena su:
xvelițina ekrana,
xrezolucija slike,
xminimalna veli țina piksela,

Poslovna informatika 47
xvertikalna frekvencija,
xhorizontalna frekvencija.
Slika 2.12. CRT i TFT monitori
Velițina ekrana se odre ÿuje dužinom njegove dijagonale i izražava se
u mernoj jedinici in ț. Tako postoje ekrani od 15", 17", 19", 21", pri țemu je
1 inț=2.54cm. U zavisnosti od upotrebljene tehnologije izrade ekrana,
razlikujemo dve osnovne vrste monitora: CRT i TFT monitore (prikazane na slici 2.12).
Rezolucija slike na ekranu monitora izražava se brojem prikazanih
tațaka – piksela raspore ÿenih po širini i dužini ekrana. Na primer, rezolucija
1600×1200 zna ți da monitor može da prikaže sliku u 1600 redova sa po
1200 tațaka u svakom redu.
Minimalna veli țina piksela tako ÿe predstavlja bitnu karakteristiku
ekrana monitora. Slika na ekranu monitora sastoji se od velikog broja ta țaka
koje su raspore ÿene u redove. Broj ta țaka je odre ÿen rezolucijom slike koju
monitor može da prikaže. Veli țina rezolucije zavisi od veli ține piksela.
Minimalna veli țina piksela kod savremenih monitora je oko 0.25 mm što
zavisi od veli ține ekrana i maksimalne rezolucije. Jasno je da ta țka mora
biti manja da bi rezolucija bila ve üa kod istih dimenzija ekrana.
Vertikalna frekvencija predstavlja broj koji pokazuje koliko puta u
sekundi se iscrta slika na ekranu. Izražena je u hercima u sekundi. To zna ți

48 Poslovna informatika
daüe slika biti stabilnija, sa manje treptaja, što je frekvencija ve üa. Kod
savremenih monitora kre üe se od 55–160 Hz.
Horizontalna frekvencija je brzina kojom elektronski mlaz ili snop
iscrtava linije ili redove ta țaka–piksela, a izražava se u kilohercima u
sekundi.
2.6.2.2. ŠTAMPA ýI
Štampaț je izlazni ure ÿaj koji rezultate obrade iscrtava na papiru ili
nekom drugom medijumu (folije i sli țno) za razliku od monitora koji
ostavlja samo privremeni vizuelni trag rezultata rada.
Podela štampa ța može da se izvrši prema tehnologiji stvaranja otiska.
Razlike u tehnologiji stvaranja otiska dovode do razlika u njihovim moguünostima: kvalitetu i brzini stvaranja otiska, pouzdanosti,
ekonomițnosti i ceni.
Matrițni štampa ți su najjednostavniji i najeftiniji štampa ți. Ovi
štampați znakove ispisuju udaranjem iglica preko osen țane trake u papir.
Postoje matri țni štampa ți formata A4 i A3 i to tipa 9-pinski, odnosno 24-
pinski koji se me ÿusobno razlikuju po broju iglica na glavi štampa ța koje se
koriste za stvaranje otisaka na papiru. Kva litetniji otisak daju 24-igli țni (24-
pinski) štampa ți, uz približnu cenu u odnosu na 9-pinske štampa țe.
Stvaranje buke pri štampanju, mala brzina rada i nekvalitetan otisak su glavni nedostaci matri țnih štampa ța. Najțešüe se koriste kao štampa ți za
servise knjigovodstva i kao kasa-blok štampa ți.
Slika 2.13. Ink-jet i laserski štampa ț

Poslovna informatika 49
Ink-jet štampa țitekst ili sliku kreiraju na sli țan națin kao i matri țni,
odnosno na glavi štampa ța se nalaze male rupice kroz koje se na papir
ubrizgava mastilo. Postoje crno-beli i kolor ink-jet štampa ți koji koriste tri
ilițetiri glave sa mlaznicama za tri boje. Ovi štampa ți se i po ceni i po
kvalitetu štampe nalaze izme ÿu matrițnih i laserskih štampa ța.
Laserski štampa ți rade na principu ispisivanja znakova u
poluprovodni țkom bubnju. Bubanj se okre üe uz posudu sa finim crnim
prahom (toner) koja se utiskuje na površinama koje su osvetljene odnosno pritisnute od strane laserskog zrak a. Papir koji prolazi, preuzima țestice
tonera sa bubnja, dok na izlazu prolazi izme ÿu zagrejanih valjaka tako da se
țestice praha trajno zapeku u papir. Cena im je zna țajno veüa u odnosu na
matrițne i ink-jet štampa țe, ali su im i brzina i kvalitet štampe neuporedivo
bolji, zbog țega su sve više u upotrebi (slika 2.13).
2.6.2.3. PLOTERI
Ploteri su izlazni ure ÿaji koji pomo üu pera koja se pomeraju na papiru
daju trajan grafi țki zapis odnosno crteže, skice, geografske karte i sli țno. Za
izradu crteža ploteri imaju fiksno i pokretno pero za crtanje, țijim se
kretanjem upravlja posebnim programima. Izrada crteža se odvija "korak po korak", a brzine im se kre üu i do nekoliko stotina koraka u sekundi. Svoju
primenu najviše nalaze u inžinjerstvu, arhitekturi, za crtanje tehni țkih crteža
veüih formata i geografskih karata (slika 2.14).
Slika 2.14. Ploter

50 Poslovna informatika
2.6.2.4. JEDINICE ZA GOVORNI IZLAZ
Jedinice za govorni izlaz imaju zadatak da na osnovu kombinacije
elektrițnih impulsa, putem mikroprocesora, obezbede da se na izlazu dobije
odgovaraju üi redosled re ți. Ove jedinice se koriste u poštama, bankama i na
drugim mestima gde se koriste za davanje razli țitih informacija.

Poslovna informatika 51
3. SOFTVER
U ovom poglavlju objašnjava se pojam i klasifikacija softvera, bez
koga je hardver beskoristan. Na po țetku se daje pregled aplikativnog i
sistemskog softvera, a potom se prelazi na detaljnije razmatranje operativnih sistema kao jedne klase sistemskog softvera. Zatim se predstavlja softver za lițnu produktivnost koji omogu üava korisniku da što bolje i efikasnije izvrši
svoje poslove. Na kraju bi üe predstavljeni programski jezici uz pomo ü kojih
se piše aplikativni softver.
3.1. POJAM I KLASIFIKACIJA SOFTVERA
Bez softvera hardver informacionih sistema je prakti țno neupotrebljiv.
Osnovna karakteristika ra țunarskog sistema je integralna povezanost
mašinske i programske podrške, odnosno hardvera i softvera. Iz tog razloga je razvoj hardvera pratio i razvoj softvera. Softer obuhvata sve nematerijalne, logi țke komponente koje su neophodne za pravilan i
kvalitetan rad i koriš üenje rațunara. Softver ține programi koji s jedne
strane kontrolišu funkcionisanje ra țunara i ostalih delova informacionog
sistema, a sa druge strane vrše obradu podataka. Softver dakle možemo podeliti na sistemski i aplikativni softver.
Slika 3.1. Uloga softvera kao interfejsa izme ÿu korisnika i hardvera
Korisnik želi da upotrebi ra țunar za obavljanje neke svrsishodne
radnje (obrada teksta, rad sa tabelama itd.). Osnovni zahtev korisnika je da efikasno obavi zadatak uz pomo ü rațunara (slika 3.1). Na najnižem nivou
nalazi se hardver, odnosno sam ra țunar, koji besprekorno obavlja KORISNICI APLIKATIVNI
SOFTVEROPERATIVNI
SISTEM I
SISTEMSKI
SOFTVERHARDVER

52 Poslovna informatika
elementarne operacije (izvršavanje programa, obrada digitalnih informacija
itd.). Sam ra țunar je ipak samo mašina koja ne poznaje termine kao što su
grafika ili tabele i radi samo sa binarnim brojnim sistemom (koristi samo 0 i 1). Prenos informacija izme ÿu ova dva naizgled nespojiva sveta obavljaju
dve preostale komponente, koje predstavljaju softversku strukturu ra țunara.
Aplikativni softver pomaže pri obavljanju poslova koje korisnik želi
obaviti uz pomo ü rațunara. Aplikativni softver ține programi koji su
izgraÿeni da razreše konkretne probleme u mnogim oblastima. To su
programi za obradu teksta, rad sa bazama podataka, programi za prezentaciju, ili pak programi za evidenciju i obra țun plata, evidenciju
dobavljața, evidenciju kupaca, finansijsko knjigovodstvo, upravljanje
proizvodnjom, upravljanje zalihama ili statisti țka istraživanja. Zna ți, za
svaku namenu ra țunara mora postojati poseban aplikativni softver.
Aplikativni softver je pre svega orijentisan ka korisniku, pokušavaju üi da na
najlakši na țin zadovolji njegove potrebe. Poslom izrade aplikacija se bave
programeri jer se zahtevi korisnika razlikuju od slu țaja do slu țaja.
Slika 3.2. Osnovne kategorije softvera (Jokanovi ü D., 2001)
U ovom trenutku su najpopularnije gotove aplikacije koje se pišu za
generalni slu țaj ali se sa malim izmenama i jednostavnim programiranjem
mogu primeniti na specifi țne sluțajeve. Krajnji korisnici kupuju takav
softver od svojih dobavlja ța koji su odgovorni za dalje održavanje softvera.
Ovakvi aplikativni softverski paketi mogu se klasifikovati u dve kategorije (Mitroviü J., Haniü H., 2001): Hardver
Sistemski
softver
Aplikativni
softver Aplikativni softver Sistemski softver
Aplikacije
razvijene po meri
Vertikalni paketi
(specifițni za
pojedine industrije)
Horizontalni paketi
(npr. softver za knjigovodstvo ili obradu teksta) Operativni
sistemi
Uslužni
programi (anti-virus, za komprimovanjepodataka…)
Programski
softver
Drajveri

Poslovna informatika 53
xVertikalni softverski paketi ko ji pomažu korisnic ima zaposlenim u
odreÿenom segmentu industr ije. Primeri vertikalnih softverskih paketa
su paketi koji služe za vo ÿenje projekata, za evidenciju o zalihama itd.
xHorizontalni softverski paketi su programi za generalne poslove koji
se obavljaju skoro u svakom poslovnom sistemu kao što su
knjigovodstvo, finansije, ra țunovodstvo ili kancelarijski poslovi.
Slika 3.2. prikazuje osnovne kategorije softvera. Svaki spoljašnji sloj
softvera oslanja se na usluge prethodnog sloja, na šta sugeriše slojevita struktura ilustracije.
Izuzetno dinami țan razvoj informacionih tehnologija prati i
odgovaraju üi razvoj sistemskih softvera, kao i aplikativni softveri koji su
sve kvalitetniji i sve više korisni țki orijentisani, što za posledicu ima da se
krug korisnika ra țunara sve više širi.
Sistemski softver ține programi koji upravljaju ra țunarskim
sistemom i pomažu programiranje aplikacija. Pod sistemskim softverom podrazumevaju se:
xOperativni sistemi – neophodni za pokretanje i rad ra țunara.
xUslužni programi – omogu üavaju korisniku ra țunara upravljanje i
kontrolu lokacija podataka i hardverskih komponenata. Neki uslužni
programi se nalaze u samom operativnom sistemu; izvršavaju zadatke kao što su pripremanje diska za uzimanje podataka, kopiranje podataka sa jednog diska na drugi, obezbe ÿivanje informacija o
fajlovima na disku. Uslužni programi tako ÿe štite kompjuter od tzv.
virusa (antivirus programi), omogu üavaju komprimovanje podataka,
deinstalaciju softvera, formatiranje diska i sli țno.
xProgramski softver – alat za rešavanje zadataka na odgovaraju üi
națin, pomo üu kojeg se uz implementaciju i prilago ÿavanje,
smeštanjem u odre ÿeni modul izra ÿuje proizvod – aplikativni softver.
Za pisanje programa neophodno je koristiti neki od programskih jezika. Neki od najpopularnijih programskih jezika danas su Visual Basic, C++, C#, Perl, Java i drugi.
xDrajveri – softver pomo üu kojih kompjuter kontroliše periferne
jedinice. Drajveri softverski povezuju hardverske komponente sa
rațunarom. Jednom instaliran drajver, ra țunar koristi "iza scene" za
komunikaciju sa pojedinom hardverskom jedinicom.

54 Poslovna informatika
3.2. OPERATIVNI SISTEM
Operativni sistem (OS) je najvažniji deo sistemskog softvera i
predstavlja skup programa koji upravljaju radom ra țunara. Svaki ra țunar
funkcioniše pod kontrolom operativnog sistema. Operativnim sistemima se obezbeÿuje izvršavanje poslova ra țunara uz optimalno koriš üenje njegovih
resursa. Njegov primarni zadatak je da ostvari sponu izme ÿu korisnika i
rațunara. Operativni sistem prihvata komande koje korisnik izdaje preko
tastature ili nekog ure ÿaja za grafi țki unos podataka. Najpopularniji
operativni sistemi su: Windows Me, Windows 2000, Windows XP, Windows Server 2003, Unix, Linux i Solaris (slika 3.3).
Slika 3.3. Operativni sistem Windows XP
Operativni sistemi za PC koji su namenjeni jednom korisniku su
daleko jednostavniji nego operativni sistemi koji podržavaju ve üe rațunare
na kojima istovremeno mogu ra diti stotine i hiljade korisnika.
Operativni sistem obuhvata programe koji obavljaju slede üe zadatke
(Milanovi ü D., Jankovi ü S., Novakovi ü J., 2003):
xSnimanje ,detekcija i identifikovanje problema koji uti țu na tok
obrade podataka. OS pružaju informacije i kontrolišu aktivnosti
rațunara i ostalih ure ÿaja u njemu i oko njega.
xObezbeÿivanje adekvatnog prostora za uspešno funkcionisanje
nekog programa. Ra țunarski sistem korisniku stavlja na raspolaganje
tri osnovna resursa: procesorsko vreme, memoriju za smeštaj podataka, kao i periferne ure ÿaje. Mera efikasnosti operativnog
sistema je u stepenu efikasnosti koriš üenja ovih resursa. Jedan od

Poslovna informatika 55
națina za pove üanje efikasnosti je da se u memoriji istovremeno na ÿe
više programa koji se simultano izvršavaju po principu deobe vremena procesora (multitasking). Zna ți, termin multitasking ozna țava da
rațunar može obavljati istovremeno više programa za ra țun korisnika.
OS kontrolišu izvršenje, redosled i smeštanje programa u memoriju.
xUpravljanje zaštitom podataka . Pri uklju țenju rațunara, operativni
sistem može da traži korisni țko ime (User ID) i šifru (password)
korisnika kako bi korisnik mogao da pristupi podacima.
xKontrolišu "kretanje" bajtova kroz ra țunar.
xVrše razne operacije sa fajlovima (promena imena, brisanje).
3.3. INFORMACIONI PODSISTEMI POSLOVNOG
SISTEMA
Za efikasnije obavljanje poslova u poslovnom sistemu mogu üe je
koristiti slede üe informacione podsisteme: marketinga, proizvodnje,
finansija i ra țunovodstva i upravljanja kadrovima. Pri tome, poslovnom
sistemu mogu zatrebati neki od ovih podsistema ili svi, u zavisnosti od delatnosti kojom se bavi.
3.3.1. INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA
Informacioni podsistem marketinga treba da podrži procese
istraživanja i analize trzišta, sa ciljem da se obezbedi prikupljanje i obrada podataka u funkciji definisanja strategije razvoja, organizovanijeg nastupa na tržištu, boljeg upoznavanja partnera i korigovanja proizvodnog programa prema njihovim zahtevima.
Ovaj informacioni podsistem treba da omogu üi da se efikasnije obave
mnoge marketing funkcije: pravovremeno spoznavanje ponude, tražnje i trendova na tržištu; predvi ÿanje; formulisanje ciljeva, politika, planova i
programa; pra üenje aktivnosti konkurenata; obra țun poslovnih rezultata;
formiranje optimalnog asortimana proizvoda; diferenciranje proizvoda i tržišta; promociono delovanje; izbor kanala distribucije i utvr ÿivanje cena.
Aplikacije marketinga ține: sistem internih izveštaja, sistem
marketing obaveštavanja, sistem marketing istraživanja i sistem analiti țkog
marketinga, i prikazane su na slici 3.4.

56 Poslovna informatika
Slika 3.4. Aplikacije marketinga
Sistem internih izveštaja koristi unutrašnje podatke poslovnog
sistema i uglavnom je povezan sa tzv. ra țunovodstvenim bazama podataka
jer se glavni podaci o poslovanju nalaze u ovim bazama podataka. Sistem internih izveštaja omogu üava da se dobiju informacije o teku üoj prodaji (po
proizvodu, teritoriji, kupcu), informacije o nivou zaliha (po magacinu, prodajnom objektu, proizvodu), informacije o troškovima (po vrstama, mestu nastanka, nosiocu) , informacije o nabavci (po sirovinama, teritoriji,
dobavljațu), informacije o dugovanjima (prema dobavlja țima, bankama,
državi), informacije o potraživanjima (po kupcu, proizvodu), informacije o gotovini (žiro ra țun, blagajna).
Sistem marketing obaveštavanja obezbeÿuje eksterne informacije o
promenama uslova u poslovnom i makromarketinškom okruženju. Glavna uloga marketinškog obaveštajnog sistema se sastoji u skaniranju, odnosno stalnom nadgledanju, pra üenju ili snimanju okruženja. Skaniranje je "proces
stalnog traženja informacija o doga ÿajima i odnosima u spoljnom okruženju
preduzeüa,țiji rezultati pomažu upravlja țkom nivou u skiciranju spoljnih
snaga, doga ÿaja i odnosa onako kako oni uti țu ili mogu da uti țu na
buduünost preduze üa" (Mitrovi ü J., Haniü H., 2003). Na primer, zadatak
ovog sistema je obaveštavanje o konkurentima. Informacije ovakve vrste možemo dobiti iz godišnjih izveštaja o poslovanju pojedinih kompanija ili pak od tre üih lica, odnosno kompanija koje se specijalizuju za ovakvu vrstu
delatnosti.
Sistem marketing istraživanja je stalan proces prikupljanja, obrade,
țuvanja i prezentacije informacija o snagama i uslovima na tržištu i
tržišnom okruženju, koji deluju na poslovanje preduze üa. Istraživanje tržišta
obuhvata: procenu položaja preduze üa na tržištu, konkurenciju, potroša țe,
Marketing
Sistem internih izveštaja
Sistem marketing obaveštavanja
Sistem marketing istraživanja
Sistem analiti țkog marketinga

Poslovna informatika 57
tražnju, ponudu, cene i uslove prodaje, promociju, distribuciju i kooperaciju.
Istraživanje tržišnog okruženja uklju țuje: politi țke, ekonomske,
zakonodavne, tehnološke, kulturne i ekološke faktore. Promene u tržišnim faktorima i faktorima iz tržišnog okruženja neprekidno daju novu formu za ponašanje ponude, tražnje kupaca i konkurencije, zbog țega je bitno
istraživati i analizirati ove faktore.
Sistem analiti țkog marketinga , koji služi kao podrška za
odluțivanje u marketingu, sastoji se od: banke podataka, banke metoda
obrade podataka, banke modela i komunikacione veze.
Banka podataka predstavlja organizovanu kolekciju internih i
eksternih podataka, u kojima se elementarni podatak memoriše samo jednom i na odre ÿeni națin se logi țki povezuje sa ostalim podacima iz
skupa kojem pripada.
Banka metoda obrade podataka (statistițka ili programska banka)
sadrži sve programe sa kojima se podaci mogu obraditi, kao i sve matematițke programe za pojedina țne analize podataka. Banka metoda
sadrži postupke za redukovanje sirovih podataka na oblike kojima se lakše manipuliše i koji se efikasnije mogu analizirati. Banka metoda, pored standardnih statisti țkih postupaka (koji se koriste za izra țunavanje:
prosețnih ili ekstremnih vrednosti (min./max.), proseka, mera disperzije,
strukturnih, dinami țkih i sezonskih indeksa, trenda, obi țne regresije i
korelacije), treba da sadrži i metode multivarijacione analize (u koje
spadaju: regresiona analiza, diskriminaciona analiza, faktorska analiza, grupna analiza i korelaciona analiza).
Banka modela predstavlja skup modela koji pomažu marketinškim
menadžerima u donošenju adekvatnih marketinških odluka. U ra țunar se
pomoüu programa ugra ÿuju razlițiti modeli s kojim se ek sperimentiše da bi
se došlo do traženih ili o țekivanih rezultata. Osobe koje se bave
konstrukcijom takvih modela moraju dobro poznavati teoriju odlu țivanja i
optimizacije, metode operacionih istraživanja i simulacije, kao i razli țite
matematițke i statisti țke metode. Banku modela treba razvijati
prilagoÿavajuüi je donosiocima odluka. U po țetku je potrebno uklju țivati
razumljive i lako dostupne modele, dok korisnici ne budu osposobljeni, pa i steknu odre ÿene navike u koriš üenju modela kao pomo ünog sredstva u
donošenju marketinških odluka.
U marketingu naj țešü
e primenjivani modeli su: model za predvi ÿanje
prodaje novih proizvoda, medija miks, model formiranja cena, model budžeta ekonomske propagande, izbor lokacije prodavnice, simulacioni

58 Poslovna informatika
model sa zadatkom simulacije ponašanja tržišta u zavisnosti od
strukturiranja instrumenata marketing miksa, razli țitih upravlja țkih
aktivnosti marketinga preduze üa ili konkurencije.
Komunikacione veze omoguüavaju komunikaciju korisnika i sitema i
predstavljaju direktnu vezu izme ÿu korisnika i sistema, pa je važno da budu
tako konstruisane da omogu üe nesmetano komuniciranje. Potrebno je
definisati jezik komunikacije izme ÿu menadžera marketinga i aplikacije,
koji ima slede üe karakteristike:
xmoguünost usvajanja razumljivih i prakti țnih korisni țkih zahteva i
jezika za brzo pretraživanje informacija i dobijanje istih iz postoje üe
baze podataka i
xdefinisanje jasnog sistema izveštavanja da bi se na jednostavan na țin
izdvojili važni doga ÿaji i situacije od ukupnih doga ÿanja i promena na
tržištu i okruženju.
3.3.2. INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE
Ovaj podsistem podržava procese upravljanja proizvodnjom u okviru
kojih se obavljaju poslovi planiran ja potrebnih mater ijala i kapaciteta,
izdavanja radnih naloga i zahteva za nabavku, kao i upravljanja procesom proizvodnje. Svi navedeni poslovi se rade na osnovu prethodno definisanog plana proizvodnje.
Slika 3.5. Aplikacije proizvodnje
Neke klase podataka koje se stvaraju ili koriste u okviru ovog
podsistema su:
xraspored proizvodnje;
Proizvodn ja
Upravljanje unutrašnjom logistikom i upravljanje materijalom
Planiranje proizvodnje i poslovnih operacija
Automatizacija projektovanja i proizvodnje
Rațunarski inte grisana proizvodn ja

Poslovna informatika 59
xstatus proizvodnje i izveštaji;
xstatus zaliha i izveštaji;
xstatus kontrole kvaliteta i izveštaji;
xpreporuke i regulative koje se odnose na bezbednost;
xuputstva za proizvodnju;
xprocedure i uputstva za rad.
Podsistem treba da se sastoji iz țetiri aplikacije: upravljanje
unutrašnjom logistikom i upravljanje materijalom; planiranje proizvodnje i
poslovnih operacija; automatizacija projektovanja i proizvodnje; ra țunarski
integrisana proizvodnja (slika 3.5).
Aplikacija upravljanje unutrašnjom logistikom i upravljanje
materijalom treba da podrži upravljanje logistikom i zalihama. Upravljanje
logistikom obuhvata aktivnosti pri poru țivanju, kupovini, ulaznoj logistici
(primanju) i otpremnoj logistici (otpremanju). Sve ove aktivnosti mogu biti podržane informacionim tehnologijama. Primer za to je elektronska nabavka, na koju mnoge kompanije prelaze. Upravljanje zalihama odreÿuje
veliținu zaliha koje se drže. Tri vrste troškova igraju važnu ulogu u
odlukama o zalihama: troškovi održavanja zaliha, troškovi poru țivanja
(fiksna cena po porudžbini), troškovi koji nastaju ako na zalihama nema robe koja je potrebna (troškovi nestašice ili propuštene prilike).
Aplikacija planiranje proizvodnje i poslovnih operacija treba da
obuhvati planiranje materijalnih zahteva, planiranje proizvodnih resursa, sisteme "upravo na vreme" i upravljanje projektom. Planiranje materijalnih
zahteva je softver koji olakšava plan nabavke (ili proizvodnje) delova,
podsklopova ili materijala. Planiranje proizvodnih resursa povezuje obi țno
planiranje materijalnih zahteva sa ostalim funkcionalnim oblastima. Sistemi
“upravo na vreme” omoguüavaju da se svedu na minimum svi troškovi
(materijala, prostora, rada, energije i sli țno) i stalno poboljšavanje procesa i
sistema. Upravljanje projektom poboljšava se pomo üu alata za upravljanje
projektima kao što je postupak ocene i pregleda programa i metod kriti țnog
puta. Na tržištu trenutno postoji desetine kome rcijalizovanih paketa za ovu
namenu.
Aplikacija automatizacije projektovanja i proizvodnje se uspešno
koristi u smanjenju vremena potrebnog za projektovanje proizvoda, usluga ili procesa. Za jednostavnije projektovanje koriste se slede üe informacione
tehnologije (Turban E., McLean E., Wetherbe J., 2003):

60 Poslovna informatika
xProjektovanje pomo üu rațunara (Computer-aided design – CAD) je
sistem koji omogu üava da se industrijski crteži konstruišu na ekranu
rațunara i da se zatim sa țuvaju, da se sa njima radi, kao i da se
elektronski ažuriraju.
xInženjering pomo üu rațunara (Computer-aided engineering – CAE) je
softver za analizu modela i utvr ÿivanje da li üe on funkcionisati onako
kako je projektant zamislio.
xProizvodnja uz pomo ü rațunara (Computer-Aided Manufacturing –
CAM) obuhvata postupke u kojima se koriste ra țunari koji olakšavaju
planiranje, funkcionisanje i kontrolu proizvodnih postrojenja.
xSaradnițka proizvodnja (Enhanced product realization – EPR) je
distribuirani sistem zasnovan na Webu koji omogu üava
proizvoÿațima da obave modifikaciju proizvoda na bilo kom mestu na
svetu za samo pet dana.
Rațunarski integrisana proizvodnja (Computer-Integrated
Manufacturing – CIM) je koncepcija implementacije raznih integrisanih rațunarskih sistema u automatizaciju fabrika. Osnovni ciljevi CIM-a su:
pojednostavljivanje svih proizvodnih tehnologija i postupaka, kao i integracija i koordinacija svih aspekata projektovanja, proizvodnje i prate üih
funkcija putem ra țunarskog hardvera i softvera.
3.3.3. INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I
RAýUNOVODSTVA
Ovaj podsistem obuhvata procese vo ÿenja finansija i ra țunovodstva u
okviru kojih se obavljaju poslovi prikupljanja, kontrole i upravljanja svim novțanim tokovima u preduze üu, na osnovu poslovnih planova, planova
prihoda i rashoda i na osnovu obra țunatih troškova poslovanja pojedinih
poslovnica. Pored ovoga, u okviru ovog podsistema vrši se evidentiranje finansijskih rezultata preduze üa, odnosno svih nov țanih transakcija i
obrațun zarada.
Aplikacije finansija i ra țunovodstva ține finansijsko planiranje i
predviÿanje budžeta, upravljanje finansijskim transakcijama, upravljanje
investicijama i kontrola i revizija (slika 3.6).
Glavni zadatak finansijskog planiranja i predvi ÿanja budžeta je
odgovaraju üe upravljanje finansijskim sredstvima. Ono obuhvata (Turban
E., McLean E., Wetherbe J., 2003):

Poslovna informatika 61
xFinansijsko i ekonomsko prognoziranje , odnosno znanje o
raspoloživosti i ceni novca – klju țni element za uspešno finansijsko
planiranje.
xPlaniranje prihoda – s obzirom na to da prihodi organizacije poti țu iz
nekoliko izvora uz pomo ü informacija koje se dobijaju finansijskim i
ekonomskim prognoziranjem, organizacija može da izgradi model podrške pri donošenju odluka za planiranje ulaznih sredstava – prihoda.
xPredviÿanje budžeta omoguüava upravljanje i raspodelu resursa na
națin koji najbolje podržava zadatak i ciljeve organizacije.
xPredviÿanje budžeta za kapitalne izdatke je finansiranje planiranih
nabavki ili raspore ÿivanje glavnih sredstava organizacije.
Slika 3.6. Aplikacije finansija i ra țunovodstva
Upravljanje finansijskim transakcijama je softver koji je odgovoran
za: prikupljanje neobra ÿenih podataka koji su neophodni za transakcioni
rațunovodstveni i finansijski sistem, i pretvaranje podataka u informacije i
stavljanje inform acija na raspolaganje korisnicima. Postoje mnogi paketi
koji podržavaju obavljanje ra țunovodstvenih transakcija u poslovnom
sistemu. Transakcioni ra țunovodstveni i finansijski softver obezbe ÿuje
zapis o potpunoj i pouzdanoj reviziji svih transakcija koje se obavljaju preko
mreže.
Upravljanje investicijama u organizaciji je otežano zbog postojanja
stotine alternativa za investiranje, takve odluke treba da se donose brzo i țesto, a u investiranju țesto postoji više suprostavljenih ciljeva, uklju țujuüi
visoku dobit, sigurnost i likvidnost. Informacione tehnologije mogu da pruže podršku za pristup finansijskim i ekonomskim izveštajima (npr.
Finansi je i rațunovodstvo
Finansijsko planiranje i predvi ÿanje budžeta
Upravljanje finansijskim transakcijama
Upravljanje investicijama
Kontrola i revizi ja

62 Poslovna informatika
korišüenjem Interneta radi pronalaženja finansijskih podataka), kao i za
tumațenje i analizu finansijskih podataka i upozoravanje rukovodilaca
primenom odgovaraju üeg softvera (npr. softvera za podršku pri donošenju
odluka ili ekspertnih sistema).
Aplikacija kontrole i revizije je izuzetno zna țajna u podršci
finansijskoj kontroli. Softver namenjen ovoj oblasti omogu üava specifi țne
oblike finansijske kontrole kao što su: budžetska kontrola, revizija, analiza finansijskog faktora, analiza rentabilnosti i kontrola cena, kao i odre ÿivanje
cena proizvoda.
3.3.4. INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJA KADROVIMA
Poțetne aplikacije za kadrove su se odnosile na sisteme za obradu
transakcija. U poslednjoj deceniji smo svedoci zna țajnog uvo ÿenja rațunara
u podruțje upravljanja ljudskim resursima.
Informacioni podsistem upravljanja kadrovima podržava procese
voÿenja kadrovskih, pravnih i opštih poslova u okviru kojih se obavljaju
poslovi vo ÿenja politike kadrova , pravni poslovi, poslovi arhive,
obezbeÿenja imovine i lica, socijalne zaštite i standarda kao i kancelarijsko
poslovanje. Aplikacije koje se odnose na vo ÿenje kadrovske politike su
važne kako u okviru internog okruženja jednog preduze üa tako i van njega.
Najoțigledniji primer aplikacije koja prevazilazi interne okvire sistema je
oglašavanje slobodnih radnih mesta.
Slika 3.7. Aplikacije upravljanja kadrovima
Aplikacija o kadrovskim resursima može da obuhvati slede üe
informacije:
Upravljanje kadrovima
Zapošljavanje
Praüenje zaposlenih
Planiranje i upravljanje ljudskim resursima

Poslovna informatika 63
xopise poslova, obaveze, odgovornosti, zahteve, nivo obrazovanja,
potrebne sposobnosti;
xprikaz zaposlenih;
xraspored neradnih dana.
Aplikacije upravlja nja kadrovima su: zapošljavanje, pra üenje
zaposlenih i planiranje i upravljanje ljudskim resursima (slika 3.7).
Primena informacionih tehnologija u procesu zapošljavanja radnika
može biti vrlo korisna. Primeri za to su:
xKorišüenje Weba za zapošljavanje – kompanije sve više pokušavaju
da pronaÿu odgovaraju üe kandidate za posao putem Weba.
xSpisak radnih mesta – korišüenjem baza podataka održava se ažurna
lista radnih mesta u kompaniji.
xIzbor službenika –može se obaviti koriš üenjem npr. ekspertnih sistema
da bi se obavio proces testiranja i ocenjivanja i osigurala doslednost u
izboru.
Praüenje zaposlenih vrši se u svakoj organizaciji. Aktivnosti pra üenja
zaposlenih u nekoj organizaciji koje podržavaju infomacione tehnologije su:
xOcenjivanje rada zaposlenih koje može biti uz podršku sistema za
odluțivanje, za donošenje odluka koje se kre üu od nagra ÿivanja do
premeštaja i otpuštanja.
xObuka zaposlenih uz pomo ü rațunara i primene odgovaraju üe
multimedijalne podrške.
Upravljanje ljudskim resursima zahteva sveobuhvatno planiranje.
Planiranje i upravljanje ljudskim resursima može se obaviti uz podršku
informacionih tehnologija u slede üim oblastima: planiranju osoblja,
pregovoranju izme ÿu radne snage i uprave, kao i u upravljanju dohocima.
3.4. SOFTVER ZA LI ýNU PRODUKTIVNOST
Softver za li țnu produktivnost omogu üava korisniku da što bolje i
efikasnije izvrši svoje poslove. Ovaj softver poboljšava rad korisnika u oblastima kao što su: organizacija i analiza podataka, prezentacije, komunikacije i kooperacija i vo ÿenje rasporeda sastanaka, tako što za svaku
ovu aktivnost postoji odgovaraju üa softverska aplikacija (tabela 3.1).

64 Poslovna informatika
Tabela 3.1. Primeri personalnog softvera za pove üanje produktivnosti
TIP SOFTVERA OPIS PRIMER PROIZVO ĈAý
Procesiranje teksta Kreiranje, editovanje i
štampanje tekstualnih
dokumenta Word Microsoft
Rad sa tabelama Statisti țki, finansijski,
logițki, grafițki
prorațuni Excel,
Lotus 1-2-3 Microsoft,
Lotus/IBM
Baze podataka Skladištenje,
manipulacija i koriš üenje
podataka Access,
SQL Server Microsoft,
Microsoft
Grafika Razvoj grafike, ilustracija
i crtanje Illustrator,
FreeHand Adobe,
Macromedia
Upravljanje
projektima Planiranje,
rasporeÿivanje, dodela i
upravljanje ljudima i
resursima Microsoft Project,
On Target,
Time Line Microsoft,
Symantec,
Symantec
Upravljanje
finansijama Planiranje i pra üenje
budžeta Managing Your
Money Meca Software
Stono izdavaštvo
(Desktop
Publishing – DSP) Priprema visoko
kvalitetnog izlaza (tekst i
grafika) i rad sa
štampațima koji imaju
visoku rezoluciju QuarkXPress,
Publisher,
PageMaker,
Ventura Publisher Quark,
Microsoft,
Adobe,
Corel
Kreativnost Softver vodi korisnika
rutinski: naziv problema
koji se rešava,
organizovanje ideja i ”želja” i davanje novih
informacija kao predlog
razlițitih ideja ili rešenja Organizer,
Notes Macromedia,
Lotus
Sistem za upravljanje bazom podataka koristi se za organizaciju
podataka, tako što olakšava skladištenje, održavanje i koriš üenje podataka
smeštenih u bazi podataka koju dele više korisnika. Sistem za upravljanje bazom podataka omogu üava da korisnik: kreira i održava bazu podataka,
dobije potrebne informacije iz baze podataka i kreira odgovaraju üe
izveštaje.

Poslovna informatika 65
Za potrebe autorstva i prezentacija korisnici se mogu poslužiti
sledeüim softverom: za obradu teksta, izdavanje ili pravljenje
multimedijalnih dokumenata i izradu prezentacija.
Softver za obradu teksta omoguüava njegovim korisnicima da
kreiraju, edituju i štampaju dokumenta na ra țunarima. Najpoznatiji softver
za obradu teksta je Microsoft Word.
Za štampanje knjiga, brošura i priru țnika koristi se softver za PC
izdavaštvo . Ovaj softver omogu üava pripremu visoko kvalitetnog teksta i
grafike i rad sa štampa țima koji imaju visoku rezoluciju. Poznate aplikacije
za ovu namenu su: QuarkXPress, Ventura Publisher i PageMaker.
Softver za pravljenje prezentacija pruža pomo ü korisniku u
pripremi i održavanju prezentacije ili predavanja za veliki broj ljudi. Sve više se u prezentacijama i predavanjima koristi multimedija jer ona kombinuje tekst, animaciju, sliku, video sliku i zvuk u jednu prezentaciju.
Za evidentiranje i organizovanje li țnih podataka koristi se softver za
praüenje rasporeda sastanaka i beležaka, odnosno softver za upravljanje
lițnim podataka . Korisnicima ovog softvera olakšano je pra üenje i
evidentiranje svojih poslovnih zadataka, projekata ili ideja i ljudi sa kojima kontaktiraju. Korisnici ovog softvera mogu uspešnije da skladište, organizuju ili pristupe željenim tekstualnim i numeri țkim podacima u formi
beleški, lista, tabe la, izveštaja itd.
Povezivanje korisnika sa poslovnim partnerima omogu üeno je
korišüenjem komunikacionog softvera . Ovaj softver omogu üava: transfer
datoteka izme ÿu udaljenih ra țunara, pristup Internetu, primanje i slanje
elektronske pošte, u țestvovanje u video konferencijama i sli țno.
3.5. PROGRAMSKI JEZICI
Aplikativni softver se piše koriš üenjem razli țitih programskih jezika.
Kao i hardverski deo ra țunara, tako je i softver evoluirao u vremenu i za
programske jezike se smatra da su u svom razvoju do sada prošli țetiri
generacije. Programski jezici se mogu grupisati u pet glavnih kategorija (slika 3.8):
xmašinski jezici,
xasemblerski jezici,
xviši programski jezici,

66 Poslovna informatika
xprogramski jezici țetvrte generacije i
xobjektno-orijentisani jezici.
Prva generacija programskih jezika su mašinski jezici . Programiranje
u mašinskim jezicima je teško i podložno greškama. Da bi programeri napisali odgovaraju üi program, moraju da imaju detaljno znanje o
funkcionisanju hardvera, a naro țito procesora. Programi u mašinskom
jeziku moraju biti napisani u binarnom kodu koji je specifi țan za svaki
rațunar. Zbog toga programi nisu prenosivi na druge ra țunare.
Slika 3.8. Generacije programskih jezika (Jokanovi ü D., 2001)
Drugu generaciju programskih jezika predstavljaju asemblerski
jezici . Kao i mašinski jezici, asemblerski jezici spadaju u jezike niskog
nivoa, što zna ți da programer koji ih koristi mora dobra poznavati hardver
da bi uspešno programirao. Ipak, koriš üenjem asemblerskih jezika olakšano
je programiranje u odnosu na mašinske jezike. Asemblerski jezici omoguüavaju koriš üenje simboli țkog koda za pisanje instrukcija što je za
programera mnogo lakše i razumljivije nego kada za istu svrhu koristi binarni kod. U odnosu na mašinske jezike programiranje je pojednostavljeno jer programer ne mora znati ta țne lokacije podataka i
instrukcija u memoriji. Ali, kao i kod mašinskog jezika asemblerski jezik je specifițan za svaki tip ra țunara ponaosob, zbog țega programi nisu
prenosivi, odnosno ne mogu se jednostavno preneti i izvršiti na drugom Mašinski
Asemblerski
Proceduralni
Neproceduralni Prva generacija
Druga generacija
Treüa generacija
ýetvrta generacija
Objektno-orjentisani
Prirodni sa
ogranițenjima Za paralelnu
obraduJezici vrlo
visokog nivoa Jezici visokog
nivoaJezici niskog
nivoa

Poslovna informatika 67
rațunaru, za koji nisu napisani. Danas se asemblerski jezici koriste samo za
programiranje kada se želi ostvariti dobra kontrola hardverskih resursa.
Treüu generaciju programskih jezika ține programski jezici visokog
nivoa ili proceduralni jezici. Programske jezike visokog nivoa je lakše
nauțiti u odnosu na programske jezike prethodne generacije, zato što više
lițe na jezik kojim ljudi prirodno komuniciraju. Programi napisani na
programskim jezicima visokog nivoa su uglavnom nezavisni od hardvera rațunara, što zna ți da ih nije potrebno reprogramirati da bi radili na drugom
tipu rațunara. Mogu ünosti da se naprave greške prilikom pisanja programa
su smanjene, jer pravila za formu i sintaksu se moraju poštovati prilikom programiranja. Svaka instrukcija napisana na ovom jeziku obuhvata i translira se prilikom izvršavanja programa u više instrukcija mašinskog
jezika. Zbog toga je osnovna mana ovih jezika ta što su manje efikasni od programa napisanih na asemblerskom jeziku i što zahtevaju duže vreme za translaciju u mašinske instrukcije. U programske jezike visokog nivoa spadaju BASIC, FORTRAN, PL/I, COBOL, PASCAL i C.
U grupi programskih jezika țetvrte generacije nalazi se veliki broj
programskih jezika koji su više neproceduralni i konverzacijski nego jezici prethodne generacije. Ovim programskim jezicima se specificira šta je potrebno uraditi, a ne detaljne instrukcije kako to treba uraditi, dok se propratni softver brine o tome koja sekvenca instrukcija to implementira.
Programski jezici țetvrte generacije mogu se podeliti u tri kategorije:
xupitni jezici,
xgeneratori izveštaja i
xgeneratori aplikacija.
Upitni jezici omogu üavaju korisnicima direktan pristup bazama
podataka. Sintaksa jezika je gra ÿena tako da bude što je mogu üe bliža
korisniku. Upitni jezici se koriste za ad hoc upite prema bazama podataka. Odziv na upit se prikazuje uglavnom u standardnoj formi, dok se u novije vreme može zahtevati i grafi țki prikaz. Upiti mogu biti u vidu razli țitih
formi za popunjavanje, menija, komandnog jezika kakav je npr. SQL (Structured Query Language), ili pak ograni țenog podskupa prirodnog
jezika, uglavnom engleskog. Odre ÿeni upitni jezici se koriste za bankomate
ili za automatsko pružanje informacija putem aparata, obi țno instalirani na
javnim mestima (elektronski kiosci).
Generatori izveštaja omogu üavaju korisniku da oblikuje izveštaj bez
upuštanja u detalje kao što je, na primer, formatiranje dokumenta. Odre ÿeni
podaci se mogu dobiti iz baza podataka, grupisati i urediti na željeni na țin,

68 Poslovna informatika
odnosno formatirati za štampanje. Za razliku od upitnih jezika, generatori
izveštaja nude korisniku ve üu kontrolu nad sadržajem i izgledom izveštaja.
Generatori aplikacija omogu üavaju stvaranje aplikacija, koje se mogu
sastojati iz više programa, bez nekog intenzivnog programiranja. Generatori aplikacija sami formiraju delimi țni ili kompletan programski kod koriste üi
neki od proceduralnih programskih jezika, țime pove üavaju produktivnost
programera.
Programski jezici țetvrte generacije najviše li țe na prirodne jezike i ne
postavljaju striktna gramati țka pravila. Zbog toga je programiranje
korišüenjem ovih jezika znatno pojednostavljeno. Mane ovih programskih
jezika su što su manje efikasni od programskih jezika tre üe generacije u
pogledu brzine obrade i veli ține kapaciteta memorije koje zahtevaju za
svoje izvršenje, a i manje su fleksibilni u pore ÿenju sa drugim jezicima, što
znați da pružaju manje mogu ünosti programeru da iskoristi sve ono što mu
hardver pruža u nastojanju da napiše efektivan i efikasan program.
Primer iz ove grupe programskih jezika je RPG (Report Program
Generator), (Mitrovi ü J., Haniü H., 2003).
Objektno-orijentisani programski jezici omoguüavaju pravljenje
takvih programa koji povezuju podatke i operacije koje se mogu izvršavati na tim podacima u zajedni țke strukture nazvane "objekti". Zna ți, objekti
kombinuju, odnosno obuhvataju padatke i operacije kojima se na njih može delovati. Objektno-orijentisani program se izvršava tako što objekti razmenjuju poruke koje sadrže instrukcije za menjanje odre ÿenih vrednosti
atributa pojedinih objekata. Stanje svakog objekta je definisano vrednostima njegovih atributa i stanje se može promeniti samo unapred definisanim
skupom operacija koji deluju na taj objekat. Na ovaj na țin se postiže
promena vrednosti atributa objekta.
U realnom svetu, ljudi opažaju životnu sredinu kao skup objekata sa
svojim atributima i stanjima od kojih se na neke može delovati tako da promene stanje u kome se nalaze. Ova analogija koja vlada u realnom svetu u kome živimo pokušava se preslikati na softver.
Objektno-orijentisano programiranje zasnovano je na tri
fundamentalna koncepta:
xobjekti su osnovne komponente iz kojih su izgra ÿeni programi, i
predstavljaju instance (primerke) odgovaraju üih klasa,
xklase su obrazac po kome se objekti prave. Klase se mogu i naj țešüe
se organizuju u hijerarhije i

Poslovna informatika 69
xnasledstvo se u objektno-orijentisanom programiranju odnosi na klase.
Klase na nižem položaju hijerarhijske lestvice nasle ÿuju atribute i
metode klase koja je viša na hijerarhijskoj lestvici.
Dobre strane ovih programskih jezika su efikasnost, odnosno
produktivnost i podrška izradi programa za višestruku upotrebu. Softver koji se jednom napiše koriste üi objektno-orijentisane jezike može se koristiti više
puta i u drugim aplikacijama, što zna ți da se radi o tzv. višestruko
upotrebljivim komponentama softvera. Primeri ovih jezika su: C++, C#, Java itd.

70 Poslovna informatika

Poslovna informatika 71
4. RAýUNARSKE MREŽE
U ovom poglavlju razmatran je pojam i podela ra țunarskih mreža.
Pored toga, razmatrani su razli țiti komunikacioni mediji za prenos
podataka, objašnjeni su osnovni tipovi mreža i mrežnih topologija, kao i națini meÿusobnog komunikaciranja ra țunara. Na kraju, razmatra se
Internet, kao najve üa i najpoznatija ra țunarska mreža i elektronska trgovina,
koja sve više dobija na zna țaju.
4.1. POJAM I PODELA RA ýUNARSKIH MREŽA
Rațunarsku mrežu ține dva ili više ra țunara povezana na
odgovaraju üi națin kako bi mogli da dele ra țunarske resurse. Pod
rațunarskim resursima podrazumevaju se hardverske komponente (skener,
štampaț, modem itd.) i softverske komponente (informacije, baze, aplikacije
itd.). Znați umreženi ra țunari mogu da dele, izme ÿu ostalog i:
xpodatke,
xporuke,
xsoftver,
xrațunarske faks ure ÿaje,
xmodeme,
xostale hardverske komponente.
Osnovni razlog zbog țega se ra țunari povezuju u mreže su
poveüavanje efikasnosti i smanjenje troškova. Povezivanje ra țunara dovodi
do znatnih ušteda – kako u okviru jedne organizacije, tako i na globalnom svetskom nivou – zato što se istim informacijama može pristupati sa razlițitih lokacija. Svrha mreže je:
xzajednițko korištenje programske podrške realizovane kao zajedni țke
aplikacije za sve korisnike ili aplikacije koja je razdeljena a rezultati
obrade objedinjeni,

72 Poslovna informatika
xobjedinjavanje pr istupa mrežnim resur sima (štampa ți, skeneri…),
xpristup zajedni țkim bazama podataka,
xelektronska komunikacija i elektronska pošta (slanje podataka),
xupravljanje i administriranje podacima,
xpovezivanje razli țitih platformi (UNIX, OS/2…),
xpoveüanje produktivnosti i smanjenje troškova poslovanja.
Perfomanse mreže su: propusna mo ü, raspoloživost, sigurnost i cena
koštanja.
Zajednițke komponente, funkcije i karakteristike svih mreža su:
serveri (odnosno ra țunari koji opslužuju umrežene korisnike), klijenti
(rațunari koji koriste zajedni țke mrežne reurse), medijum (sredstvo kojim
se rațunari povezuju), zajedni țki podaci (datoteke koje server obezbe ÿuje
umreženim korisnicima na koriš üenje) i resursi koji se stavljaju na
raspolaganje umreženim korisnicima (npr. štampa ți, skeneri i sli țno).
Rațunarske mreže se mogu podeliti u dve osnovne klase prema
velițini razdaljine koje pokrivaju: lokalne i globalne mreže.
Slika 4.1. Primer mogu üe arhitekture LAN mreže (Jokanovi ü D., 2001)
Lokalne mreže (Local Area Network – LAN) predstavlja mrežu
rațunara i drugih komponenata, lociranu u okviru relativno malog prostora
(npr. 1000 metara), kao na primer sprat u zgradi ili u samoj zgradi. Lokalna mreža omogu üava zajedni țko korišüenje korporacijskih resursa, kao što su

Poslovna informatika 73
npr. ureÿaji za arhiviranje, štampa ți, skeneri, baze podataka, aplikacije itd.
(slika 4.1). Postojanje LAN-a može da eliminiše potrebu za cirkulacijom dokumenata u papirnoj formi, tako što omogu üava dostavljanje beleški,
poslovnih pisama i drugih materijala u elektronskoj formi na radnu stanicu svakog službenika. Lokalne mreže karakteriše velika brzina prenosa i malo kašnjenje.
Globalne mreže (Wide Area Network – WAN) predstavlja mrežu
koja povezuje ra țunare locirane na ve üim udaljenostima, na primer u
razlițitim gradovima, državama i kontinentima (slika 4.2).
Slika 4.2. Primer mogu üe arhitekture WAN mreže (Jokanovi ü D., 2001)
WAN pokriva veliku geografsku oblast i generalno su javno dostupne
mreže. Globalne mreže obuhvataju regionalne mreže, kao što su telefonske kompanije ili me ÿunarodne mreže, kao što su globalni provajderi, odnosno
isporuțioci komunikacionih usluga. Ove mreže mogu da kombinuju
komutirane i direktne linije, mikrotalase i satelitske komunikacije. Globalne mreže mogu biti komercijalne, pravilima regulisane mreže, dok su neke u privatnom vlasništvu, obi țno u vlasništvu velikih kompanija koje mogu da
Meinfreim (Centrala kompanije)
Lokalne radne stanice
(Mikrorațunari i ostali terminali)
Minirațunar
(Sektor A)Minirațunar
(Sektor B)Minirațunar
(Sektor C)DataDataDataData
LAN
LAN

74 Poslovna informatika
podnesu odgovaraju üe troškove. Postoje i globalne mreže koje su "javne" u
smislu upravljanja, resursa i pristupa.
Organizacije uvode mreže pre svega da bi delile resurse i omogu üile
komunikaciju preko mreže. U resurse spadaju podaci, aplikacije i periferni ureÿaji. Periferni ure ÿaji su na primer spoljašnji disk, štampa ț, modem,
skener, ure ÿaj za arhiviranje podataka i sli țno.
4.2. SVOJSTVA RA ýUNARSKIH MREŽA
Osnovna svojstva ra țunarskih mreža su (Milanovi ü D., Jankovi ü S.,
Novakovi ü J., 2003):
xOtvorenost – dostupnost svim potencijalnim korisnicima. Pod
pojmom otvorenosti danas se podrazumeva i javnost specifikacija,
koja omogu üava raznim proizvo ÿațima ponudu kompatibilne opreme;
xEkonomi țnost – koja se posmatra sa stanovišta korisnika;
xModularnost – moguünost naknadnog uklju țivanja novih sistema;
xFleksibilnost – moguünost promene na țina povezivanja u toku rada
same mreže;
xElastițnost – moguünost povezivanja sa drugim mrežama;
xAdaptivnost – takav na țin upravljanja samom mrežom da se postigne
maksimalni kvalitet u odnosu na korisnika;
xTransparentnost – mora postojati jedinstvena tehnologija, koja
povezuje korisnike na mreži.
4.3. KOMUNIKACIONI MEDIJUMI
Za prenos podataka koriste se razli țiti komunikacioni medijumi
(kanali) sa raznim karakteristikama. Komunikacioni mediji se mogu podeliti na žițne i bežițne medije.
Žițni mediji
Žițni mediji su upredena parica, koaksijalni kabl i fiber-opti țki kabl.
Telekomunikacioni signali se prenose preko ži țanih medija ta țno odreÿenim
putanjama koje su definisane fizi țkim granicama medija.

Poslovna informatika 75
Upredena parica predstavlja par bakarnih žica i najraspostranjeniji je
oblik komunikacionog povezivanja jer se koristi gotovo za sve telefonske instalacije. Ovaj komunikacioni medij je relativno jeftin, široko je primenljiv i lak za postavljanje. Nedostaci ovog medija su što relativno sporo prenosi podatke, može se lako prisluškivati i podložan je smetnjama koje potițu iz drugih elektri țnih izvora.
Koaksijalni kabl se sastoji od izolovanog bakarnog jezgra koje je
okruženo punom ili pletenom metalnom uzemljenom presvlakom i sve je obmotano plasti țnim omota țem. U odnosu na upredenu paricu može da
prenosi mnogo više podataka i manje je osetljiv na elektri țne smetnje, ali je
i znatno skuplji i teži za rad.
Fiber-opti țki kabl predstavlja komunikacioni medijum velikog
kapaciteta. On je ura ÿen od velikog broja veoma tankih staklenih niti i
informacije, umesto elektri țnog, nosi svetlosni signal koji putuje kroz
unutrašnjost fiber-opti țkog kabla. Svetlosni signal je prakti țno "zarobljen" u
svetlovodu zbog totalne refleksije, zbog țega su i gubici energije jako mali.
Ovaj medij omogu üava veliku brzinu, ve üi kapacitet i ve üu bezbednost u
odnosu na prisluškivanje i ometanje. Nedostaci ovog medija su visoka cena i teškoüe prilikom postavljanja.
Bežițni medijumi
Bežițni medijumi su mikrotalasni sistemi, satelitski prenos i radio
prenos. Kod beži țnog prenosa, prenos se vrši emitovanjem signala koji se
na prijemnoj strani detektuje nekom vrstom antene.
Mikrotalasni sistemi koriste mikrotalase koji putuju duž površine
zemlje i obezbe ÿuju prenos izme ÿu razlițitih lokacija. Nedostatak
mikrotalasnih sistema je što zahtevaju da izme ÿu predajne i prijemne strane
postoji opti țka vidljivost. Na taj na țin se znatno ograni țava korisnost ovih
sistema, posebno ako se radi o vrlo velikim rastojanjima. Bitan nedostatak ovih sistema je i osetljivost na smetnje u okolini kao što su snežna oluja i jaka kiša. Zbog ovih nedostataka mikrotalasni sistemi se sve više zamenjuju satelitskim komunikacionim sistemima.
Kod satelitskog prenosa signal koji emituje zemaljska stanica prenosi
se ka satelitu koji ga ponovo emituje ka drugoj zemaljskoj stanici. Iako se i kod satelitskog prenosa zahteva opti țka vidljivost predajnika i prijemnika,
zbog velike oblasti koju sa velike visine pokriva satelit, premoš üavaju se
nedostaci mikrotal asnih sistema. Koriš üenje satelitskog prenosa za digitalni
prenos predstavlja najve üi napredak u telekomunikacijama poslednjih

76 Poslovna informatika
godina. Danas se satel iti postavljaju na tri vrste orbita: geostacinarna
zemaljska orbita, srednja zemaljska orbita i niska zemaljska orbita.
Sateliti u geostaci narnoj zemaljskoj orbiti nalaze se na orbiti udaljenoj
od ekvatora 35.800 kilometara i imaju nepromenljiv položaj u odnosu na površinu Zemlje. Sateliti u geostacinarnoj zemaljskoj orbiti su veliki i skupi i u ovu orbitu ne može da se postavi više od 150 ovakvih satelita, koliko se sada tamo nalazi. Ovi sateliti su odli țni za slanje televizijskih programa
difuzno do ku üa ili do kablovskih operatera.
Sateliti u srednjoj zemaljskoj orbiti se nalaze na oko 10.000
kilometara iznad površine Zemlje u orbitama koje su nagnute prema ekvatoru. U odnosu na satelite u niskoj zemaljskoj orbiti, potrebno je manje satelita da se pokrije Zemlja, ali telefoni moraju da imaju ve üu snagu da bi
doprli do ovih satelita.
Sateliti u niskoj zemaljskoj orbiti zbog toga što se nalaze mnogo bliže
Zemlji, smanjuju ili eliminišu kašnjenje signala. Ovi sateliti koriste manje energije i njihovo lansiranje je jeftinije nego lansiranje drugih satelita, ali tehnika prenosa podataka kroz grupu satelita je složena i još nedovoljno ispitana.
Kao i svaki komunikacioni medij, ta ko i satelitski prenos ima svoje
prednosti i nedostatke, što i uslovljava njihovu primenu. Prednosti ovog prenosa su vrlo ve lika širina opsega i veliki dom et na Zemlji, a nedostaci
kašnjenje signala usled prostiranja koje nije zanemarljivo, radi bezbednosti moraju se koristiti sistemi za šifrovanje i visoka cena lansiranja satelita.
Radio prenos takoÿe prenosi informacije beži țno, ali koristi radio
talase koji su nižih frekv encija od mikrotalasa. Radio prenos se sve više
koristi za povezivanje ra țunara i periferijskih ure ÿaja ili za povezivanje
rațunara i lokalnih mreža. Prednosti ovog komunikacionog medija su laka
instalacija i niska cena ure ÿaja. Nedostaci su mogu ünost prisluškivanja, jer
je dovoljno da neko ima prijemnik podešen na istu frekvenciju, kao i moguünost uzajamne elektri țne interferencije (ometanja) sa drugom
kancelarijskom elektri țnom opremom.
Karakteristike komunikacionih medija
Karakteristike komunikacionih medija koje odre ÿuju njihovu
efikasnost i mogu ünosti su: brzina, smer, na țin i tațnost prenosa.
Najbitnija karakteristika komunikacionog medija je njegova
transmisiona brzina, tj. brzina prenosa poznata pod imenom kapacitet

Poslovna informatika 77
prenosnog kanala koja se u slu țaju prenosa podataka izražava u bitima u
sekundi (bps). U tabeli 4.1. prikazane su brzine prenosa u razli țitim
medijumima.
Tabela 4.1. Brzina prenosa u razli țitim medijumima (Turban E., McLean
E., Wetherbe J., 2003)
Medijum Kapacitet
Upredena parica do 128 Mbps
Koaksijalni kabl do 200 Mbps
Optițka vlakna 100 Mbps do 2 Gbps
Mikrotalasni sistemi 45 Mbps
Satelitski prenos 50 Mbps
Radio prenos do 2Mbps
Smer prenosa , kao slede üa karakteristika komunikacionih medija,
može da bude simpleksan, poludupleksan i dupleksan.
Kod simpleksnog prenosa komunikacija se odvija u samo jednom
smeru. Ovaj prenos je jednostavan i relativno jeftin. Primeri za ovaj prenos su: radio i TV difuzija, javni sistemi oglašavanja i sli țno.
Kod poludupleksnog prenosa komunikacija se odvija u oba smera,
meÿutim ne istovremeno. Zna ți, u posmatranom trenutku poruka može da
se prenosi u samo jednom smeru. Primer za poludupleksni prenos je radio veza u kojoj korisnici mogu da primaju i da emituju, ali ne mogu da rade istovremeno, zna ți u posmatranom trenutku mogu ili da govore ili da
slušaju.
Kod dupleksnog prenosa komunikacija se odvija u oba smera
istovremeno. Primer za koriš üenje dupleksnog prenosa je telefon.
Națin prenosa može da bude asinhroni i sinhroni.
Asinhroni prenos karakteriše emitovanje ili primanje samo po jednog
alfanumeri țkog znaka (karaktera). Prijemni ure ÿaj zna kada znak po ținje i
kada se završava na osnovu start bita koji prethodi poslatom znaku i stop bitu koji sledi iza svakog poslatog znaka. Ovaj vid prenosa je po svojoj prirodi neefikasan jer zahteva start i stop bitove kod svakog znaka kao i zbog praznog vremena izme ÿu prenosa znakova. Asinhroni prenos se koristi
samo za prenos podataka relativno malim brzinama.

78 Poslovna informatika
Sinhroni prenos karakteriše slanje grupe znakova kao kontinualni niz
bitova, a prenosom upravlja signal za sinhronizaciju koji inicira ure ÿaj koji
šalje. Da bi se izbegao gubitak ili dobitak bitova, predajnik i prijemnik moraju da budu u potpunoj sinhronizaciji, što se postiže slanjem posebnih znakova koji se nazivaju sinhro bitovi i koji prethode bloku podataka. Pomoüu ovih sinhrobitova prijemni ure ÿaj se sinhronizuje sa predajnikom.
Sinhroni prenos se koristi za prenos podataka velikim brzinama.
Tokom prenosa podataka razli țiti dogaÿaji, kao što su vremenske
nepogode, elektri țne interferencije i sli țno, mogu da prouzrokuju da jedan
ili više bitova bude "ispušteno" tokom prenosa i da tako bude ošte üena
celovitost informacije. Tațnost prenosa se može ustanoviti na osnovu
bitova parnosti, koji predstavljaju kontrolnu sumu koja se dodaje na otpremnoj strani linije znaku i/ili bloku znakova. Radi verifikacije ta țnosti
prenosa, na prijemnoj strani linije se ispituju i verifikuju bitovi parnosti kako bi se utvrdilo da li su tokom prenosa izgubljeni neki bit ili bitovi.
Brzine prenosa komunikacionih medija su sve ve üe, naroțito što se
tițe optițkih vlakana, gde brzine prenosa dostižu od 100 Mbps do 2 Gbps. U
SAD je zapo țelo formiranje globalne telekomunikacione strukture koja
podržava gigabitske brzine i koja je zasnovana na tehnologiji opti țkih
vlakana i digitalnom prenosu informacija. Potrebu za pove üanjem brzine
prenosa uslovio je porast broja korisnika telekomunikacionih usluga, kao i potreba za prenosom multimedijalnih sadržaja.
Slika 4.3. Prenos podataka preko telefonske linije (Jokanovi ü D., 2001)
Jedan dobar deo telekomunikacionih linija i sistema instaliranih u
svetu je još uvek analogan. Analogan prenos zna ți da se signali prenose kao
kontinualni talasi. S obzirom na to da je ra țunarski svet u potpunosti
digitalan (tj. signali koje koriste ra țunari mogu se predstaviti kao "0" i "1"), Modem Modem
RațunarRațunar
Telefonska vezaAnalogni signalDigitalni signal Digitalni signal

Poslovna informatika 79
potrebno je digitalne signale konvertovati u analogne kako bi se preneli
korišüenjem analognih si stema prenosa. Da bi ra țunar na prijemu mogao da
koristi ove signale, oni se moraju ponovo pretvoriti u digitalne. Par ure ÿaja
koji vrše ovu konverziju (analognih signala u digitalne i obrnuto) nazivaju se modemi (modulator – demodulator).
Analogni prenos signala (slika 4.3) ne dozvoljava koriš üenje
mnogobrojnih tehnika za ubrzanje slanja infor macija. Digita lnim prenosom
informacija u celosti, dakle od prijemnika do predajnika i obrnuto, postiže se brži prenos podataka. Digitalni telekomunikacioni ure ÿaji su sve jeftiniji,
a mogu da podrže znatno brži prenos podataka. Zbog toga sva savremena telekomunikaciona oprema koja se sada instalira je digitalna. Internacionalni
standard koji propisuje kako treba projektovati digitalne telekomunikacione sisteme je ISDN (Integrated Services Digital Network). Nastavljanjem ovakvog trenda globalna telekomunikaciona infrastruktura üe uskoro biti
kompletno digitalizovana.
Sve veüa potreba za telekomunikacionim uslugama u kompanijama i
pored prisutnog trenda pojeftinijenja telekomunikacionih usluga, dovodi do toga da kompanije dosta novca troše na komuniciranje. Pored njih i kompanije koje nude telekomunikacione usluge su veoma zainteresovane kako da što efikasnije i sa ve üim uštedama ostvare te usluge. Smanjenje
cena komuniciranja se može ostvariti na više na țina. Dva najbitnija na țina
za smanjenje cena komuniciranja je kompresija signala i multipleksiranje.
Proces pri kome se sve redudanse u signalu uklanjaju da bi se
komunikacioni kanal efikasnije koristio naziva se kompresija signala . Na
prijemu se ovakav signal pretvara u originalni signal, pri țemu se dobija
skoro originalan kva litet signala na predaji. Zahvaljuju üi nesavršenosti țula
vida i sluha, ona nisu u stanju da primete razliku izme ÿu originalnog signala
i signala na prijemu. Kompresija je naro țito korisna kod prenosa
multimedijalnih sadržaja, jer je sadržaj na primer digitalizovane slike jako redudantan i može se ostvariti visok stepen kompresije takvih signala.
Drugi națin za smanjenje cene komuniciranja je multipleksiranje ,
koje ozna țava da se komunikacioni kanal deli, odnosno zajedni țki koristi za
prenos više signala. Zahvaljuju üi multipleksiranju više signala se prenosi
istovremeno ili skoro istovrem eno preko jednog kana la velikog kapaciteta.
Ove signale je na prijemu potrebno razdvojiti.

80 Poslovna informatika
4.4. DVA OSNOVNA TIPA MREŽE
U zavisnosti od na țina na koji se zajedni țki koriste informacije
postoje mreže ravnopravnih korisnika i serverske mreže. U daljem tekstu biüe reți o glavnim funkcijama, prednostima i nedostacima ovih vrsta
mreža. Koja üe se mreža uvesti zavisi od veli ține organizacije, potrebnog
nivoa bezbednosti, raspoloživog nivoa administrativne podrške, gustine saobraüaja na mreži, potreba korisnika mreže i raspoloživog budžeta.
4.4.1. SERVERSKE MREŽE
Rad serverske mreže (Server Based Networks) je zasnovan na
povezivanju više manjih ra țunara – klijenata sa serverom koji klijentu pruža
pomoü u radu, ali je ve üi deo rada klijenta odvojen od servera.
Klijent Klijent Klijent ServerPodaci
Printer
Slika 4.4. Serverska mreža (Milanovi ü D., Jankovi ü S., Novakovi ü J., 2003)
Rațunar-klijent sa sopstvenom programskom podrškom, ili
programskom podrškom upisanom u radnu memoriju iz servera, poziva podatke u svoj radnu memoriju, samostalno obra ÿuje podatke i po obradi ih
vraüa na server, gde se țuvaju i na raspolaganju su svim korisnicima mreže
(slika 4.4). Periferne jedinice ra țunara (štampa ț, skener, CD ROM…) mogu
se proglasiti kao zajedni țki – deljivi (SHARE) mrežni ra sursi. Ako se server
iskljuți, klijenti koji poseduju sopstvene tr ajne memorijske resurse, mo üiüe
samostalno raditi, ali ne üe moüi koristiti zajedni țke mrežne resurse.
Osnovne komponente serverske mreže su: serveri, klijenti i
komunikaciona oprema.
Serveri su rațunari koji obezbe ÿuju resurse koje dele umreženi
rațunari. To su obi țno rațunari sa najve üom procesorskom snagom,
velikom RAM memorijom i najve üim i najbržim hard diskom. Namenski
server je server koji ima samo tu jednu ulogu i ne koristi se kao klijent.
Kako se uve üava mreža, saobra üaj u mreži postaje sve guš üi, javlja se
potreba za ve üim brojem servera. Podela poslova na nekoliko servera

Poslovna informatika 81
obezbeÿuje da se poslovi obavljaju na najefikasniji mogu üi națin. Tako n ɚ
primer, specijalizovani serveri se koriste za:
xserver za štampanje – obezbe ÿuje pristup štampa țima i izvršava
programe potrebne za stvaranje i rukovanje redovima štampanja poslova poslatih n ɚ štampațe sa razlițitihțvorova.
xfajl server – izvodi znatan deo upravljanja mrežom, jer svi prenosi
iduɪrɟko njega. Fajl server ima jednu ili više mrežnih kartica preko
kojih radi sa mrežom. Osim što upravlja pristupom resursima, kao što
su datoteke i diskovi n ɚ mreži, fajl server je odgovoran za bezbednost
i sinhronizaciju mreže. Ɇɟrɟ bezbednosti koje se preduzimaju treba da
osiguraju da samo ovlaš üeni korisnici imaju pristup pojedinoj datoteci.
Ɇɟrɟ sinhronizacije treba da obezbede da dva korisnika n ɟ rɚde u isto
vreme nekompatibilne poslove u istoj datoteci ili u zapisu. Efikasan fajl server mora biti brz, pouzdan i m ɨrɚ da obezbedi dovoljan prostor
za smeštaj svih ɪodataka i programa neophodnih korisniku.
Komponente sistema za fajl server moraju biti izdržljive i pouzdane.
xserver za aplikacije – obițno je namenski ra țunar koji izvršava
aplikacije za radne stanice. Aplikacije zasnovane n ɚ klijentu
izvršavaju se n ɚ radnoj stanici i za njih je potrebno sve neophodne
datoteke podataka preneti sa servera n ɚ radnu stanicu. Upotreba
aplikacijskih servera može da poboljša performanse fajl servera, rastereüujuüi ga nekih zadataka obrade. Pri radu sa bazama podataka
iliɪrɨgramima za tabelarno prora țunavanje, ovim se štedi zna țajna
kolițina vremena.
xserver za elektronsku poštu – predstavlja server koji ɪɨ
zahtevu
upravlja isporukom pošte ili informacijama druge vrste.
xserver baza podataka – sadrži softver koji programima aktivnim n ɚ
drugim țvorovima obezbe ÿuje pristup zapisima u bazi podataka.
Server baza podataka je koristan samo ukoliko može da izvrši stvarno oțitavanje i smeštanje zapisa n ɚ server, tako da nije neophodno slati
cele baze podataka izme ÿu servera i radne stanice.
Klijenti , odnosno radne stanice, jesu ra țunari koji pristupaju
zajednițkim mrežnim resursima koje obezbe ÿuje server. Uobi țajeno je da su
to rațunarițija se konfiguracija bazira na poslovima koji se na njima
obavljaju tj. na zahtevima korisnika za obavljanje pojedinih poslova.
Komunikacionu opremu ține kablovi, razvodne kutije, skretnice,
adapteri, konektori, linijski poja țivați i slițno.

82 Poslovna informatika
Instaliranje, konfigurisanje i upravljanje kod serverskih mreža je
znatno složenije nego kod mreža ra țunara istog prioriteta, ali one imaju i
brojne prednosti. Kod ovih mreža administrator može da definiše bezbednost i to onda važi za svakog korisnika u mreži. Jedan od osnovnih razloga za opredeljivanje za ovaj tip mreže je zahtevani nivo bezbednosti. Vrlo bitna karakteristika serverskih mreža je da one mogu funkcionisati sa
ogromnim brojem korisnika ispoljavaju üi dobre perfomanse.
4.4.2. MREŽE RA ýUNARA ISTOG PRIORITETA
Kod mreža ra țunara istog prioriteta (Pee r to Peer Network) ne postoje
namenski serveri, kao ni hijerarhija ra țunara. Obi țno svaki ra țunar
funkcioniše i kao klijent i kao server (slika 4.5). Kod ovog tipa mreže ne postoji administrator mreže koji je odgovoran za celu mrežu, ve ü svaki
korisnik svakog ra țunara odre ÿuje koji se podaci sa njegovog ra țunara
mogu deliti preko mreže.
Mreže istog prioriteta țesto zovu i radne grupe i koriste se za manje
od 10 korisnika u istom prostoru. Ove mreže su relativno jednostavne i jeftinije su od serverskih mreža i zadovoljavaju potrebe malih organizacija. Svaki korisnik sam podešava sopstvenu bezbednost tako što definiše lozinke za resurs koji se koristi preko mreže. Dešava se da pojedini korisnici ne primenjuju nikakve mere bezbednosti, zbog țega, ako je bezbednost bitan
faktor, bolje rešenje predstavljaju serverske mreže.
Kompjuter Kompjuter Kompjuter Kompjuter Printer
Slika 4.5. Mreže rațunara istog prioriteta (Milanovi ü D., Jankovi ü S.,
Novakovi ü J., 2003)

Poslovna informatika 83
4.5. PROJEKTOVANJE MREŽE
Pojam mrežna topologija odnosi se na fizi țki raspored ra țunara,
kablova i drugih komponenata mreže. Od izabrane topologije zavisi:
xvrsta potrebne opreme za mrežu,
xmoguünosti te opreme,
xrazvoj mreže,
xnațin upravljanja mrežom.
Od izabrane mrežne topologije zavisi tip kablova koji üe se koristiti,
kao i națin na koji üe se oni sprovesti kroz podove, zidove ili plafone. Izbor
mrežne topologije uti țe i na națin komuniciranja ra țunara u mreži, što ima
veliki uticaj na funkcionisanje mreže. Za svaku konkretnu organizaciju treba izabrati odgovaraju üu mrežnu topologiju, kako bi mreža adekvatno
funkcionisala, a problemati țne situacije izbegle.
4.6. KLASI ýNE TOPOLOGIJE
U praksi postoji nekoliko topologija ra țunarskih mreža koje se koriste.
Rațunari, svi țevi i terminali koji su povezani sa linkovima u mrežu
zajednițki se nazivaju țvorovi mreže. Topologija mreže predstavlja
organizaciju țvorova i linkova jedne ra țunarske mreže. Topologija mreže
mora da se uklapa u strukturu radne jedinice organizacije koja je koristi i mora se u slu țaju potrebe adaptirati da zadovolji ustaljene šeme prenosa
informacija koje važe u organizaciji. Da bi se ostvarila veza izme ÿu
rațunara, pored infrastrukture koju țini hardver potrebno je instalirati i
softver koji omogu üava i kontroliše komunikacije preko mreže. Tri osnovne
topologije su:
xmagistrala,
xzvezda,
xprsten.
4.6.1. MAGISTRALA
Magistrala (eng. bus) se țesto zove i linearna magistrala. To je
najjednostavniji i naj țešüi națin umrežavanja ra țunara. Sastoji se od kabla
koji se zove stablo ili segment koji sve umrežene ra țunare povezuje

84 Poslovna informatika
pravolinijski. Ra țunari povezani u magistralu komuniciraju obra üajuüi se
podacima na odre ÿenom rațunaru, koji se sprovode kroz kabl u obliku
elektronskih signala (slika 4.6).
Slika 4.6. Topologija magistrale (Milanovi ü D., Jankovi ü S., Novakovi ü J.,
2003)
Prednosti topologije magistrale su:
xarhitekture zasnovane na ovoj topologiji su jednostavne i fleksibilne,
xveoma je jednostavno proširivanje priklju țivanjem na glavni vod,
odnosno dodavanjem i uklanjanjem țvorova,
xmagistrala koristi malo kablova u pore ÿenju sa drugim topologijama i
țesto ima najjednostavniji raspored istih.
Nedostaci topologije magistrale su:
xteško izolovanje grešaka,
xpreoptere üenje glavnog voda u slu țaju poveüanja saobra üaja u mreži,
xkod varijante razgranate topologije ukoliko koren postane neispravan
cela mreža postaje neispravna.
Slanje signala
U mreži se podaci, u obliku elektronskog signala, šalju svim
umreženim ra țunarima; me ÿutim, informaciju pr ihvata samo ra țunar țija se
adresa poklapa sa adresom kodiranom u signalu. U datom trenutku samo jedan rațunar može da pošalje poruku.

Poslovna informatika 85
Na rad mreže uti țe:
xbroj povezanih ra țunara,
xkarakteristike hardvera umreženih ra țunara,
xvrsta aplikacija sa kojima se radi u mreži,
xvrsta kabla upotrebljenog za umrežavanje,
xudaljenosti ra țunara.
Ako se jedan ra țunar pokvari, to nema uticaja na ostatak mreže.
Odbijanje signala
Pošto se podaci šalju țitavoj mreži, oni putuju sa jednog kraja kabla
na drugi. Kada bi se signalu omogu üilo da bez prekida tako putuje, on bi se
stalno odbijao i tako gušio mrežu. Zato signal mora da se zaustavi kada stigne do prave odredišne adrese.
Terminator
Da bi se signal zaustavio, na svaki kraj kabla se postavlja komponenta
koja se zove terminator i koja apsorbuje slobodne signale.
Ako se kabl fizi țki prekine, u tom slu țaju jedan ili više kablova
nemaju terminator i aktivnosti mreže se prekidaju. Tada se kaže da je mreža
pala.
4.6.2. TOPOLOGIJA ZVEZDA
U ovoj topologiji ra țunari su povezani segmentima kablova sa
centralnom komponentom koja se zove hab. Habovi regenerišu i ponovo
šalju signale na isti na țin na koji rade i repetitori. Signal se prenosi od
rațunara koji ga šalje, kroz hab do svih ostalih ra țunara u mreži. Ova
topologija zahteva dosta kablova, i ako centralno mesto otkaže, otkazuje i cela mreža. Ako se jedan ra țunar pokvari, samo taj ra țunar neüe moüi ni da
prima ni da šalje podatke, dok ostatak mreže nastavlja normalno da radi (slika 4.7).
Prednosti topologije zvezde su:
xlako fizițko formiranje i modifikovanje mreže,
xlako dodavanje novih radnih stanica,

86 Poslovna informatika
xlako otkrivanje neispravne komunikacione linije u mreži,
xiskljuțena je mogu ünost zagušenja prenosa podataka,
dok su nedostaci:
xvelike dužine kablova po jednoj radnoj stanici,
xotežana komunikacija izme ÿu krajnjih ta țaka na krakovima mreže,
xobezbeÿivanje i instaliranje namenskog servera posve üenog isklju țivo
nadzoru.
HAB
Slika 4.7. Topologija zvezde (Milanovi ü D., Jankovi ü S., Novakovi ü J.,
2003)
4.6.3. TOPOLOGIJA PRSTEN
U topologiji prstena ra țunari se kružno povezuju kablom. Kod ove
rațunarske topologije nema krajeva sa terminatorima. Signal putuje po petlji
u jednom smeru i prolazi kroz svaki ra țunar. Za razliku od pasivne
topologije magistrale, kod ove topologije svaki ra țunar se ponaša kao
repetitor koji poja țava signal i šalje ga slede üem rațunaru. Kako signal
prolazi kroz svaki ra țunar, otkazivanje jednog ra țunara utițe na celu mrežu
(slika 4.8).
Prednosti ove topologije su:
xjednostavnost oži țavanja uz minimalnu potrošnju kablova,
xnije potreban centar oži țavanja.

Poslovna informatika 87
Nedostaci topologije prstena su:
xprestanak rada cele mreže usled prestanka rada jednog țvora,
xveoma teško izolovanje greške zato što se komunikacija odvija samo u
jednom smeru,
xteško dodavanje ili uklanjanje țvorova u mreži.
Slika 4.8. Topologija prstena (Milanovi ü D., Jankovi ü S., Novakovi ü J.,
2003)
4.7. RAýUNARSKA KOMUNIKACIJA
Podaci se obi țno nalaze u prili țno velikim datotekama. Me ÿutim,
mreže ne mogu da rade ako ra țunari kroz kabl šalju velike koli ține podataka
u jednom navratu. Postoje dva razloga zbog kojih slanje velikih koli țina
podataka u jednom navratu usporava mrežu.
Prvo – velike koli ține podataka koje se šalju kao celina vezuju mrežu
i onemogu üavaju pravovremenu interakciju i komunikaciju, zato što jedan
rațunar preplavljuje kabl podacima. Drugi razlog zbog kog mreže
preformatiraju velike celine podataka u manje pakete je postojanje grešaka u prenosu. Kada su podaci rastavljeni u pakete, greška tada uti țe na manje
delove podataka, tako da samo taj manji deo mora ponovo da se šalje, što oporavak od greške țini relativno lakim.

88 Poslovna informatika
Kako bi više korisnika istovremeno moglo da brzo i lako predaje
podatke preko mreže, podaci moraju da se rastave u manje celine, kojima se lakše rukuje. Te celine se zovu paketi ili okviri.
Paket je osnovna jedinica mrežne komunikacije. Kada se podaci
podele u pakete, pojedina țni prenos se ubrzava tako da svaki ra țunar iz
mreže ima više prilike da pred aje i prima podatke. Na ra țunaru primaocu
paketi se skupljaju i ponovo sastavljaju u ispravan redosled, kako bi se formirali originalni podaci. Kada mrežni operativni sistem sa ra țunara
pošiljaoca rastavi podatke u pakete, on u svaki paket dodaje posebne kontrolne informacije. Na taj na țin se omogu üuje:
xda se originalni, rastavljeni podaci šalju kao manje celine,
xda se ti podaci ponovo sastave pravim redosledom na odredištu,
xda se izvrši provera grešaka u podacima kada se oni ponovo sastave.
Struktura paketa
Paketi mogu da sadrže nekoliko tipova podataka:
xinformacije, kao što je poruka ili datoteka,
xodreÿene vrste podataka za kontrolu ra țunara i komandi, kao što su
zahtevi za usluge,
xkod za kontrolu sesije, kao što je ispravljanje greške, koji pokazuje da
li je potrebno ponoviti slanje.
Komponente paketa
Svi paketi imaju zajedni țke komponente. Tu spadaju:
xadresa izvora koja pokazuje koji je ra țunar pošiljalac,
xpodaci koji se šalju,
xadresa odredišta koja pokazuje koji je ra țunar primalac,
xinstrukcije koje mrežnim komponentama govore kako da predaju
podatke,
xinformacije koje ra țunaru primaocu govore kako da poveže paket sa
ostalim paketima kako bi ponovo sastavio kompletan paket podataka,
xpodaci o proveri grešaka da bi se obezbedilo da podaci stignu
nepromenjeni.

Poslovna informatika 89
4.8. TELEKOMUNIKACIONI PROTOKOLI
Uloga telekomunikacionih protokola
Telekomunikacioni protokoli su pravila komuniciranja i oni
omoguüavaju da ra țunari razli țitih hardverskih i softv erskih platformi
meÿusobno komuniciraju. Protokoli omogu üavaju da, kada je nekoliko
rațunara u mreži, pravila i tehni țke procedure upravljaju njihovom
komunikacijom i interakcijom. Protokoli pokrivaju široki domen po țevši od
elektrițnih karakteristika veza preko formata poruka koje se prenose, pa sve
do interakcija izme ÿu aplikacionih programa koji se izvršavaju na razli țitim
țvorovima mreže.
Kada se razmišlja o protokolima, treba imati u vidu tri osnovna
momenta (Milanovi ü D., Jankovi ü S., Novakovi ü J., 2003):
1. Postoji mnogo protokola. Dok svi protokoli omogu üuju osnovnu
komunikaciju, njihove namene su ipak razli țite i oni mogu da obavljaju
razlițite poslove. Svaki protokol ima svoje prednosti i mane.
2. Neki protokoli rade samo na odre ÿenom OSI sloju. Sloj na kome protokol
radi opisuje njegovu ulogu. Na primer, ako odre ÿeni protokol radi na
fizițkom nivou, to zna ți da protokol na tom nivou obezbe ÿuje da paketi
podataka prolaze kroz mrežnu adaptersku karticu i dalje kroz mrežni rațunar.
3. Nekoliko protokola može da radi zajedno u takozvanom steku.
Kako protokoli rade
Ceo proces prenosa podataka preko mreže mora da se podeli u
nekoliko odvojenih sistemati țnih koraka. Na svakom koraku odvija se
odreÿena radnja koja ne može da se odvija ni na kom drugom koraku. Svaki
korak ima svoja pravila i procedure, odnosno svoje protokole.
Redosled kojim se koraci izvršavaju istovetan je na svim ra țunarima u
mreži i neophodno je dosledno ga se držati. Na ra țunaru koji šalje, ti koraci
se moraju izvršavati odozgo nadole. Na ra țunaru koji prima, oni se moraju
izvršavati odozdo nagore.
Rațunar pošiljalac
Na rațunaru pošiljaocu, protokol:

90 Poslovna informatika
xrastavlja podatke u manje delove, ili pakete, kojima protokol može da
rukuje,
xdodaje podatke o adresi u paket, kako bi odredišni ra țunar iz mreže
znao da su podaci za njega,
xpriprema podatke za sam prenos kroz mrežni adapter i dalje kroz
mrežni kabl.
Rațunar primalac
Na rațunaru primaocu, protokol izvršava iste korake, ali obrnutim
redosledom. Ra țunar primalac:
xuzima podatke iz kabla,
xdovodi pakete u ra țunar, kroz mrežnu karticu,
xoslobaÿa pakete od svih podataka o prenosu koje je dodao ra țunar
pošiljalac,
xkopira podatke iz paketa u bafer radi ponovnog sklapanja u celinu,
xpredaje tako sre ÿene podatke aplikaciji u upotrebljivom obliku.
I rațunar primalac i ra țunar pošiljalac moraju da izvrše svaki korak na
isti națin, kako bi podaci, kada se prime, izgledali isto kao što su izgledali u
trenutku slanja.
Na primer dva protokola mogu da obavljaju iste poslove – rastavljanje
podataka u pakete i dodavanje razli țitih informacija o redosledu, vremenu i
proveri, ali svaki od njih to radi na druga țiji națin. Prema tome, ra țunar koji
koristi jedan od tih protokola ne üe biti u stanju da uspešno komunicira sa
rațunarom koji koristi neki drugi protokol.
U mrežama, nekoliko protokola mora da radi zajedno da bi se podaci:
xpripremili,
xpreneli,
xprimili.
Rad razli țitih protokola mora da se koordinira tako da ne bude
konflikta ili nedovršenih radnji. Kako potreba za telekomunikacijama raste tako se i važnost povezivanja ra țunara pove üava. Samim tim i zna țaj
standardizacije protokola dobija na važnosti.
Globalizacija telekomunikacija dovela je do potrebe da se uvedu
internacionalni standardi za protokole. Jedan od najpoznatijih referentnih telekomunikacionih standarda je tzv. OSI (Open System Interconnection) model (slika 4.9). Svrha OSI standarda je da omogu üi korisnicima da koriste

Poslovna informatika 91
telekomunikacionu opremu raznih proizvo ÿața telekomunikacionog
softvera i hardvera. Tako ÿe, on postavlja uslove proizvo ÿațima pod kojim
se njihovi proizvodi mogu uklju țiti u globalnu telekomunikacionu mrežu.
Slika 4.9. OSI model
OSI model je sedmoslojan i razvila ga je Me ÿunarodna organizacija za
standardizaciju (ISO – International Standardization Organization) i predstavlja primer otvorenog modela. Na țin na koji treba da se poveže bilo
koja kombinacija ure ÿaja u cilju komunikacije opisuje se ovim modelom.
OSI model opisuje koje funkcije svaki od slojeva mora da obezbedi. Otvorenost OSI modela je obezbe ÿena time što su funkcije svakog sloja
propisane, ali ne i na țin na koji se ostvaruju te funkcije.
Aplikacijski sloj je najviši sloj u OSI modelu i on omogu üava pristup
aplikacijama mreže. Na aplikacijskom sloju se obavljaju poslovi kao što su npr. usluge elektronske pošte (e-mail) ili prenos datoteka (File Transfer Protocol – FTP). Prezentacioni sloj je odgovoran za predstavljanje
informacija u obliku koji je prilago ÿen aplikacijama i korisniku na kojeg se
te informacije odnose. Za sinhronizaciju i postavljanje u pravilan redosled
paketa u nekoj vezi koja je uspostavljena preko mreže odgovoran je sesijski
sloj.Transportni sloj je odgovoran za prenos podataka na odre ÿenom,
unapred dogovorenom nivou kvaliteta (npr. pri zadatoj brzini prenosa i utvrÿenoj uțestanosti grešaka). Mrežni sloj je odgovoran za odre ÿivanje
adrese pojedinih ra țunara, pronalaženje putanje od izvorišnog do
odredišnog țvora, kao i uspostavljanje i održavanje logi țke veze izme ÿu dva
țvora radi ostvarenja komunikacije. Sloj podataka je odgovoran za
stvaranje, otpremu i prijem paketa podataka. Najniži sloj u OSI modelu je
6. Prezentacioni sloj
7. Aplikacioni sloj
5. Sloj sesije
4. Transportni sloj
3. Mrežni sloj
2. Sloj podataka
1. Fizițki sloj Aplikacione usluge
Mrežne usluge
Veza i prenos

92 Poslovna informatika
fizițki sloj , koji dobija pakete od sloja podataka iznad njega i pretvara
njihov sadržaj u niz elektri țnih signala koji predstavljaju digitalni oblik
informacija, pogodan za prenos u ra țunarskim mrežama.
4.9. INTERNET
Internet (INTERnational NETwork) je najve üa i najpoznatija globalna
rațunarska mreža, poznata i kao informaciona autostrada, namenjena
razmeni podataka. Ameri țka vlada je postavila osnove Interneta 1969.
godine, uspostavljanjem ra țunarske mreže izme ÿu svih bitnih nau țnih i
vojnih institucija, koriš üenjem telefonskih linija. Ova mreža je kasnije
dobila naziv ARPANET. Ra țunari koji su bili na raznim lokacijama,
koristili su tehnologiju paketskog prenosa za me ÿusobnu razmenu
informacija. Ova tehnologija je omogu üila deljenje informacija na manje
pakete i tek onda njihovo upu üivanje ka odre ÿenim rațunarima.
Zahvaljuju üi primeni ove tehnologije nekoliko korisnika je delilo istu
komunikacionu liniju. Prva javna prezentacija ARPANET-a održana je 1972. godine. Protokol za prenos podataka izme ÿu razlițitih mreža ra țunara
pod nazivom TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol)
definisan je 1983. godine. Ovo je omogu üilo povezivanje i razmenu
podataka izme ÿu razlițitih mreža ra țunara. Zatvorena ra țunarska mreža
namenjena profesionalcima prerasla je u mrežu otvorenog tipa. Internet je od 1993. godine ponudio svoje kapacitete, na komercionalnoj osnovi, preduzeüima i individualnim korisnicima širom sveta.
Internet je komunikacioni medij, koji predstavlja globalno sredstvo za
komunikaciju u današnjem informacionom društvu. Sam Internet je mreža velikog broja umreženih ra țunara, širom sveta, koji su me ÿusobno povezani
optițkim kablovima, telefonskim linijama, satelitskim vezama i ostalim
vidovima komunikacionog povezivanja, koja funkcioniše na osnovu odreÿenih protokola. Ova mreža omogu üava nesmetanu dvosmernu
komunikaciju svih u țesnika u informacionom saobra üaju.
Internet predstavlja ra țunarsku mrežnu infrastrukturu koja je
izgraÿena po odre ÿenom standardu koji koriste svi me ÿusobno povezani
korisnici. Jedna od naj țešüe korišüenih definicija Interneta glasi: " Internet je
veza više individualnih ra ț
unara uz primenu protokola TCP/IP, kao i više
individualnih mreža u jedinstvenu logi țku mrežu u kojoj svi dele istu šemu
adresiranja " (Stankiü, 2001).

Poslovna informatika 93
Sa pojavom Interneta menja se na țin poslovanja firmi. Koriš üenjem
Interneta poboljšane su poslovne transakcije i komunikacije, omogu üen je
elektronski transfer novca, elektronski transfer tehni țke dokumentacije,
servisi za rezervacije i kupovinu, itd. Ve üina tradiciona lnih delatnosti
prelazi u sferu e-poslovanja usled ušteda koje im ova vrsta poslovanja obezbeÿuje, pružaju üi tako kvalitetnije usluge komintentima.
Korišüenjem Interneta, firmama se pruža širok spektar mogu ünosti
unapreÿenja poslovanja – od interne razmene dokumenata do eksterne
komunikacije sa drugim firmama i klijentima.
73022540
1174673414
0 200 400 600 800 1000 1200 1400200520022000IU
WIU
Legenda: IU – Internet korisnici
WIU – Korisnici koji su na Internet priklju țeni
korišüenjem žițnih telekomunikacija
Slika 4.10. Ukupan broj Internet korisnika u svetu i broj korisnika u svetu
koji su na Internet priklju țeni korišüenjem žițnih telekomunikacija, u
milionima (eTForecasts01)
Danas i firmama i pojed incima se pruža mogu ünost priklju țivanja na
Internet. Svako ko ima ra țunar, modem, telefonsku liniju i odgovaraju üi
program za pristup Internetu, neophodno je da uplati pristup provajderu Internet usluga (Internet Service Provider – ISP), odnosno komercijalnoj organizaciji sa permanentnom Internet konekcijom koja prodaje privremenu konekciju svojim korisnicima da bi pristupili Internetu.

94 Poslovna informatika
Internet je u vrlo kratkom vremenskom razdoblju postao nezamenljiv
u oblasti țuvanja, pretraživanja i iskoriš üavanja razli țitih informacija. On
omoguüava brzo uspostavljanje me ÿusobne komunikacije ljudi, vo ÿenje
razgovora, razmenu informacija itd.
Relativno jednostavan i dostupan, Internet je doprineo da njegove
usluge kao što su elektronska pošta i Internet prezentacije dožive neverovatan rast i zna țaj u komunikacijama. Svet je postajao sve manji jer
su se ideje prenosile skoro trenutnom brz inom sa kraja na kraj planete.
Jedna od strateški važnih osobina Interneta je ogroman rast broja ljudi koji se na njega povezuje. Govori se o milionima i milionima novih korisnika. Tempo rasta se ne smanjuje, naprotiv on eksponencialno raste iz dana u dan. U 2000. godini, bilo je oko 414 miliona Internet korisnika, i približno oko 10% je koristilo ži țni pristup. Po țetkom 2002. godine, bilo je oko 673
miliona korisnika i više od tre üine je koristilo ži țni pristup. Prema
eTForecasts-u, broj Internet korisnika po țetkom 2005. godine iznosio je
blizu 1.2 milijarde korisnika od kojih je 62% koristilo ži țni pristup (slika
4.10).
Celokupnu privredu vezanu za Internet možemo podeliti u pet
posmatranih modela (Milanovi ü, Jankoviü, Novakovi ü, 2003):
xpristup. Firme koje prodaju dial-up i/ili ostale mrežne veze, kao i
ostale mrežne servise. Tipi țan model bi bio onaj u kome se pla üa
mesețna pretplata koja je odre ÿena brzinom veze i/ili koli ținom
podataka koji prolaze kroz mrežu;
xsadržaj. Firme koje obezbe ÿuju stvari koje se vide na mreži. Ovde su
ukljuțeni i portali koji organizuju pristup sadržaju ostalih firmi i
destinacije na kojima se nalaze ostali sadržaji (vesti, sport itd). Prihodi tipițnog modela su oglašavanje i u nekim slu țajevima pretplata;
xprodaja. Firme koje prodaju robu preko mreže ili obezbe ÿuju
pronalaženje kupaca i prodavaca. Tipi țan model podse üa na katalošku
prodaju ili aukcije;
xsoftver. Firme koje prodaju softver za internu ili eksternu
komunikaciju i poslovanje. Tipi țan model sastoji se od pla üanja
licenci za softver, pla üanja za održavanje softvera, konsultantske
usluge i servise itd;
xusluge. Firme koje obezbe ÿuju razlițite usluge neophodne za online
poslovanje, kao što su: konsalting, izrada i održavanje neophodnih
aplikacija ili samo njihovo iznajmljivanje.

Poslovna informatika 95
Faktori koji usmeravaju velike svetske firme da Internet koriste u sve
veüem obimu za komuniciranje sa okruženjem su:
xvelițina auditorijuma – reț je pre svega o veli țini auditorijuma sa
kojim se može uspostaviti direktna, dvosmerna komunikacija. Velițina auditorijuma je takva da je daleko iznad veli ține
auditorijuma ostalih medija;
xkarakteristike auditorijuma – može se s pravom re üi da je re ț o
najobrazovanijem delu svetske populacije, što zna ți da oni imaju
relativno visoke li țne prihode, a to opet zna ți da se radi o ljudima
sklonim kupovinama i potrošnji;
xtroškovi distribucije poruka – troškovi za omogu üavanje obavljanja
komuniciranja (ra țunar, modem, obuka kadrova i țlanarine) kao fiksni
troškovi su relativno visoki, ali su zato troškovi distribucije poruka izuzetno niski uporedimo li ih sa troškovima naknade televiziji, pošti i sl;
xbrzina i kvalitet komunikativnog kontakta – na strani su Interneta,
jer ni jedan drugi medij ne može tako brzo dovesti u kontakt prodavca
i kupca, bez obzira na njihovu udaljenost. Internet nije samo komunikaciono sredstvo, ve ü i sredstvo prodaje, zahvaljuju üi sve
veüem koriš üenju elektronske pošte za definisanje i ugovaranje
kupovine i elektronsko pla üanje.
Reț je o strateškoj upotrebi tehnologije kako bi se osigurao stalan rast
poslovanja, prometa i zarade. Internet se da nas razvio u medij sa prakti țno
nepreglednom koli ținom visoko kvalitetnih podataka i informacija kojem je
moguüe pristupiti sa skoro svake ta țke na planeti. Rast Interneta ogleda se
kako u njegovom protezanju do najudaljenijih ta țaka naše planete, tako i u
njegovom prodiranju u sve sfere svakodnevnog života i rada.
Danas vode üe svetske firme koriste Internet kako bi:
xsmanjile svoju cenu proizvodnje i poslovanja,
xpoveüale efikasnost rada,
xuspostavile nove na ține prodaje i podrške svojih proizvoda i usluga,
ximale kvalitetniju ponudu od konkurentskih firmi,
xopsluživale svoje kupce na na țin koji im omogu
üava da unaprede
njihovo poslovanje,
xosvojile nova tržišta širom planete.

96 Poslovna informatika
Ranije su visoki troškovi reklamiranja onemogu üavali malim firmama
pristup na me ÿunarodnom tržištu, pa su one uglavnom poslovale na
lokalnom tržištu. Uz pomo ü Interneta i drugih javnih mreža manje firme
mogu dopreti do me ÿunarodne publike i zapo țeti svoju delatnost na
globalnom nivou, što je pre bilo rezervisano samo za velike firme. Zahvaljuju üi moguünosti oglašavanja preko Interneta, ravnoteža snaga
izmeÿu velikih i malih firmi se može iz osnova promeniti u budu ünosti.
Zbog toga je Internet interesantan i za manje i za ve üe firme. Pri tome nije
potreban zakup poslovnog prostora i eliminišu se drugi izdaci.
Za potroša ța kupovina preko Interneta je veoma jednostavna: potraže
se firme koje imaju svoju multimedijalnu prezentaciju, razgledaju se proizvodi, upoznaju se karakteristike proizvoda (nekad se može dobiti i uzorak ukoliko je re ț o npr. softverskom proizvodu), a zatim se naru ți
odabrani proizvod ili usluga preko odre ÿenog servisa. Potroša ț može
pritiskom na dugme da kupi proizvod i da sa svoga ra țuna izvrši pla üanje na
kredit ili u gotovini, u zavisnosti kako potroša țu više odgovara.
Obezbeÿivanje zaštite kod online pla üanja je od presudnog interesa za sve
uțesnike u kupovini.
Interaktivna kupovina iz stana omogu üava da preduze üa direktno
prodaju svoje proizvode krajnjim korisnicima, tj. da zaobi ÿu usluge kanala i
da time zna țajno smanje troškove ekonomske propagande, prodaje i
distribucije. Virtuelna prodavnica omogu üava proizvo ÿațu i prodavcu na
malo da brzo i precizno prilagode strukturu ponude i asortimana zahtevima i potrebama potroša ța. Takoÿe, ovakvom kupovinom se smanjuje izloženost
kupaca pritiscima prodajnog osoblja i tako potencira njihova individualnost i privatnost u procesu kupovine.
Svoje usluge Internet pruža kroz odgovaraju üe servise, a najpoznatiji
su:
xELEKTRONSKA POŠTA (Electronic Mail ) – dopušta razmenu
poruka sa bilo kim na Internetu, bilo gde u svetu. Za razmenu poruka
elektronskom poštom nije neophodna stalna veza sa Internetom, ve ü je
dovoljna neka od metoda povremenog pristupa;
xDISKUSIONE GRUPE (Usenet Newsgroups ) – konferencijske grupe
iz celog sveta. Broj diskusionih grupa je veliki i svaka od njih
predstavlja konferenciju ili forum za odre ÿenu temu. Svaka diskusiona
grupa ima svoje ime i može pokrivati uža ili šira podru țja
interesovanja;

Poslovna informatika 97
xPROTOKOL ZA PRENOS PODATAKA (File Transfer Protocol –
FTP) – jeste sredstvo za prenošenje datoteka (softvera, zvukova, slika,
teksta) sa jednog na drugi ra țunar širom sveta;
xEMULATOR TERMINALA (Telnet ) – jeste program koji
omoguüava ukljuțenje u druge servere na Internetu imitiraju üi njihove
terminale. Mnoge biblioteke imaju javne baze podataka dostupne preko Telneta. Predstavlja jednu od najstarijih aplikacija na Internetu, jer se pojavio ranih '70-tih godina;
xGOFER (Gopher ) – jeste sistem koji preko menija omogu üava
pristup kataloški obra ÿenim informacijama na serverima koji poseduju
odgovaraju üi softver. U vreme kada se pojavio (1991. godina)
predstavljao je revolucionaran korak u razvoju Interneta. Iako se pomoüu Gofera može dobiti veliki broj inf ormacija, on se danas re ÿe
koristi, iz razloga što se istim informacijama lakše pristupa preko WWW koji nudi bolje grafi țko okruženje;
xWORLD WIDE WEB (WWW ) – jeste mreža grafi țkih dokumenata
sa stranicama u hipertekstu (HTML format – țita se postavljanjem
strelice miša i pritiskom na taster) razmeštenih na serverima širom sveta. Ono po țemu se WWW razlikuje od drugih servisa na Internetu
je njegovo jednostavno koriš üenje. Pritiskom na taster miša pristupa se
novoj stranici koja se možda nalazi na istom, a možda na nekom drugom serveru na drugom kraju sveta. Koriš üenjem WWW mogu se
gledati ne samo tekst ve ü i slike i filmovi. Popularnost WWW raste
zapanjuju üom brzinom.
xPRENOS RAZGOVORA PUTEM INTERNETA (Internet Realy
Chat ) – jeste mreža servera koji omogu üavaju razgovor uživo i uz
pomoü koga je mogu üe razgovarati sa drugim ljudima na Internetu.
Svaki rațunar priklju țen na Internet ima svoju adresu koja se može
predstaviti u dva oblika – numeri țki i mnemoni țki.
Numerițki(brojevni) oblik je prilago ÿen raț
unaru i njegovoj binarnoj
reprezentaciji informacija. Numeri țka adresa (IP adresa) je 32-bitni broj, što
znați da predstavlja niz od 32 nule ili jedinice u proizvoljnom redosledu.
Cifre se grupišu u țetiri osmobitna broja razdvojena ta țkama, a zatim se
svaki od tih brojeva dekadno predstavi te se dobija broj sli țan ovom
193.206.171.22.
ýak i ovakva dekadna numeri țka reprezentacija Internet adrese je za
korisnika teška za pam üenje i koriš üenje, zbog țega je mnogo țešüa i
korisnija reprezentacija Internet adrese u mnemoni țkoj formi. I kod

98 Poslovna informatika
mnemoni țke adrese koriste se ta țke kao oznake za razdvajanje komponenti
adrese: na primer, megatrend.edu.yu, ozna țava rațunar megatrend na
sistemu edu.yu. U prethodnom konkretnom slu țaju – megatrend.edu.yu,
poslednja komponenta adrese (u ovom slu țaju – yu) ozna țava tzv. državni
domen, odnosno zemlju u kojoj je registrovana Internet adresa. Državni domeni predstavljeni su dvoslovnom oznakom, kao na primer:
uk – Velika Britanija, au – Australija, de – Nema țka,
fr – Francuska, itd. Ispred oznake državnog domena (ukoliko postoji) nalazi se oznaka
tipa adrese pri țemu na osnovu nje možemo zaklju țiti o oblasti kojom se
bavi organizacija țiju adresu posmatramo. Domeni mogu da budu slede üi:
com – komercijalni domen, gov – vladine organizacije, mil – vojna organizacija, net – razni mrežni i administrativni țvorovi,
edu – obrazovne organizacije, org – sve ostale organizacije.

Poslovna informatika 99
5.ELEKTRONSKA TRGOVINA
U ovom poglavlju bi üe prikazan istorijski i konceptualni okvir
elektronske trgovine (e-trgovine), razli țiti modeli i prednosti njihovog
uvoÿenja. Tako ÿe, biüe razmatrana organizaciona, pravna i eti țka pitanja
specifițna za e-trgovinu.
5.1.KONCEPT E-TRGOVINE
E-trgovina se može definisati kao obavljanje poslovnih transakcija
elektronskim putem ( Transatlantic Business Dialogue Electronic Commerce
White Paper , 1997). Ona uklju țuje obavljanje poslovnih transakcija putem
komunikacionih mreža, pre svega Interneta.
E-trgovina obuhvata sve forme poslovnih transakcija koje obavljaju i
pravna i fizi țka lica, zasnovane na obradi i prenosu digitalnih podataka,
ukljuțujuüi tekst, zvuk i sliku ( OECD , 1997). E-trgovina se može pojaviti
izmeÿu firme i kupca (takav je slu țaj kada kupac naru ți rațunar od firme
Dell putem Web-a) ili izme ÿu poslovnih partnera. Ona se, tako ÿe, može
obavljati izme ÿu vlade i drugih strana, izme ÿu pojedina țnih kupaca, i
izmeÿu firme i njenih radnika.
Na slici 5.1. prikazan je tok informacija u e-trgovini. Individualni
korisnici mogu da elektronski naru țuju proizvode i usluge od online
maloprodavaca, koji koriste informacione i komunikacione tehnologije za povezivanje sa svojim snabdeva țima i distributerima. Elektronski sistem
plaüanja koristi se i u biznis prema biznisu i biznis prema kupcu modelu e-
trgovine.
Primene e-trgovine po țele su ranih sedamdesetih godina prošlog veka
uvoÿenjem elektronskih poslovnih aplikacija (poznate kao elektronski
transfer fondova) u velikim korporacijama i malom broju poslovnih firmi. Korišüenjem EDI-a proširili su se tipovi firmi koje su u țestvovale u ovim
poslovima, sa finansijskih institucija na poizvo ÿațe, prodavce na malo i
usluge. EDI predstavlja „razmenu strukturiranih komercijalnih podataka

100 Poslovna informatika
izmeÿu rațunara zasebnih firmi, izvršenu bez manuelene intervencije,
elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne komercijalne dokumente” (Stanki ü, 1997).
EDI je omogu üio proširenje e-trgovine od finansijskih transakcija do
drugih vidova obrade transakcija. Primena e-trgovine se brzo širila sa komercijalizacijom Interneta ranih 1990-ih. Sada smo svedoci mnogih novih primena e-trgovine, od direktne trgovine, do aukcija i elektronske nabavke.
Slika 5.1. Tok informacija u e-trgovi (Laudon, Laudon, 2004)
Glavni faktori koji su uslovili razvoj e-trgovine su: dinami țan razvoj
informacionih tehnologija, usavršavanje telekomunikacija, integracija informacionih tehnologija i telekomunikacija, svetski procesi globalizacije i integracije, praksa me ÿunarodnog poslovanja, viši kulturni nivo
stanovništva, e-poslovanje malih i srednjih preduze üa, porast trgovine
uslugama i upotreba engleskog jezika.
Bez obzira na recesiju u ra țunarskoj industriji, e-poslovanje ima
eksponencijalni rast, što se vidi na grafi țkom prikazu (slika 5.2). Godine
1999, prihod od e-poslovanja iznosio je 58 milijardi US $. Predvi ÿanja za
2005. godinu su da üe prihod od e-poslovanja iznositi blizu 2000 milijardi
US $ ili oko 5,1 % prihoda ukupne svetske ekonomije.

Poslovna informatika 101
Slika 5.2. Projekcija eksponencijalnog rasta ostvarenog prihoda od e-
poslovanja u periodu od 1999. do 2005, u milijardama US $
(http://www.ActivMediaResearch.com)
5.2.POJAM ELEKTRONSKOG TRŽIŠTA
I MEĈUORGANIZACIONOG INFORMACIONOG
SISTEMA
Kada se diskutuje o e-trgovini, uglavnom se govori o elektronskim
tržištima i me ÿuorganizacionim inform acionim sistemima. U nastavku
teksta biüe detaljnije objašnjeni ovi pojmovi.
Slika 5.3. Elektronsko tržište (Laudon, Laudon, 2004)
Prvi pojam – elektronsko tržište – ozna țava mesto obavljanja e-
trgovine, odnosno predstavlja mrežu me ÿudejstva i veza gde se informacija,
proizvodi, usluge, i pla üanja razmenjuju. U poslednje vreme, elektronsko

102 Poslovna informatika
tržište dobija sve ve üi znațaj u savremenom poslovanju. U slu țaju
elektronskog tržišta, centar poslovanja je mreža zasnovana na lokacijama gde se nalaze kupci, prodavci i ostali partneri, i oni se elektronskim putem pronalaze i posluju (slika 5.3). To zna ți da se poslovanje firmi ne obavlja u
fizițkoj zgradi i, osim toga što se partneri nalaze na razli țitim mestima, oni
țak retko znaju jedni druge. Na țin obavljanja komunikacije izme ÿu partnera
razlikuje se i može se menjati od slu țaja do slu țaja, țak i izme ÿu istih
strana. Na elektronskom tržištu obavljaju se sve neophodne transkacije, ukljuțujuüi i prenos nov țanih sredstava.
Slika 5.4. Web strana ChemConnect-a (http://www.chemconnect.com,
2005)
Na slici 5.4. prikazana je Web strana ChemConnect -a koja predstavlja
elektronsko tržište gde se sre üu kupci i prodavci hemije i plastike. ýlanovi
ovog tržišta dobijaju ažurne informacije, mogu ünost pregovaranja oko cena,
alate za odre ÿivanje cena i rizika nabavke, kao i alate za nadziranje
ispunjenja ugovornih obaveza i isporuke po narudžbi.
Drugi pojam – me ÿuorganizacioni informacioni sistem –
podrazumeva postojanje toka informacija izme ÿu dve ili više organizacija
(slika 5.5). Uvo ÿenjem ovog informacionog sistema unapre ÿuje se kvalitet
toka informacija tako što se smanjuju ili eliminišu greške. Razlog postojanja ovog informacionog sistema je rastu üa potreba za povezanoš üu poslovnih
partnera u poslovni proces.

Poslovna informatika 103
IS – informacioni sistem
Slika 5.5. Odeljenski informacioni sistem, informacioni sistem preduze üa i
meÿuorganizacioni informacioni sistem (Turban, Rainer, Potter, 2005)
Zadatak me ÿuorganizacionog informacionog sistema je da efikasno
obraÿuje transkacije kao što su prenošenje narudžbina, ra țuna i pla üanja.
Zahvaljuju üi meÿuorganizacionom informacionom sistemu pove üava se
efikasnost poslovanja i smanjuju se troškovi rutinskih poslovnih transkacija. Ovaj informacioni sistem smanjuje neophodno vreme za izvršavanje poslovnih transakcija, bez obzira na geografska rastojanja.
Za razliku od elektronskog tržišta gde me ÿuveze nisu unapred
odreÿene, ovde su sve me ÿuveze unapred odre ÿene i ne postoji
pregovaranje, ve ü samo izvršavanje. Me ÿuorganizacioni informacioni
sistem olakšava koordinaciju i saradnju unutar lanca ponuda i țini proces
trgovine lakim za korisnike.
Elektronska tržišta postoje u biznis prema biznisu (Business to
Business – B2B) i biznis prema kupcu (Business to Consumer – B2C) modelima e-trgovine, dok se me ÿuorganizacioni informacioni sistem koristi
iskljuțivo za B2B aplikacije.

104 Poslovna informatika
5.3.PREDNOSTI I OGRANI ýENJA E-TRGOVINE
Na razvoj e-trgovine uticao je, izme ÿu ostalog, i brzi rast Interneta,
pojava novih informacionih i komunikacionih tehnologija, niski troškovi njihove implementacije, mogu ünost povezivanja sa stotinama miliona ljudi,
interaktivna priroda komunikacije i sli țno.
Danas e-trgovina ima mnoge prednosti u odnosu na tradicionalno
obavljanje trgovinskih transakcija. Ove prednosti su mnogobrojne, kako za firme, tako i za kupce i društvo u celini. Sa ve üom primenom e-trgovine
javljaüe se i nove prednosti, a raš üe i njihov zna țaj.
Najbitnije prednosti uvo ÿenja e-trgovine za firme su (Turban,
McLean, Wetherbe, 2003):
xe-trgovina dopušta prodavcu da sretne veliki broj kupaca iz svih
krajeva sveta sa vrlo niskim ka pitalnim izdvajanjima i operacionalnim
troškovima;
xfirme mogu da koriste materijale i servise drugih firmi brzo i mogu na
taj națin da smanje troškove za 5 do 20% u odnosu na druge vidove
trgovine;
xmarketinški distribucioni kanali obi țno mogu biti drasti țno smanjeni
ilițak eliminisani, istovremeno țineüi proizvode jeftinijima i
prodavțev profit ve üim. Neki posrednici su eliminisani zahvaljuju üi
direktnom marketingu i prodaji jedan na jedan;
xe-trgovina smanjuje troškove stvaranja, obrade, distibucije,
skladištenja i pregledanja informacija na papiru za țitavih 90%;
xe-trgovina omogu üava smanjenje zaliha i olakšava lanac ponuda u
sistemu koji se naziva „sistem vu țenja”; proces po ținje narudžbinom i
koristi se sistem isporuke „upravo na vreme”; to omogu üava
proizvodnju po želji kupca i smanjuje trošove zaliha;
xservisi i veze sa kupcem su olakšani interaktivnoš üu i komunikacijom
jedan prema jedan, po niskim troškovima; e- trgovina može da smanji
vreme izme ÿu plaüanja i prijema proizvoda i usluga;
xe-trgovina smanjuje telekomunikacione troškove, pošto je Internet
mnogo jeftiniji od specijalnih mreža sa dodatnom vrednoš üu (VAN);
xe-trgovina omogu üava nove poslovne modele koji uve üavaju
konkurentnost i profitabilnost;

Poslovna informatika 105
xoglašavanje može biti oboga üeno slikom, zvukom i video zapisom i
može se țesto menjati; može da doseže veliki auditorijum i da bude
prilagoÿavano.
Glavne prednosti koje kupci imaju od uvo ÿenja e-trgovine u firmama
su (Turban, McLean, Wetherbe, 2003):
xe-trgovina țesto obezbe ÿuje kupcima jeftinije proizvode i usluge
dopuštaju üi im da kupuju na mnogim mestima i da sprovode brza
uporeÿivanja cena online;
xe-trgovina obezbe ÿuje kupcima više izbora; oni mogu izabrati mnoge
proizvode zbog velikog broja razli țitih prodavaca;
xe-trgovina omogu üava kupcima da kupuju ili obavljaju druge
transakcije neprestano tokom țitave godine, iz gotovo svakog mesta
na kome se nalaze;
xkupci mogu da prime zna țajne i detaljne informacije i druga
obaveštenja u trenutku, a ne, kao nekad, posle više dana ili nedelja;
xe-trgovina omogu üava kupcima da prilagode proizvode i usluge,
poțev od lițnog rațunara do automobila po kopetitivnim cenama;
xe-trgovina omogu üava ljudima da u țestvuju u virtuelnim aukcijama;
tako kupci mogu dobiti jedinstvene proizvode i antikvitete za koje bi na drugi na țin morali da putuju dugo do odre ÿenog aukcijskog mesta
u odreÿeno vreme;
xe-trgovina omogu üava kupcima da komuniciraju sa drugim kupcima i
prodavcima u elektronskoj zajednici i da ra zmenjuju ideje i dele
iskustva.
Najvažnije prednosti koje društvo ima od uvo ÿenja e-trgovine su
(Turban, McLean, Wetherbe, 2003):
xe-trgovina potpomaže razvoj digitalne ekonomije, koja omogu üava da
SAD i druge zemlje uživaju u intenzivnom ekonomskom rastu sa
malom inflacijom, što je rezultat visoke produktivnosti;
xe-trgovina omogu üava veüem broju pojedinaca da rade kod ku üe i da
manje putuju, što dovodi do manjeg koriš üenja saobra ü
aja, manje
gužve na putevima i manjeg zaga ÿenja vazduha;
xe-trgovina dopušta da izvesna dobra budu prodana po nižim cenama,
tako da siromašniji ljudi mogu da ih kupe i tako uti țe na pove üavanje
njihovog životnog standarda;

106 Poslovna informatika
xe-trgovina omogu üava ljudima u zemljama u razvoju i u seoskim
predelima da uživaju u proizvodima i uslugama koji im na drugi na țin
ne bi mogli biti dostupni; to uklju țuje mogu ünost da se nau ți zanat i
stekne diploma ili da se dobije bolja lekarska nega;
xe-trgovina omogu üava isporuku javnih usluga, kao što su obra üanje
vladi i pove üanje kvaliteta i smanjenje troškova usluga koje nude
socijalne službe i policija.
Tabela 5.1. Ogranițenja e-trgovine (Turban, McLean, Wetherbe, 2003)
Tehnițka ogranițenja
1.Nedostatak opšteprihva üenih standarda za kvalitet, bezbednost i pouzdanost.
2.Nedovoljna širina frekvencijskih opsega u oblasti telekomunikacija.
3.Primena softverskih alata za razvoj.
4.Teškoüe u integrisanju Internet softvera i softvera za e-trgovinu sa postoje üim
primenama i bazama podataka.
5.Dodatni troškovi za specijalne Web servere, pored mrežnih servera.
6.Skup i/ili neodgovaraju üi pristup Internetu za pojedine korisnike.
Netehnițka ogranițenja
1.Mnoga zakonska pitanja su još uvek nerešena, uklju țujuüi pitanje poreza.
2.U nekim slu țajevima nisu razvijeni nacionalna i internacionalna zakonska regulacija
od strane vlada, kao ni standardi.
3.Teškoüe pri merenju nekih prednosti e-trgovine kao što je oglašavanje posredstvom
Web-a; metodologije za opravdanje e-trgovine još su u povoju.
4.Mnogi prodavci i kupci țekaju da se e-trgovina stabilizuje pre nego što u njoj uzmu
uțešüa.
5.Otpor kupaca promenama od realne do virtuelne radnje. Narod još uvek nedovoljno
veruje transakcijama bez papira i onima koje nisu licem u lice.
6.Oseüanje da je e-trgovina skupa i nesigurna; stoga mnogi țak ne žele da probaju e-
trgovinu.
7.U mnogim aktivnostima e-trgovine nedostatak kriti țne mase (nedovoljan broj)
prodavaca i kupaca dovodi do neprofitabilnosti operacija e-trgovine.
Do veüe primene e-trgovine u firmama nije došlo zbog odre ÿenih
ogranițenja koja mogu biti svrstana u tehni țka i netehni țka ograni țenja.
Odgovaraju üim planiranjem, uticaj ovih ograni țenja se može smanjiti.

Poslovna informatika 107
Na osnovu tabele 5.1, u najvažnija tehnițka ograni țenja spadaju:
nedostatak opšteprihva üenih standarda za kvalitet, bezbednost i pouzdanost;
nedovoljna širina frekvencijskog opsega u oblasti telekomunikacija; primena softverskih alata za razvoj; teško üe u integrisanju Internet softvera i
softvera za e-trgovinu.
U glavna netehnițka ograni țenja spadaju: zakonska pitanja,
nacionalna i internacionalna zakonska regulacija, teško üe pri merenju nekih
prednosti e-trgovine, otpor kupaca i nedostatak kriti țne mase.
I pored postojanja ovih ograni țenja, ostvareni prihod od e-trgovine
znațajno je rastao, posebno u oblastima: prodaja ra țunara, knjiga, CD-a,
aukcija i prodaje deonica. Tržište B2B se sve više širi, kao i korporacijske nabavke i direktna prodaja.
Možemo da zaklju țimo da üe vremenom uticaj ovih ograni țenja,
posebno tehni țkih, biti smanjen ili prevazi ÿen tako što üe doüi do još ve üeg
prihvatanja e-trgovine. Primenom e-trgovine iskustva üe se akumulirati,
tehnologija unapre ÿivati, a prednosti od uvo ÿenja e-trgovine üe biti sve
znațajnije.
5.4.MODELI E-TRGOVINE
Koriste se razli țiti modeli ili tipovi e-trgovine, kao što je prikazano u
dole navedenoj podeli. Pri tome, ostvareni prihod od B2B e-trgovine iznosi oko 85% od ukupne e-trgovine, dok prihod od ostalih modela iznosi oko 15% (Turban, McLean, Wetherbe, 2003).
Modeli e-trgovine su (na osnovu Turban, Rainer, Potter, 2005):
xbiznis prema biznisu – u ovom modelu firme su kupci i prodavci;
xbiznis prema kupcu – u ovom modelu prodavci su firme, a kupci su
pojedinci;
xkupac prema kupcu – u ovom modelu pojedinac prodaje proizvode
ili pruža usluge drugim pojedincima;
xtrgovina unutar kompanije – u ovom modelu firma koristi e-
trgovinu interno da bi poboljšala svoj rad;
xe-vlada – u ovom modelu vlada obezbe ÿuje usluge svojim gra ÿanima
koristeüi informacione i komunikacione tehnologije; vlade mogu
obezbeÿivati ove usluge firmama, gra ÿanima ili drugim vladinim
organizacijama;

108 Poslovna informatika
xmobilna trgovina je model e-trgovine koji se vodi u beži țnom
okruženju, kao što je koriš üenje mobilnih telefona za pristup Internetu.
5.4.1.B2B MODEL
B2B model, odnosno model biznis prema biznisu, po definiciji je
trgovina izme ÿu firmi preko Interneta, sa nizom prate üih aktivnosti. B2B
tehnologija se koristi za transakcije robe i novca, posredovanje u lancima ponuda, raspisivanje online tendera i sl. B2B aplikacije omogu üavaju
organizacijama da izgrade nov na țin poslovanja i da stvaraju nove veze
izmeÿu firmi.
Ostvareni prihod od e-trgovine je najve üi kod B2B modela, iako je
procenat firmi koje permanentno trguju preko Interneta znatno manji od procenta pojedinaca koji kupuju kroz B2C aplikacije. Vremenom, ostvareni prihod B2B transakcija postojano raste.
Ovaj model omogu üava firmi da u elektronskoj formi obavlja
transakcije sa svojim distributerima, pr odavcima, snabdeva țima,
dobavljațima, kupcima i drugim partnerima. Sve aktivnosti u lancu ponuda,
ukljuțujuüi i sve interne oper acije, pokriva B2B model e-trgovine. Najve üi
problem ekspanzije B2B modela je integracija sistema jer firme koriste razlițite sisteme od razli țitih proizvo ÿața koji teško me ÿusobno
komuniciraju.
Tri osnovna B2B modela su: model prodajne strane, model kupovne
strane i model razmene (Turban, Rainer, Potter, 2005).
Model prodajne strane podrazumeva da jedna firma elektronski
prodaje mnogima (jedan prema mnogima). Postoje dve osnovne varijante prodaje. U prvoj varijanti prodavac može prodavati direktno iz kataloga. U drugoj, direktno putem aukcije (uobi țajeno je putem aukcije unapred), kada
prodavac može da bude ili proizvo ÿaț ili distributer ili maloprodavac.
Model kupovne strane podrazumeva da jedna firma kupuje od mnogo
prodavaca (mnogi prema jednom). Kod ovog modela postoji nekoliko metoda za kupovinu. Prva, kada kupac može kupiti putem sistema tendera; ova metoda je tako ÿe poznata kao aukcija unazad. Druga, kada se katalozi
svih dobavlja ța sreÿuju i organizuju na kup țevoj Web strani i kupac može
kupiti robu od dobavlja ța po unapred odre ÿenoj ceni. U tre üoj metodi,
kupac se pridružuje šemi grupne kupovine.
Razmene se obavljaju na elektronskom tržištu na kom se sre üu mnogi
kupci i prodavci. U zavisnosti kod koga se obavlja razmena, razlikujemo

Poslovna informatika 109
sledeüe tipove razmena. Prvi tip je onaj kod kojih se razmena dešava na
mestu koje drži tre üa neutralna strana. Drugi tip razmene su one koje se
dešavaju na mestu koje je vlasništvo i na ko jima radi jedna velika
kompanija. Tre üi tip razmene su one koje se dešavaju na mestu koje pripada
konzorcijumu ili velikim kupcima ili velikim prodavcima.
Možemo da zaklju țimo, i pored toga što je broj firmi – kupaca znatno
manji nego individualnih kupaca, obim ostvarenih transakcija gde je firma kupac mnogo je ve üi, a uslovi ugovaranja i prodaje su složeniji. Razlike
izmeÿu B2B i B2C modela postoje i u faktorima koji uti țu na ponašanje
firmi – kupaca i individualnih potroša ța u procesu kupovine i koji mogu biti
potpuno druga țiji u ova dva modela. Tako ÿe, kod B2B modela proces
kupovine može imati ve üu važnost od reklamnih aktivnosti, u odnosu na
B2C model.
5.4.2.B2C MODEL
B2C model, odnosno model biznis prema kupcu, po definiciji je svaka
trgovina preko Interneta izme ÿu jedne firme i kupca za njegove li țne
potrebe. B2C podrazumeva direktno poslovanje izme ÿu firme i potroša ța.
Najkarakteristi țnije je za kontakt izme ÿu maloprodaje i kupaca. Primer
ovakvog poslovanja je Web strana maloprodaje proizvoda ili usluga.
Preduzeüe može da ostvari znatnu uštedu ako umesto fizi țke prodavnice
otvori virtuelnu jer ne mora da pla üa zaposlene, da izdvaja za troškove
iznajmljivanja prostora i dr. Naravno, to se može uraditi u kombinaciji sa dostavom robe ku üi ili preuzimanjem robe u prostorijama velikoprodaje. Za
firme koje imaju posrednike u distribuciji, reklami i prodaji proizvoda, B2C nije efikasan model (slika 5.6).
Poțetni „bum” firmi koje su koristile B2C model, poput . com firmi
kao što su Amazon.com, eBay i slițno, uglavnom je rezultat nerealnih
oțekivanja i skoka akcija na berzi. Ove firme imale su kupce bez fizi țkih
radnji, malo inventara i neograni țen akcionarski kapital, zbog țega su
predstavljale ozbiljnu pretnju tradicionalnom poslovanju. Me ÿutim, preko
330.com firmi sa milionskim po țetnim ulogom nestalo je od prole üa 2000.
godine zbog nedostatka finansijske podrške. Ipak, ovaj model poslovanja je preživeo i mnoge firme danas beleže porast svojih prodaja preko Interneta.
B2B model je složeniji od B2C modela. Kod B2B modela, firme
obi
țno žele da pregovaraju o cenama, rokovima isporuke, strukturi
proizvoda, garanciji, tehni țkoj i materijalnoj podršci. Za razliku od B2B

110 Poslovna informatika
modela, B2C trgovina naj țešüe se zasniva na izboru proizvoda iz kataloga
sa unapred odre ÿenim cenama. B2B model zahteva integraciju
informacionih sistema firmi koje me ÿusobno posluju, dok B2C model ne
zahteva takvu integraciju (arhitektura sistema „obi țnih kupaca” može se
najțešüe ignorisati).
Slika 5.6. B2C model (Radenkovi ü, 2004)
Predviÿa se da üe usled novih mogu üih primena e-trgovine do üi i do
šireg prihvatanja B2C modela. O țekuje se da üe se u narednom periodu
generisati ogroman obim transakcija izme ÿu firmi i pojedina țnih korisnika.
I pored uspeha koji ve ü decenijama ima ku üna kupovina putem kataloga i
televizijska kupovina koja je privukla milione kupaca po țev od 1980.
godine, ovi konvencionalni na țini kuüne kupovine imaju svoja ograni țenja.
Tako, na primer, katalozi štampani na papiru veoma brzo zastarevaju, a televizijska kupovina je ograni țena samo na ono što se prikazuje na ekranu.
Uvoÿenjem elektronske maloprodaje, ova ograni țenja konvencionalne
kuüne kupovine mogu biti prevazi ÿena.
U B2C modelu, proizvodi koji se naj țešüe kupuju su: ra țunari i sva
prateüa oprema uz ra țunare, knjige i țasopisi, ode üa i obuüa, filmovi,

Poslovna informatika 111
muzika, igra țke i hrana. Naj țešüe usluge koje se nude ovim modelom su:
elektronsko bankarstvo, prodaja akcija i obveznica, usluge putovanja, iznajmljivanje i prodaja nekretnina i pronalaženje posla.
Postoje dva osnova na țina za obavljanje e-trgovine: direktna prodaja
kupcu i prodaja putem posrednika. Kod direktne prodaje kupcu firma može prodavati direktno iz fabrike, pri țemu se naj țešüe koristi Web strana firme
za prodaju ili aukciju. Firme mogu da koriste i usluge posrednika za prodaju svojih proizvoda, kao što je npr. tržni centar. Neke firme koriste i direktnu prodaju kupcima i prodaju putem posrednika.
Direktna prodaja kupcu . Postoje firme, poput firmi Avon i Brush ,
koje veü decenijama prodaju proizvode direktno kupcima, na taj na țin
izbegavaju üi distributere. Ve üi broj firmi okrenuo se ka direktnom
marketingu, izbegavaju üi skupe posrednike, zahvaljuju üi televiziji i
televizijskom marketingu. Danas Internet obezbe ÿuje velike mogu ünosti u
direktnoj prodaji kupcima. Me ÿutim, najve üi broj firmi smatra da je najbolji
put da se dosegne veliki broj kupaca koriš üenje distributera i trgovine na
malo.
Prednost direktne prodaje je sposobnost da se personalizuju proizvodi
i usluge. Firma Dell je primer kompanije koja uspešno koristi direktnu
prodaju radi personalizacije proizvoda i usluga koje nudi (slika 5.7).
Elektronski posrednici. U B2C modelu najve üi deo poslovanja
obavlja se uz pomo ü elektronskih posrednika, koji prodaju tu ÿe proizvode ili
usluge online . Kod B2C modela postoje dva tipa online posrednika: prvi,
țistionline e-maloprodavci i drugi tip, koji predstavljaju maloprodavci koji
prodaju i na tradicionalan na țin i online .Amazon.com i CDNOW su tipi țni
primeri online e-maloprodavaca, dok su dobri primeri maloprodavaca koji
prodaju i na tradicionalan na țin i online ,Wal-Mart online i ToysRUs.com
(Turban, McLean, Wetherbe, 2003). Kod maloprodavaca koji prodaju i na
tradicionalan na țin i online , postoji mogu ünost konflikta izvora i cena
proizvoda jer se online operacije dopunjavaju tradicionalnim na ținom
poslovanja.
Velika medijska propaganda i ogromna o țekivanja pratili su Internet
trgovinu, koja je zapo țela da se razvija 1995. godine. Ohrabreni pri țama o
elektronskim prodavnicama koje udvostru țuju svoju prodaju svakih
nekoliko meseci, preduzetnici su osnivali sve više i više elektronskih prodavnica. Rad ovih prodavnica je naizgled bio potpomognut neiscrpnim kapitalom. I pored lepih namera i želja, samo nekoliko kompanija je uspelo
da osvoji odre ÿeni deo elektronskog tržišta. Kompanije poput Amazon.com ,

112 Poslovna informatika
CDNOW i egghead.com su primeri uspešnih kompanija koje posluju na
elektronskom tržištu.
Slika 5.7. Web strana firme Dell (http://www.dell.com, 2005)
5.4.2.1.REKLAMIRANJE NA INTERNETU
Tradicionalni, masovni i direktni marketing imali su za cilj poruku
koja je trebala da dopre do što ve üeg broja korisnika. Interaktivni
(dvosmerni) marketing, s druge strane, ima za cilj da pusti korisnika da pretražuje, istražuje, upore ÿuje, postavlja pitanja, pa țak i dizajnira
proizvod. Re țeno je da je „pore ÿenje masovnog reklamiranja i interaktivnog
reklamiranja kao pore ÿenje puške za sa țmu i snajpera”. U interaktivnom
okruženju došlo je vreme da se pogodi cilj i da se zaista dopre do korisnika. Idealno, želi se neko ko üe da provede 20 minuta pretražuju üi informacije o
proizvodu. To se ne može uraditi sa nekim ko menja kanale na TV ili prelistava țasopis.
Nasuprot tradicionalnom pristupu u kome firme „guraju” svoje
proizvode, interaktivni marketing kreira snage koje üe primamiti potroša țe
da „povuku” informacije za koje su zainterosovani. Cilj je da se edukuje i

Poslovna informatika 113
pruži pomo ü korisniku pre nego da se on dovede u konfuziju. Interaktivni
marketing koristi novu tehnologiju, kao što su na ra țunaru zasnovani online
servisi ili CD-ROM-ovi koji nisu dopuna za konvencijalne marketing tehnike, ve ü novo, jeftinije sredstvo da se dopre do korisnika. Ono je
dinamițno, jedan na jedan, interaktivno, i može dose üi veliki broj korisnika
po relativno niskoj ceni.
Dve glavne sugestije moraju da se slede da bi se uspešno online
reklamiralo: omogu üiti kvalitetnu informaciju i ne nametati se ljudima.
Prisustvo i inteligentni odnos, ne reklama, glavni je adut za online
poslovanje. Firme se moraju pripremiti za budu ünost interaktivnog
marketinga i marketinške komunikacije koja üe biti sve složenija i
interesantnija.
Još dugo Internet ne üe istisnuti tradicionalne medije, ali je sigurno da
üe u narednim godinama uspešan marketing komunikacioni miks, pored
komuniciranja kroz tradicionalne medije, uklju țivati i komuniciranje kroz
Internet. Marketing komuniciranje u kompjuterski posredovanom okruženju postaüe dominantan oblik marketing komuniciranja u XXI veku.
Glavni razlozi za reklamiranje na Internetu su slede üi (Turban, Rainer,
Potter, 2005):
xreklama može biti ažurirana u bilo koje vreme po minimalnim
troškovima, tako da uvek može da bude aktuelna;
xreklama može da dosegne veliki broj potencijalnih kupaca širom
sveta;
xonline reklama je țesto jeftinija u pore ÿenju sa televizijom, radijom,
novinama ili bilbordovima; tradicionalne reklame su skupe pošto su
njihovi troškovi odre ÿeni prostorom koji zauzimaju (štampane
reklame), koliko dana (puta) su prikazane i mesta (naslovna strana u novinama, najekskluzivnije televizijsko vreme);
xWeb reklame mogu efikasno da koriste tekst, audio, grafiku i
animaciju; koriš üenje Interneta samo po sebi raste veoma brzo, a
takoÿe je sve ve üi broj posetilaca Interneta koji su zainteresovani za
ovaj vid reklamiranja;
xkupci mogu lako i brzo pregledati reklame, dobijati dodatne
informacije i izvršiti poru țivanje.
U tabeli 5.2, prikazane su prednosti i nedostaci koriš üenja razli țitih
medija za reklamiranje. Ovo upore ÿenje omogu üava sagledavanje razloga
zbog kojih firme sve țešüe koriste reklamiranje na Internetu.

114 Poslovna informatika
Najțešüe metode koje se koriste za reklamiranje na Internetu su
baneri, elektronska pošta i URL mesto (Turban, Rainer, Potter, 2005). O ovim metodama bi üe reți u nastavku teksta.
Baner reklame . Najțešüe korišüen oblik reklamiranja na Internetu je
reklamiranje pomo üu banera. Obi țno, baner sadrži kratak tekst, grafi țku
poruku ili video zapis radi promocije proizvoda ili prodavca. Ako korisnika zainteresuje baner, korisnik može klikom na baner da se poveže sa
odreÿenom Web stranom. Dizajn banera treba da bude takav da privu țe
kupțevu pažnju. To je razlog zbog koga dizajneri banera posve üuju mnogo
pažnje sadržaju i vizuelnom izgledu banera. Kako se ne bi desilo da posmatraț postane nestrpljiv i da krene na drugo mesto pre nego što je ceo
baner prikazan, prilikom dizajniranja banera treba kontrolisati veli ținu
banera i njegov multimed ijski sastav. Ako je veli țina banera (u bajtima)
veüa, potrebno je više vremena za preuzimanje fajla sa servera u korisnikov
rațunar.
Dva osnovna tipa banera su: baneri sa klju țnom reți i obițni baneri.
Baneri koji se pojavljuju kada se unapred odre ÿena reț pojavi kao upit u
mašini za traženje, nazivaju se baneri sa klju țnom reți. Ako firma želi da
ih vidi, ciljana populacija onda koristi ovaj tip banera. Baneri koji se pojavljuju po principu slu țajnih brojeva nazivaju se obițni ili slu țajni
baneri . Firme koriste ovaj tip banera kod uvo ÿenja novih proizvoda ili kod
podseüanja na dobro poznate robne marke, kao što su Dell ili Microsoft .
Bitna karakteristika banera je sposobnost da se oni prilagode ciljnoj
publici. Oglašava ț može da pošalje baner koji se poklapa sa interesima
kupca ako zna ko je kupac ili kakav je njegov profil. Ako i ne zna konkretne interese kupca, on može da cilja odre ÿeni segment tržišta. Prednost banera
je i mogu
ünost da oglašava ți koriste marketinšku strategiju forsiranog
reklamiranja. Na ovaj na țin kupci su prinu ÿeni da vide banere koji dolaze
pre sadržaja koji je korisnik tražio.
Ipak, iako su troškovi reklamiranja putem banera niži od televizijskog
ili novinskog reklamiranja, oni su visoki u pore ÿenju sa drugim online
reklamama. Informacija koju nude baneri je kratka i sažeta, zbog țega je
neophodno pristupiti odgovaraju üojWeb strani za detaljnije informacije.
Meÿutim, broj ljudi koji pristupaju ovim Web stranicama sve je manji. To je
razlog zbog kojeg dizajneri banera moraju da osmišljavaju kreativne, ali kratke poruke da bi privukli posetioce.

Poslovna informatika 115
Tabela 5.2. Prednosti i nedostaci koriš üenja razlițitih medija u reklamne
svrhe (Na osnovu N. Meeker, The Internet Advertising Report Morgan Stanley Corporation, 1997, citirano prema: Turban, McLean, Wetherbe, 2003)
Medijum Prednosti Nedostaci
TV xNametljiv uticaj na svest gledaoca.
xSposobnost da prikaže proizvod i
njegove karakteristike u životnim
situacijama.
xVreme se prodaje u
višeprogramskim paketima. xPodeljenost rejtinga gledanosti
i rastuüi troškovi.
xVeliki pad broja gledalaca.
xVreme se prodaje u
višeprogramskim paketima.
TV mreže traže velika
sredstva unapred. Oba faktora
ogranițavaju fleksibilnost
oglašavața.
Radio xVeoma pogodan za prodaju kupcima
reklamnog vremena u medijima.
xVisoko selektivan zbog talasne
dužine.
xDozvoljava oglašava țima da koriste
odreÿeno vreme tokom dana ili
nedelje i na taj na țin koriste
„vremenski faktor”. xIstraživanje publike je
ogranițeno, te je teško
obezbediti socioekonomske i
demografske podatke.
xTeško se opredeliti za zakup
vremena za reklame zbog velikog broja stanica.
xPonovljena istraživanja su
teško sprovodljiva, malo je statistițkih pokazatelja.
ýasopis xReklame se țitaju i ponovo țitaju u
vreme dokolice.
xVeliki uticaj mogu posti üi dobra
grafițka rešenja, pismeni i
informativni tekstovi. xýitalac može da presko ți
reklame, može da ignoriše kampanju, posebno za nove
proizvode.
xTeško je koristi „tajming”.
Novine xVelika mogu ünost da se u jednom
danu postigne cilj, posebno klju țnih
dana za kupovinu.
xýitaoci țesto kupuju zbog odre ÿenih
informacija, kada su se ve ü odluțili
za kupovinu.
xFormat.
xReklama je stalno dostupna, a
troškovi su isti bez obzira na mesto na kome se nalazi auditorijum. xNedostatak demografske
selektivnosti, i pored
poveüanog „zoniranja” –
mnoga tržišta imaju samo
jedne novine.
xVisoki troškovi za oglase koji
zauzimaju veliki prostor.
xNedovoljne kreativne
moguünosti za „emocionalnu”
prodajnu kampanju.
xSlab kvalitet reprodukcije,
nedostatak boje.

116 Poslovna informatika
Medijum Prednosti Nedostaci
Internet xPristup, pre svega, zbog
interesovanja za odre ÿeni sadržaj, a
velika je mogu ünost za markentišku
segmentaciju.
xMoguünost ostvarivanja direktnog
marketinškog pristupa potroša țu –
„jedan na jedan”.
xMultimedija zna țajno pove üava
atraktivnost reklama.
xTroškovi distribucije su mali (samo
troškovi tehnologije), tako da je
trošak isti za jednog ili milione
potrošața.
xReklama i njen sadržaj mogu biti
ažurirani, dopunjavani podacima, ili
promenjeni u svakom trenutku, i
stoga mogu biti aktuelni. Odgovor
(broj poseta Web strani) i rezultati
(broj pregleda) su merljivi u istom
trenutku.
xUdobnost logi țne navigacije –
možete kliknuti kada i na koje mesto želite, i provesti na njemu koliko
želite vremena. xNema jasnih standarda ili
mernih instrumenata.
xTeško je meriti veli ținu tržišta,
predvideti rejting, podelu
tržišta, itd.
xAuditorijum je relativno mali.
Reklamiranje elektronskom poštom . Drugi metod reklamiranja na
Internetu je putem elektronske pošte. Po ceni, on predstavlja efikasniji marketinški kanal sa bržim i boljim odgovorom nego drugi reklamni kanali. Da bi se slale reklame kupcima putem e-mail-a, potrebno je posedovati bazu podataka kupaca. Zbog toga ljudi koji se bave marketingom razvijaju ili kupuju spisak e-mail adresa i koriste ih kao veoma mo üno sredstvo koje
omoguüava prodavcima da ciljaju na grupu sli țnog profila ili țak na
specifițne pojedince.
Firme reklamiranje putem el ektronske pošte mogu da koriste na
razlițite naține. U najve üem broju slu țajeva, firme elekt ronskom poštom
šalju reklamni materijal potencijalnim kupcima. Ako je potrebno, primalac pisma se povezuje na Web stranu da bi dobio više informacija i da bi
napravio narudžbenicu. Firma koriš ünjem elektronske pošte može slati

Poslovna informatika 117
informacije o novim proizvodima ili uslugama za koje smatra da primalac
može biti zainteresovan. Elektronska pošta se țesto koristi i kao servis za
kupce. Koriš üenjem elektronske pošte kupci mogu postavljati pitanja firmi i
dobijati odgovore.
ýesto se dešava da oglašava ți poțnu da šalju bezbrojne prospekte
kupcima putem elektronske pošte, što prouzrokuje i slanje materijala za koje kupci nisu zainteresovani. Da bi firme bile uspešne u online reklamiranju,
one moraju da razmišljaju o ovim i sli țnim pojavama. U svakom slu țaju, da
bi se kupci zaštitili, mora da postoji pritisak za zakone koje treba da izda vlada za neželjenu elektronsku poštu. Kupci mogu da blokiraju elektronsku poštu iz bilo kog izvora koriš üenjem odgovaraju üih programa dostupnih na
tržištu. Postoje i programi koji pored ovoga poseduju mogu ünost blokiranja
i reklame u vidu banera.
Oglašavați koji koriste elektronsku poštu moraju da razmišljaju kako
da motivišu kupce da nastavljaju da otvaraju i țitaju poruke koje dobijaju.
Buduüi da vremenom broj elektronskih poruka koje primaju kupci raste,
tendencija kupaca da țitaju elektronsku poštu jedino od pošiljalaca sa
kojima imaju odre ÿenu vezu, tako ÿeüe rasti.
URL reklamiranje. Prednost koriš üenja URL-a kao sredstva za
reklamiranje je ta što je besplatno. Slanjem svog URL u mašinu za pretraživanje firma nalazi se na spisku. Kod ovog vida reklamiranja, firma može da se usmeri samo na ciljnu publiku i da filtrira nezainteresovane posmatrațe na osnovu funkcije klju țne reți.
Kao svaki metod rekla miranja, tako i URL metod ima nekoliko
nedostataka. Usled velike konkurencije, țak i ako je firma postavljena na
vrh liste koju generiše mašina za pretraživanje, njeno mesto može biti zauzeto od drugih. Zbog toga se firme odlu țuju da se registruju na više
mašina za pretraživanje. Problem koji se tada pojavljuje firmama je na koju od nekoliko hiljada ma šina za pretraživanje, od kojih svaka indeksira svoje
spiskove na razli țit națin, firma treba da se prijavi. Uz odgovaraju üu
materijalnu nadoknadu, ovaj problem rešavaju profesionalni konsultanti tako što optimizuju šanse da se firma na ÿe na vrhu liste i stoga bude
maksimalno prisutna, odnosno izložena posmatranju.
Cilj online reklamiranja je privla țenje posetilaca na Web stranu i
podsticanje kupovine. Pored napred pomenutih vidova reklamiranja, firme u ove svrhe koriste i nagrade, kvizove, besplatne uzorke i kupone, kao integralni deo Internet trgovine. Reklamiranje online može biti sprovedeno i
na druge na ține, uklju țuju
üi sobe za țetovanje, grupe i kioske. Ciljno

118 Poslovna informatika
reklamiranje omogu üavaju Web strane zajednica, pri țemu țlanovi mogu
kupiti reklamirane proizvode sa popustom. Ciljne reklame se țlanovima
zajednica mogu upu üivati i preko personalizovanih Web strana.
5.4.2.2.KORISNICI I NJIHOVO PONAŠANJE NA INTERNETU
Više studija i istraživanja periodi țno se sprovodi na „Georgia Tech
University” radi pronalaženja ko su sadašnji i potencijalni kupci u e-trgovini. Ova istraživanja pokušavaju da ustanove demografske podatke o Internet korisnicima i aktivnosti kupaca u e-trgovini. Kada je Internet po țeo
da se koristi, najve üi broj Internet korisnika bio je izme ÿu 15 i 35 godina i
bili su muškog pola. Vremenom, situac ija se promenila tako da je danas broj
ženskih korisnika približno jednak sa muškim, a i mla ÿi i stariji korisnici
(slika 5.8) sve više pristupaju Internetu. Korisnici Interneta su naj țešüe u
braku, imaju visoko obrazovanje, rade u obrazovnim institucijama ili rațunarskoj industriji, i imaju visoke prihode (Turban, McLean, Wetherbe,
2003). Korisnici koji ne kupuju putem Interneta navode dva glavna uzroka za to: strah od nedovoljne bezbednosti i nesigurnost u kvalitet. Prema ovim istraživanjima, bi üe potrebno nekoliko godina pre nego što se Internet
populacija usaglasi potpuno sa opštom populacijom.
Online kupovina zahteva velike promene u na ținu kupovine, naro țito
za one kupce koji prelaze sa tradicionalne fizi țke kupovine, odnosno tržnog
centra na elektronski tr žni centar. Promena ne üe biti tako drasti țna ako je
kupac ranije koristio narudžbenice putem pisma ili televizijsku kupovinu.
Slika 5.8. Korisnici Interneta u SAD-u koji su stariji od 65 godina u 2000,
2004. i 2005. godini, u % (Pew Internet & American Life Project, March
2005, preuzeto sa www.eMarketer.com)
Istraživanje tržišta bavi se utvr ÿivanjem šta odre ÿena grupa kupaca
želi. Grupe kupaca se formiraju po kriterijumu godina, pola, zanimanja, geografske pripadnosti, zaposlenja i sli țno. I pored razvrstavanja u ove
opšte grupe, svaki pojedina țni kupac naj țešüe želi nešto drugo i druk țije.

Poslovna informatika 119
Istraživanje tržišta . Za svako uspešno poslovanje, pogotovo online ,
neophodno je prou țavanje kupaca. Decenijama se koristi istraživanje tržišta
radi pronalaženja motiva kupaca za kupovinu.
Postoje razli țiti modeli koji objašnjavaju ponašanje korisnika u
pogledu odluke za kupovinu. Jedan od modela koji objašnjava odluku kupca za kupovinom na Internetu, prikazan je na slici 5.9.
Slika 5.9. Model ponašanja kupca u e-trgovini (Turban, McLean, Wetherbe,
2003)
Faktori koji stimulišu kupca da razmišlja o kupovini prikazani su sa leve
strane slike i obuhvataju marketinške i druge podsticaje. Postoje dva tipa faktora koji uti țu na proces donošenja odluke o kupovini: individualne Individualne karakteristike
Godine, pol, obrazovanje,
životni stil, psihologija,
znanje, vrednost, li țnost. Faktori okruženja
Društveni, porodi țni,
zajednica.
Kupțeva odluka
Kupiti ili ne kupiti?
Šta kupiti?
Gde kupiti (prodavac)?
Kad kupiti? Koliko novca potrošiti?
Ponovo kupiti? Proces
donošenja
odluka
Sistemi koje kontroliše prodavac
Logistițka Tehni țka Servisi za
podrška podrška kupca
Plaüanje, Dizajn Web Najțešüa pitanja
isporuka strane E-mail centri za
Inteligentni obaveštavanje
agenti „Jedan na jedan”Podsticaji
Marketing Drugo
Cena Ekonomski
Promocija Tehnološki
Proizvod Politi țki
Kvalitet Kulturni

120 Poslovna informatika
karakteristike, prikazane gore levo na slici, i faktori okruženja prikazani gore
desno na slici. Specifi țno za e-trgovinu je da postoje i neki drugi faktori koji
utițu da kupac donese odluku o kupovini. Ovi faktori koje kontroliše prodavac
i/ili posrednik, prikazani su na donjem delu slike. Oni obuhvataju logisti țku i
tehnițku podršku i servise za kupce. Na osnovu ovog modela se vidi da je
neophodno da prodavci znaju potrebe kupaca, pošto prodavac upravlja svim faktorima koji su prikazani na donjem delu slike, kao i da može da uti țe na
neke od faktora stimulacije, na primer, putem reklama.
Internet je dobar komunikacioni kanal za sprovo ÿenje istraživanja
tržišta u pogledu ponašanja kupaca, za identifikaciju novih tržišta, za istraživanje konkurenata i njihovih proizvoda i za ispitivanje zainteresovanosti kupaca za nove proizvode. Internet omogu üava firmi li țni
kontakt sa kupcem, jedan na jedan, i obezbe ÿuje firmi ve üu sposobnost da
razume tržište, kupce i konkurenciju. Ovaj vid komunikacije omogu üava
veoma rano uo țavanje promena kup țevog ukusa i trendova, dopuštaju üi
ljudima iz marketinga da projektuju proizvode i pružaju usluge usaglašene sa tim promenama.
Dva osnovna na țina da se istraže želje kupaca su: prvi, da budu pitani
o tome, a drugi, da se posmatra šta oni ține na Web-u da bi se saznalo šta
oni žele.
Upitati kupce šta oni žele . Korišüenjem Interneta prodavcima je
omoguüeno da na lak, brz i relativno jeftin na țin doÿu do informacija šta
kupci zaista žele. Firme naj țešüe zamole potencijalne kupce da ispune
elektronske upitnike i daju odgovore na neka pitanja o sebi. Da bi korisnik popunio ovaj obrazac, prodavac mora da koristi neke podsticaje, kao što je uțestvovanje u nagradnoj igri ili mogu ünost da korisnik igra besplatnu
elektronsku igru. Na osnovu odgovora korisnika, ljudi iz marketinga saznaju želje i potrebe kupaca. Marketinški stru țnjaci se trude da iz odgovora izvedu
zakljuțke; na primer, koju vrstu filmova kupac najviše voli, koje vrste
knjiga najradije țita i koju muziku najradije sluša.
Nekada ispitivanje kupaca i njihovih potreba i želja nije lako
izvodljivo. Neki kupci mogu da daju lažne informacije o sebi ili mogu da odbiju da odgovore na upitnike. Ponekad i proces pregledanja upitnika može da bude dug i skup. Zbog toga je ponekad potrebno da se koriste razli țiti
pristupi u ispitivanju kupaca.
Praüenje aktivnosti kupca na Web-u. Posmatraju üi aktivnosti kupca
na Internetu mogu üe je dosta saznati o njegovim potrebama i željama.
Postoje firme koje pružaju usluge pra üenja Web strana koje kupac pose
üuje.

Poslovna informatika 121
Praüenje aktivnosti kupca se sastoji u prikupljanju podataka o uklju țivanju
na servere i obezbe ÿivanje periodi țnih izveštaja koji uklju țuju podatke, kao
što su: sa koje URL adrese dolazi korisnik i na koju URL adresu se usmerava, ili koliko kupaca je otišlo direktno na stranu za narudžbe. Na osnovu ovih podataka dolazi se do informacija o interesima kupaca i o vrstama proizvoda i usluga za koje se oni odlu țuju da kupe. Treba
napomenuti da pra üenje aktivnosti kupaca bez njihovog znanja ili
dopuštenja može biti neeti țko ili țak nelegalno u nekim zemljama, iako
pratioci ne znaju ime kupca.
U e-trgovini firme poboljšavaju svoju konkurentnost na tržištu tako
što obezbe ÿuju vrhunski servis za kupce. U skladu sa Ives i Lermouth
(1984) i McKeown i Watson (1998), servisu za kupce trebalo bi pri üi kao
proizvodu životnog ciklusa koji ima slede üețetiri faze (Turban, McLean,
Wetherbe, 2003):
xfaza 1 – zahtevi : pomagati kupcu da se odlu ți šta mu je potrebno
(obezbeÿujuüi fotografije proizvoda, video prezentacije, tekstualni
opis,țlanke ili preglede, zvu țne zapise na CD-u, i demonstracione
datoteke koje se mogu preneti na korisnikov ra țunar);
xfaza 2 – akvizicija : pomoüi kupcu da prihvati proizvod ili uslugu
(online narudžbenica, pregovaranje, završetak prodaje i isporuka);
xfaza 3 – vlasništvo : podržavati kupca na bazi stalnog kontakta
(interaktivne online korisni țke grupe, online tehni țka podrška, FAQ i
odgovori, biblioteke sa izvorima, pisma o novostima i online obnavljanje pretplate);
xfaza 4 – povla țenje: pomoüi klijentu da se odlu ți za prestanak
korišüenja proizvoda ili usluge (preprodaja online odre ÿene reklame).
U B2C modelu koriste se slede üionline servisi za kupce, koji ne
postoje u tradicionalnoj trgovini, a doprinose funkcionalnosti modela (Turban, McLean, Wetherbe, 2003):
xPersonalizovane Web strane . Kupci grade individualne strane na
Web strani prodavca, a prodavac obezbe
ÿuje na osnovu tih
informacija one koje su prilago ÿene kupcu. Na primer, neke avionske
kompanije üe postaviti status putnika o pre ÿenim miljama avionom na
personalizovanu stranu, eBay üe pokazati dosadašnja u țešüa u
aukcijama, a E*Trade üe pokazati dosadašnje u țešüe u trgovini
akcijama.

122 Poslovna informatika
xSoba za üaskanje . Kupci mogu da ra zmenjuju iskustva jedni sa
drugima i sa prodav țevim personalom, koriste üi sobu za üaskanje.
xE-mail . Prodavci šalju potvrdu, informacije o proizvodu i uputstva
kupcima. Oni tako ÿe mogu da primaju narudžbenice, žalbe i druge
upitnike ovom metodom.
xFAQ . Prodavci obezbe ÿuju odgovore online na pitanja koja
postavljaju kupci.
xMoguünosti pra üenja. Kupci mogu da prate stanje njihove
narudžbenice, usluge (kao što je slanje pošte i paketa FedExom) ili
prijave. Kupci mogu da na ÿu stanje svojih bankarskih i berzanskih
aktivnosti, kao i mnoge druge informacije.
xPozivni centri zasnovani na Web-u . Kompletan komunikacioni
centar preuzima upite u bilo kom obliku koji dolaze (faks, telefon, e-
mail, pošta) i na njih hitno odgovara. Ova usluga obezbe ÿuje brzo
rešavanje problema. Primena pozivnih centara zasnovanih na Web-u postaje veoma popularna.
5.4.3.C2C MODEL
Kupac prema kupcu (Consumer to Consumer – C2C), po definiciji,
predstavlja direktan kontakt kupca sa drugim kupcima. C2C je najnoviji oblik e-trgovine. Kod ovog modela mora se na üi neki netradicionalni na țin
za naplatu usluge. Cena usluge je obi țno mali procenat transakcije,
țlanarina, reklamiranj e ili neka kombinacija.
Razne li țne usluge nude se na Internetu: od podu țavanja do
astrologije. Reklamiranje li țnih usluga se vrši na li țnim Web stranicama,
oglasnim tablama Internet zajednica i sli țno. Sve ve üi broj pojedinaca
koristi „osoba prema osobi” (Peer-to-peer – P2P) servise i elektronsku trampu za razmenu proizvoda i usluga putem Interneta. Treba napomenuti da kupci pri ovoj kupovini treba da budu obazrivi jer može da bude u pitanju prevara ili kriminal.
5.4.4.TRGOVINA UNUTAR KOMPANIJE
Trgovina unutar kompanije, odnosno intratrgovina, podrazumeva
kupovinu, prodaju i saradni țku e-trgovinu koja se može odvijati unutar
jedne kompanije, obi țno korišüenjem intraneta i korporacijskih portala.

Poslovna informatika 123
Kupovina, prodaja i druge aktivnosti mogu se odvijati izme ÿu razlițitih
poslovnih jedinica unutar kompanije ili sa zaposlenim i sve ove aktivnosti spadaju u kategoriju intr atrgovine. Specijalan slu țaj ove trgovine poznat je
kao model „preduze üe prema zaposlenima” (Business to its Employees –
B2E).
5.4.5.POJAM E-VLADE
E-poslovanje u javnoj upravi, odnosno e-vlada, jeste koriš üenje
Interneta i drugih informacionih i komunikacionih tehnologija da bi se pojednostavilo i olakšalo komuniciranje sa državnom upravom. Za e-vladu može da se kaže da predstavlja: servis gra ÿana, ili reinžinjering primenom
najnovijih tehnologija, ili poslovanje uprave preko Interneta. E-vlada jeonline pružanje usluga državnih organa i javnih službi. Podrazumeva
integraciju razli țitih procesa javne uprave i novi tehnološki pristup, kao i
preraspodelu nadležnosti.
E-vlada je potrebna državnom aparatu da bi se rasteretio pritiska na
šalterima, da bi pojeftinio svoje usluge i time u ținio gra ÿane
zadovoljnijima.
Graÿanima e-vlada omogu üava da obave poslove od svoje ku üe ne
țekajuüi u redovima, da dobiju pravovremenu i ta țnu informaciju ili da
obave posao za koji je ponekad potrebno višednevno obilaženje razli țitih
ustanova i vladinih institucija. Ako je sistem dobro koncipiran, svaki graÿanin može da dobije podatak o svakom zahtevu koji je podneo i da ima
uvid u sam rad organa uprave; radnici uprave imaju podatke koji su praktițno trenutno ažurirani i spremni za dalju obradu. Krajnji cij je efikasan
rad uprave i model „jedinstvenog šaltera” preko kojeg korisnik dobija informacije i obavlja sve poslove na jednom mestu.
Firmama iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija, e-
vlada je potrebna da otvori obimno polje rada. Veliki broj svetskih kompanija u ovoj oblasti nude gotova tehnološka rešenja za e-vladu. Meÿutim, jedinstvenog softverskog rešenja za e-vladu bar za sada nema jer
se zakoni razlikuju od zemlje do zemlje ili se propisi razli țito primenjuju
țak od jednog do drugog grada.
Jedan od najbitnijih razloga za uvo ÿenje e–vlade jeste stalni porast
broja stanovnika i ogroman rast gradova. Bez uvo ÿenja e-vlade, postavlja se
pitanje koliko bi tokom vremena bilo potrebno ținovnika zaposliti i koliki

124 Poslovna informatika
prostor im obezbediti da bi svaki gra ÿanin obavio neophodne poslove sa
organima uprave. To bi dovelo i do stvaranja ogromnih gužvi na šalterima.
Kao što gra ÿani oțekuju da na Internetu prona ÿu servise i usluge koji
se odnose na poslovanje sa državnim sektorom, tako i državne strukture imaju svoje razloge za uvo ÿenje e-vlade. Vrlo bitan razlog je mogu ünost
uštede. Transakcija obavljena preko Interneta zna tno je jeftinija od iste
takve transakcije koja je ura ÿena bilo kojim drugim komunikacionim
kanalom. Transakcija koja je ura ÿena preko Interneta može se posmatrati
kao samouslužni servis, bilo da je u pitanju gra ÿanin zaposlen u vladinim
institucijama, bilo poslovni partner. Uvo ÿenjem e-vlade ne samo da se štedi
na radnom vremenu zaposlenih u vladinim institucijama, ve ü graÿanin koji
sa svog ra țunara pristupa servisima na taj na țin smanjuje troškove
održavanja opreme državnih organa.
Uvoÿenjem e-vlade menja se na țin komuniciranja gra ÿana sa
državnom upravom. Umesto ținovnika koji je bio posrednik izme ÿu države
i graÿanina u tradicionalnom modelu komunikacije, sada se uspostavlja
direktna komunikacija. Sve ovo dovodi i do menjanja na țina upravljanja
javnim službama. Ponekad je potrebno integrisati više poslova i više organizacionih jedinica da bi se jedan servis ponudio preko Web-a. Ovim se
postiže uskla ÿivanje rada javnih službi, poboljšava njihova organizacija, a
kao rezultat nastaje opšte podizanje kvaliteta usluga.
E-vlada, na osnovu iskustva zemalja koje su je uvele, poseduje
potencijal da redefiniše i revitalizuje odnos gra ÿana i vlade. Upravo e-vlada
omoguüava bolje razumevanje potreba gra ÿana, što se ostvaruje dobrom
komunikacijom.
Možemo da zaklju țimo da je e-poslovanje u javnoj upravi potrebno da
se uvede iz slede üih razloga ( Ĉorÿeviü, 2004):
xInternet je postao masovno sredstvo komunikacije izme ÿu ljudi. Sve
veüi broj ljudi koristi mogu ünost poslovanja preko Interneta zbog
evidentnih prednosti koje ono pruža, a to su brzina i ušteda. S obzirom
na to da sve ve üi broj ljudi koristi ovaj na țin poslovanja, potrebno je i
da same uprave na taj na țin izaÿu u susret ovom delu populacije.
xPružanjem raznovrsnih online servisa, omogu üava upravi da rastereti
šaltere i na taj na țin izaÿe u susret gra ÿanima omogu üavajuüi im lakše
obavljanje poslova i štede üi im vreme. Ovakav na țin komunikacije i
poslovanja sa gra ÿanima je mnogo jeftiniji, što upravi daje mogu ünost
da pruži i razne dodatne olakšice za one gra ÿane koji posluju na ovaj
națin.

Poslovna informatika 125
xSa uvoÿenjem e-poslovanja smanjuje se potreba za administrativnim
radnicima i samim tim se smanjuju troškovi njihovog angažovanja.
U e-vladi mogu se javiti slede üi osnovni odnosi izme ÿu korisnika, koji
istovremeno i definišu tipove aplikacija koje se prave: vlada prema biznisu (Government to Business – G2B), vlada prema gra ÿanima (Government to
Citizens – G2C), vlada prema vladi (Government to Government – G2G) i vlada prema zaposlenima (Government to Employees – G2E). Na slici 5.10. prikazani su osnovni odnosi izme ÿu korisnika u e-vladi SCG.
G2B predstavlja saradnju vlade i poslovnih subjekata, kao i drugih
pravnih lica. Postiže se skra üenje vremena izvršenja složenih transakcija i
stvara dobra podloga za kvalitetno odlu țivanje.
G2C predstavlja saradnju vlade i gra ÿana. Ovo se omogu üava od ku üe
preko standardnog ra țunara ili nekim od alternativnih na țina pristupa kao
što su: infokiosk, telefon i mobilni telefon. Servis gra ÿanima je kontinuirano
dostupan. Vlada može lako da dobije odgovor na to šta gra ÿani misle o
njenim uslugama i na osnovu toga ih koriguju, što pospešuje rad uprave i poveüava zadovoljstvo gra ÿana upravom. Elektronski transfer beneficija
omoguüava vladi da transferiše socijalno osiguranje, penzije i druge
prinadležnosti direktno na bankovni ra țun primaoca ili na ra țun pametne
kartice.
Slika 5.10. Odnosi izme ÿu korisnika u e-vladi SCG (Radenkovi ü, 2004) GG22BB
GG22CC
GG22GG
Pravno lice
Savezna vlada
Organi lokalne
samouprave Republițka
vlada GG22GGKorisnici

126 Poslovna informatika
G2G predstavlja tip poslovanja koji se koristi za poslovanje izme ÿu
razlițitih državnih organa. G2G omogu üava državnim organima da efikasno
koriste Internet servise na svim nivoima upravljanja . Na primeru e-vlade
omoguüava poslovanje izme ÿu npr. savezne i republi țke vlade, izme ÿu
republițke vlade i lokalnih organa samouprave, pri me ÿuresobnom
upravljanju.
G2E je korišüenje informacionih i komunikacionih tehnologija u cilju
saradnje i koordinacije zaposlenih u vladinim organima. Ovo predstavlja națin korišüenja najnovijih tehnologija u formiranju informacionih sistema
unutar samih uprava radi pove üanja performansi rada uprave i što boljeg
servisa svih gra ÿana na teritoriji rada organa uprave. G2E omogu üava
(Radenkovi ü, 2004):
xblagovremeno obaveštavanje i protok informacija, kako podataka koji
su neophodni za svakodnevni rad, na primer dostavljanje raznih materijala iz pisarnice, tako i internih informacija za službenike;
xbolju meÿusobnu komunikaciju me ÿu zaposlenima;
xpotrebe e-obrazovanja u vladi i javnim službama;
xupravljanje znanjem kao najve üim resursom neke organizacije.
5.4.6.MOBILNA TRGOVINA
Mobilna trgovina se odnosi na vo ÿenje e-trgovine putem beži țnih
ureÿaja. Aplikacije za mobilnu trgovinu omogu üavaju kupovinu razli țitih
roba i usluga, realizaciju bankovnih transakcija i pristup pla üenim
sadržajima i informacijama. Beži țne tehnologije u slede üim oblastima e-
trgovine imaju zna țajan uticaj i stvaraju novu vrednost: integracija lanca
ponuda, upravljanje transportom, upravljanje odnosima sa korisnicima i automatizacija prodaje.
Na interesovanje za mobilnu trgovinu, pored izgleda da se pove üa broj
korisnika (slika 5.11) i mogu ünosti jeftinog Internet pristupa, uti țu i sledeüe
karakteristike: mobilnost, dostupnost, pogodnost i lokalizacija proizvoda i servisa. Mobilnost je omogu üena mobilnim ure ÿ
ajima koji korisnicima nude
informacije sa bilo koje lokacije. Zahvaljuju üi mobilnim ure ÿajima korisnici
mogu da odmah reaguju na svaki kupovni impuls. Mobilnost je olakšica koja privla ți podjednako i prodavce i kupce. Dostupnost je karakteristika
koja ozna țava mogu ünost da ljude možete kontaktirati u svako doba.
Naravno klijent može da blokira prijem u odre ÿeno vreme ili odre ÿene

Poslovna informatika 127
poruke. Geografske i vremenske barijere u poslovanju ne postoje upravo
zahvaljuju üi mobilnosti i dostupnosti. Pogodnost je okarakterisana
mobilnim ure ÿajima koji su uvek pri ruci i izuzetno lako se koriste.
Trgovina zasnovana na lokaciji šalje informacije o proizvodima i uslugama u zavisnosti od toga gde se nalazi korisnik i njegov mobilni ure ÿaj. Kljuț za
pružanje odgovaraju üeg servisa je saznanje gde se dati korisnik fizi țki
nalazi u svakom trenutku. Tako postoje sistemi za lokalizaciju koji na osnovu saznanja gde se korisnik nalazi nude odgovaraju üe reklame, kao što
je npr. obaveštenje o prodaji koje odgovara njegovom profilu kupovine i željama, najbližim restoranima i sli țno.
Slika 5.11. Rast beži țnih korisnika, u milionima (UMTS Forum)
Mobilna trgovina predstavlja novi i najsavremeniji na țin pristupa i
korišüenja servisa za poslovanje u svetu. Podrazumeva koriš üenje mobilnog
aparata i odgovaraju üih protokola za prenos podataka. Ovaj na țin
poslovanja je trenutno u usponu u svetu jer korisnik nije vezan ni za mesto ni za vreme, jer je servis stalno dostupan na bilo kom mestu. Da bi se mobilna trgovina dalje razvijala, kao preduslov se pojavljuje dalji napredak i uvoÿenje novih tehnologija mobilnih komunikacija.
Prema Ovum -u, do kraja 2005. procenjeni prihodi od mobilne trgovine
dostiüe 200 milijardi $ na osnovu prodaje proizvoda i usluga, što je
prikazano na slici 5.12.

128 Poslovna informatika
Slika 5.12. Procenjeni prihodi od mobilne trgovine do kraja 2005. godine, u
milijardama $ ( Ovum Ltd., 2000)
5.5.NEUSPESI E-TRGOVINE ZASNOVANE NA
INTERNETU
Još 1996. godine zapo țeli su neuspesi inicijative e-trgovine jer su
firme videle potencijal za e-trgovinu, ali ekspertiza i tržišni modeli su tek bili u razvoju. Glavni tala s neuspeha zapo țeo je 2000. godine, kada je
sekudarno finansiranje potrebno za e-trgovinu zasnovano na Internetu poțelo da presušuje. Po țetkom prole üa 2000. godine veliki broj kompanija
koje nose oznaku .com poțela je da propada. Propadanje se ubrzalo u drugoj
polovini 2000. godine i nastavilo u 2002. godini. Slede primeri firmi koje se nisu održale na elektronskom tržištu (na osnovu Turban, McLean, Wetherbe, 2003):
xusled nedovoljnog broja kupaca, Internet šetalište kojim upravlja
Open Market zatvoreno je 1996. godine;
xzbog nemogu ünosti da stvara profit, E-toys , virtuelni trgovac
igrațkama na malo, koji je imao uticaj na celu industriju igra țaka,
doživeo je krah 2001. godine;
xzbog nedostatka investicija u drugom krugu, Advertexpress.com –
reklamna ku üa iz Velike Britanije, doživela je krah.
Glavni razlozi za neuspeh su pogrešan model prihoda, nedostatak
strategije i planiranja, nemogu ünost da se privu țe dovoljan broj klijenata,

Poslovna informatika 129
nedostatak investicija, konflikt sudaranja prodajnih puteva kod distributera,
velika online konkurencija kod standardnih (robnih) proizvoda, tehni țka
infrastruktura koja ne može da podrži zahteve i nedostatak kvalifikovanog rukovodstva (Turban, McLean, Wetherbe, 2003).
Zbog toga je brižljivo planiranje zadovoljavaju üe infrastrukture i
logistike neophodno kako bi firme postigle profitabilnost na elektronskom tržištu. U tom smislu mogu da pomognu zajedni țka ulaganja i partnerstva
kako bi firme ispunile visoke zahteve koje postavlja e-poslovanje.
U istoriji možemo na üi slițne primere u razli țitim granama industrije.
Pronalazak automobila uslovio je osnivanje 240 novih kompanija, i to samo u periodu izme ÿu 1904. i 1908. godine. Veliki potres u ovoj industriji
dogodio se vrlo brzo – 1910. godine, i danas postoje samo tri ameri țka
proizvoÿața automobila.
5.6.ORGANIZACIONA, PRAVNA I ETI ýKA PITANJA
I TRŽIŠNA PRAKSA
U nastavku teksta bi üe reți o organizacionim aspektima uvo ÿenja e-
trgovine, tržišnoj praksi i zaštiti potroša ța i prodavaca, kao i o pravnim i
etițkim pitanjima specifi țnim za e-trgovinu.
5.6.1.ORGANIZACIONI ASPEKTI UVO ĈENJA E-TRGOVINE
Uvoÿenjem e-trgovine pruža se mogu ünost zaposlenima u firmama da
obavljaju posao i van organizacije i svog radnog mesta. U tom smislu,
zaposleni su sve țešüe angažovani u virtuelnim organizacijama i posao
obavljaju na netradicionalan na țin.
Virtuelne organizacije predstavljaju geografski razmeštene organizacije
koje su povezane zajedni țkim interesima, a sara ÿuju kroz me ÿusobno
nezavisne radne zadatke, kroz prostor i vreme, kao i kroz organizacione granice, uz pomo ü informacionih i komunikacionih tehnologija. Prednosti
virtuelnih organizacija su slede üe (Radenkovi ü, 2004):
xomoguüavaju angažovanje najboljih stru țnjaka;
ximaju fleksibilnu organizaciju koja lakše odgovara na promenljive
zateve tržišta;
xomoguüavaju konkurentnost izme ÿu razlițitih privrednih jedinica;

130 Poslovna informatika
xomoguüavaju pove üavanje produktivnosti;
xnjihovim uvo ÿenjem zaposleno osoblje postaje pouzdanije i
zadovoljnije;
xfleksibilnost pri radu zaposlenih se pove üava;
xdovode do pove üanja produktivnosti zaposlenih i
xomoguüavaju da radni dan traje 24 țasa.
Virtuelne organizacije možemo organizovati putem: rada zaposlenog
na daljinu, virtuelnih kancelarija i virtuelnih timova (Radenkovi ü, 2004).
Kod rada zaposlenog na daljinu , lokacija radnog mesta može biti
(na osnovu: Radenkovi ü, 2004):
xkod kuüe, kada zaposleni upravljaju dinamikom rada i radnim
vremenom i obezbe ÿena su im sva tehni țka sredstva;
xkancelarije udaljene od sedišta organizacije, gde zaposleni dele radni
prostor, smanjuju vreme i troškove komunikacije;
xmobilne kancelarije, koje se primenjuju kod trgova țkih putnika;
xkancelarije u kojima se deli prostor sa zaposlenima iz drugih
organizacija.
Virtuelna kancelarija, kao novi koncept organizacije kancelarija,
primenjuje se u kancelarijama kod rada zaposlenog na daljinu i u klasi țnim
kancelarijama u preduze üima. Kod virtuelnih kancelarija mogu üe je
(Radenkovi ü, 2004):
xzaposlenom svakog dana odrediti drugi sto i omogu üiti mu pristup
elektronskoj pošti i ra țunarskim podacima;
xda zaposleni ve üi deo radnog vremena provodi kod klijenta koriste üi
njegovu opremu i resurse;
xzaposlenima da se dodeljuje radni prostor kada do ÿu na posao po
principu „prvi došao – prvi uslužen”.
Virtuelni timovi nastaju zbog nerutinskih poslova za koje
organizacije nemaju osposobljene stru țnjake. Formiraju se timovi
struțnjaka koji mogu biti fizi țki udaljeni. Virtuelni timovi su fleksibilni na
promenljive uslove u okruženju. Imaju komplementarne veštine i nezavisne ciljeve, ține ih zaposleni koji rade kod ku üe i male grupe u kancelarijama.
Mogu
üe vrste virtuelnih timova su: timovi za razvoj projekata ili proizvoda,
radni ili proizvodni tim, servis timovi, upravlja țki timovi, akcioni timovi i
slițno.

Poslovna informatika 131
5.6.2.TRŽIŠNA PRAKSA I ZAŠTITA POTROŠA ýA I PRODAVACA
S obzirom na to da se putem Interneta kupac i prodavac ne mogu
videti, mogu țak biti i u razli țitim državama, postoji šansa da nepošteni
ljudi izvrše prevaru i druge kriminalne radnje. Ova pojava je bila naro țito
izražena u po țetnoj fazi uvo ÿenja e-trgovine. Tada su izvršene mnoge
kriminalne radnje, od kreiranja virtuelnih banaka koje su nestajale zajedno sa depozitima investitora, do manipulacije akcijama na Internetu. Sa sve veüom primenom Interneta, prevare i druge kriminalne radnje postajale su
sve više sofisticirane.
Prevara sa akcijama na Internetu . Dešavalo se da firme i pojedinci
ilegalno reklamiraju akcije na ra țunarskim elektronskim oglasnim tablama,
online novinama i investicionim Web stranama. Mali inve stitori koje je lako
namamiti obe üanjima brzog profita su dobra meta lažnih promotera akcija.
Najțešüe, promoteri akcija lažno šire pozitivne glasine o dobrim
perspektivama firmi koje reklamiraju. Ovakve akcije se kupuju ogromnom brzinom. To izaziva rast cena akcija, pa promoteri prodaju akcije koje su kupili po niskoj ceni. Nakon toga cene akcija znatno padaju i mnogi investitori gube novac.
Prevara kod elektronskih aukcija . Na Internetu prevare se naj țešüe
dešavaju kod elektronskih aukcija, zbog țega su velike aukcijske ku üe
primorane da preduzimaju razli țite mere kako bi rešile ovaj problem.
Druge finansijske prevare . Osim berzi i aukcija, postoje i druge
oblasti za koje su prevaranti zain teresovani, kao što su: prodaja lažnih
investicija i obe üanja dobrog zaposlenja. Prevarantima ide u prilog to što
imaju pristup daleko ve üem broju ljudi nego ikada ranije, uglavnom zbog
lake dostupnosti Web-a i elektronske pošte.
Federalna komisija za trgovinu SAD-a objavila je listu 12
organizovanih prevara koje mogu da stignu preko Web-a ili elektronske
pošte (Turban, McLean, Wetherbe, 2003):
xposlovne mogu ünosti : one se reklamiraju kao poslovi „laki za
poțetak” koji üe vam doneti bogatstvo – obi țno ne donose; tako ÿe se
nude nelegalne piramidalne šeme;
xprodavci brojnih adresa : oni nude prodaju liste adresa elektronske
pošte; ako se upotrebe, obi țno se krše uslovi servisa Internet
provajdera;
xlanac pisama : obițno se traži da se pošalje novac nekim osobama, a
da se ime i adresa elektronske pošte dodaju na listu; nema garancije da

132 Poslovna informatika
üe novac biti primljen, a ime i adresa postaju dostupni svakoj osobi
kojoj se lista dalje prosledi; osim toga, lanac pisama obi țno je
ilegalan;
xšema rada od ku üe: to su uglavnom bezvredne šeme, a koštaju vas
„da zapoțnete posao”;
xšeme za zdravlje i dijetu : obițno dobijate bezvredne proizvode bez
dokazane koristi;
xdobit bez napora : ne verujte mogu ünostima „lake zarade novca” –
veüina üe vam uzeti novac, a done üe vam malu ili nikakvu dobit;
xbesplatna roba : treba da platite da u ÿete u klub i da regrutujete nove
țlanove – to je obi țno nelegalna pir amidalna šema;
xmoguünosti investiranja : ne verujte u investicije „bez rizika” i
„veliku dobit” – visoka dobit bez rizika jednostavno ne postoji; treba
sețuvati mnogih prevara;
xkompleti za dešifrovanje kablovske televizije : ovi kompleti obi țno
ne funkcionišu, a i njihova upotreba je ilegalna;
xgarantovani zajmovi i krediti, uz odli țne uslove : obițno plaüate
taksu za prijavljivanje, a potom ste odbijeni;
xpopravljanje kreditne sposobnosti : opet pla üate servisnu taksu, ali
ne dobijate nikakvu pomo ü za popravljanje svoje kreditne
sposobnosti;
xreklamiranje nagrada za odmor : ovi elektronski certifikati
uglavnom su prevare.
Za uspeh bilo koje trgovine, a naro țito e-trgovine, gde kupac ne vidi
prodavca, bitno je zaštiti kupca od mogu üih prevara. Kupci se mogu zaštiti od
prevara u e-trgovini na nekoliko na țina. U dole navedenom tekstu dati su neki od
saveta za bezbednu elektronsku kupovinu (Turban, McLean, Wetherbe, 2003):
xtražiti pouzdana trgova țka imena poput Wal-Mart Online ,Disney
Online i Amazon.com .; treba biti siguran da su Web strane autenti țne –
najbolje je oti üi direktno na odgovaraju üuWeb adresu;
xako je prodajna Web strana nepoznata, treba prona üi adresu firme i
broj telefona i faksa, a potom pozvati i ispitati službenike o firmi;
xproverite politiku vra üanja novca, garancije i druge servisne dogovore;
xuporedite cene sa onim u regularnim prodavnicama – suviše niske
cene obițno su suviše dobre da bi bile istinite;

Poslovna informatika 133
xotkrijte šta možete da uradite u slu țaju spora;
xbudite svesni da imate svoja prava kao kupac.
Osim kupaca potrebno je zaštiti i prodavce. Prodavce je potrebno
zaštititi od kupaca koji odbijaju da plate ili koji pla üaju nevalidnim
țekovima ili platnim ka rticama. Tako ÿe, treba ih zaštiti od lažnih izjava
kupaca da robu nisu primili. U e-trgovini potrebno je izvršiti zaštitu trgovațkog imena kako drugi ne bi mogli da koriste tu ÿe ime, imena
proizvoda, slogane i Web adrese.
5.6.3.PRAVNA I ETI ýKA PITANJA SPECIFI ýNA ZA E-TRGOVINU
Najvažnija pravna pitanja specifițna za e-trgovinu su: dodeljivanje
imena domena, naplata poreskih obaveza iz prihoda koji nastaju elektronskim putem i zaštita intelektualne svojine. Kod dodeljivanja Internet adresa, odnosno imena domena, nastaju problemi kada se nekoliko kompanija koje imaju sli țna imena takmi țe oko imena domena. Problemi se
rešavaju na sudu ili pred me ÿunarodnim arbitražnim sistemom. Federalne,
državne i lokalne vlasti pokušavaju na sve na ține da prora țunaju kako da
dobiju deo prihoda koji nastaje elektronski. Problemi su naro țito izraženi u
meÿunarodnoj trgovini, kada se postavlja pitanje gde treba platiti taksu za
poslovnu dozvolu, porez na prihod, porez na dodatnu vrednost, godišnji porez na dohodak i sli țno, i ko vrši kontrolu naplate. Zaštitu softvera i
drugih neopipljivih tvorevina te ško je sprovesti preko Web-a, zbog țega su
pitanja zaštite autorskih prava i zaštite intelektualne svojine predmet țestih
rasprava.
Etițka pitanja vezana za e-trgovinu su: privatnost i pra üenje Web-a i
poslovanje bez posrednika. Pitanja privatnosti se odnose i na klijente i na zaposlene. U slu țaju klijenta, potrebno je zaštiti kup țev identitet, a u slu țaju
zaposlenih se postavlja pitanje privatnosti i pra üenja aktivnosti zaposlenih
putem Web-a unutar neke organizacije. Upotreba e-trgovine može dovesti
do toga da trgova țki putnici izgube dohodak jer kupci zaobilaze trgova țkog
putnika, a prihodi se distribuiraju širom cele kompanije. Tako ÿe, upotrebom
e-trgovine može do üi do eliminacije kompanijskih službe nika, kao i brokera
i agenata.

134 Poslovna informatika

Poslovna informatika 135
6. BAZE PODATAKA
U ovom poglavlju objašnjava se budu üim menadžerima šta bi trebalo
da znaju o bazi podataka, i koju bi oni ulogu trebalo da imaju u oblikovanju i evoluciji podataka. Mnogi menadžeri se boje uvo ÿenja sistema baza
podataka țijom bi se upotrebom izmenio njihov posao. Oni stupaju u
mrațnu sobu i ne vide kuda idu. Osvetliti sobu najbolji je na țin za
savladavanje straha od nepoznatog. To se delom postiže razumevanjem principa baza podataka, a delom upu üivanjem u definisanje i oblikovanje
podataka.
6.1. UVOD
Termin "krajnji korisnik" upu üuje na poslednjeg korisnika sistema
baze podataka. Struktura zanimanja krajnjih korisnika baza podataka raznovrsna je. To su knjigovo ÿe, inženjeri, menadžeri, državni ținovnici,
poslovoÿe, direktori i njihovo pomo üno osoblje.
Baza podataka je skup istovrsnih podataka s višestrukom namenom.
Korisnik nije zainteresovan za sve vrste podataka u bazi, ve ü samo za one
koji su potrebni u njegovom poslu. Iako je baza podataka zajedni țka veüem
broju korisnika, razli țiti korisnici je razli țito shvataju.
Zamislite slepe ljude koji nailaze na slona. Jedan üe dodiruti njegovu
nogu i misliti da je drvo, drugi üe od repa misliti da je uže, tre üiüe dodirnuti
kljove itd. Sli țno tome, razli țiti korisnici baze podataka imaju razli țite
poglede prema podacima. No kada neko mora opisati celog slona, mora biti siguran da njegov opis udovoljava raznolikim potrebama mnogobrojnih korisnika. Drugim re țima, iz baze podataka moraju biti izvediva sva
relevantna shvatanja i potrebe korisnika.
Formiranje baze podataka je komplikovan zadatak, koji s tehni țkog
aspekta može biti automatizovan. Ako je sprovedena automatizacija, tada najteži deo zadatka leži u razumevanju podataka potrebnih korisnicima i njihovoj prezentaciji u bazi podataka. Komplikacije proizlaze iz ținjenice da

136 Poslovna informatika
razlițiti menadžeri upotrebljavaju razli țite nazive za podatke iste vrste, ili
koriste iste nazive za podatke koji nisu jednaki. Da bi kompjuter ispravno funkcionisao, traži se velika preciznost u prezentovanju podataka potrebnih menadžerima. Kreatoru baze podataka (projektant informacionog sistema) nužna je pomo ü korisnika da bi mu razjasnili pojam podataka koji su im
potrebni. Name üe se zaklju țak da je kreiranje baze podataka bez
konsultovanja krajnjeg korisnika besmislen i beskorisan posao.
6.2. SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA –
SUBP
Sistem za upravljanje bazama podataka (DATA BASE
MANAGMENT SYSTEM – DBMS) softverski je sistem za țuvanje i
pretraživanje podataka i predstavlja skup programa țija je prvenstvena
namena da na zahtev aplikativnih programa vrši manipulaciju podacima. To je i jedan od na țina da se korisnicima (neprogramerima) omogu üi direktno
korišüenje rațunara, tj. pristup i rukovanje podacima.
Uopšteno govore üi, baza podataka predstavlja zbirku uzajamno
povezanih podataka, memorisanih sa kontrolisanom redundansom, da bi optimalno služili razli țitim aplikacijama. Podaci su memorisani nezavisno
od programa koji ih koriste. Za dodavanje novih podataka i modificiranje ili pretraživanje postoje üih podataka koriste se zajedni țki i kontrolisani
pristupi.
Redundansa u podacima mora biti reducirana na najmanju mogu üu
meru i strogo nadgledana, da bi na taj na țin bila osigurana uskla ÿenost
podataka u svakom momentu.
Polazi se od ținjenice da se podaci definišu tipom podataka koji
predstavlja skup vrednosti koje imaju izvesne zajedni țke karakteristike.
Tipovi podataka mogu biti:
xnumerițki (celobrojni, realni i logi țki),
xznakovni i
xstrukturirani.
Celobrojni tip je podskup skupa celih brojeva, realni tip je podskup
skupa realnih brojeva, a logi țki – tip podataka koji kvalifikuje stanje istine
ili laži.
Znakovne tipove podataka țini konațan skup znakova.

Poslovna informatika 137
Strukturirani tipovi podataka su skupovi vrednosti țija struktura ima
odreÿeni smisao. Nosioci strukturiranih podataka su strukturirane
promenljive. U okviru SQL DBMS definišu se slede üi strukturirani tipovi,
imajuüi u vidu logi țki model podataka:
xentiteti postaju tabele,
xatributi se definišu kao kolone,
xinstance ili primerci postaju redovi,
xu preseku reda i kolone definišu se polja.
Tabela se sastoji od kolona i redova, koji se mogu sagledavati u bilo
kom redosledu, bez uticaja na sadržaj tabele. Tabelarno prikazivanje je prirodan na țin prikazivanja veza izme ÿu podataka. Tabele moraju biti tako
sastavljene da se nijedna veza ne izgubi.
Kolone su definisane nazivom i u jednoj koloni postoji samo jedna
vrsta podataka. Ako se koristi CASE alat ERwin, kolona se generiše iz atributa logi țkog modela, pa se tip i dužina kolone generišu na osnovu
osobina atributa ili ih odre ÿuje sam korisnik, dodeljuju üi im SIMBOLI ýKI
naziv.
Red se može definisati kao skup me ÿusobno povezanih polja, koja
sadrže osnovne podatke o ne țemu.
Polje je osnovna i najmanja jedinica podatka koja može biti
numerițka, alfabetska ili alfanumeri țka.
Redovi se razlikuju me ÿu sobom, pa duplikati redova nisu dozvoljeni.
Kad se posmatra, na primer, tabela ODELJENJE sa kolonama
definisanim vertikalno i redovima definisanim horizantalno:
ODELJENJE
SIFRAO NAZIVO MESTO
10 PRIPREMA PANCEVO
20 RAZVOJ NOVI SAD
30 PRODAJA BEOGRAD
40 PROIZVODNJA PAZOVA
za tabelu ODELJENJE definisani su:
xtri kolone (SIFRAO, NAZIVO i MESTO) i
xțetiri reda (podaci za odeljenje 10, 20, 30 i 40).
Posmatranjem ta bele može se vide ti da je svaki red sastavljen od polja
i da svako polje sadrži vrednost polja na preseku reda i kolone.
Npr. u prvom redu tabele ODELJENJE, vrednost polja:

138 Poslovna informatika
xSIFRAO (broj odeljenja) – 10 ,
xNAZIVO (naziv odeljenja) – PRIPREMA,
xMESTO (lokacija odeljenja) – PANCEVO.
Više izme ÿu sebe povezanih tabela țini relacionu bazu podataka.
Dakle, relaciona baza podataka je takav tip strukture koji se koristi za izražavanje odnosa izme ÿu podataka u obliku jednostavnih
dvodimenzionalnih tabela.
Šta omogu üava DBMS
Rad sa DBMS treba da omogu üi:
xmenjanje postoje üih podataka u okviru baze podataka,
xbrisanje postoje üih redova,
xdodavanje novog reda,
xtraženje (izdvajanje) konkretnog reda i
xpretraživanje baze podataka.
Mora se naglasiti da se sve promene u vezi sa poljem (unošenje novih
podataka, menjanje postoje üih i brisanje) moraju sprovoditi u okviru reda.
Postupak menjanja polja je slede üi:
xred u kome se vrši izmena podataka pronalazi se u memoriji pomo üu
adrese ili klju ța;
xred se iz eksterne memorije prenosi u operativnu memoriju;
xvrši se izmena sadržaja datih polja;
xred se ponovo zapisuje u eksternu memoriju.
Postupak brisanja ve ü postojeüih redova zahteva pažnju – da se brišu
pravi redovi, tj. da se poštuju pravila vezana za integritet baze podataka, kao i referencijalni integritet.
Postupak dodavanja novih redova zahteva obezbe ÿenje potrebnog
memorijskog prostora i poštovanje integriteta baze podataka, kao i referencijalnog integriteta.
Traženje podrazumeva traženje konkretnog reda koje se obavlja preko
primarnog klju ța. Traženje je uspelo ako je vrednost primarnog klju ța reda
identițna vrednosti klju ța datog u argumentu.
Pretraživanje se vrši putem argumenta koji je dat kao LOGI ýKI izraz.
Sastavlja se lista zahtevanih svojstava i kriterijuma po kojima se vrši

Poslovna informatika 139
pretraživanje tabela i izdvajaju svi oni redovi koji u potpunosti udovoljavaju
zahtevima.
Razlike izme ÿu DBMS i datoteka
Korišüenjem klasi țnih programskih jezika tre üe generacije svaki
programer definiše programe i datoteke prema svojim potrebama i shvatanjima. Kao što se može videti na slede üoj slici, parcelizovani na țin
rada dovodi do redundanse (ponavljanja) sli țnih datoteka u razli țitim
aplikacijama.
Datoteka
PLATNI SPISAK
Datoteka
KNJIGOVODSTVO
Datoteka
INVENTARProgrami
INVENTARIzveštaji
INVENTARProgrami
KNJIGOVODSTVOIzveštaji
KNJIGOVODSTVOProgrami
PLATNI SPISAKIzveštaji
PLATNI SPISAK
Slika 6.1. Primer koriš üenja datoteka
Datoteke nastaju kao produkt izolovano razvijenih programa
(aplikacija), koriš üenjem programskih jezika. Kao što se može videti na slici
6.1, datoteke su izrazito uskla ÿene s programima i prema njima imaju
vlasnițki odnos. Me ÿutim, nisu prilago ÿene za upotrebu kod novih
programa, jer oni nisu bili uzeti u obzir pri definisanju datoteke, a mogli bi uspešno da koriste neke podatke. Ovaj problem se polovi țno rešava
promenom dizajna datoteke ili definisanjem dodatne datoteke za potrebe novog programa. Me ÿutim, negativna reakcija je pojava višestrukog
memorisanja podataka, ili tzv. redundanse podataka.
Za razliku od rada sa datotekama, koriš üenje DBMS omogu üuje da
neprogrameri mogu pristupiti podacima i njima manipulisati:
xdirektnim radom sa ra țunarom svakog korisnika,
xjednostavnim definisanjem obrade (obradu definišu osobe koje se
bave fizikom problema, a ne obradom podataka).
Dakle, DBMS treba da omogu üi svim ovlaš üenim korisnicima
korišüenje zajedni țkih podataka, skladištenje podataka sa minimalnom
redundansom, logi țku i fizi țku nezavisnost programa od podataka,
jedinstveno komuniciranje sa bazom podataka preko jezika bliskih

140 Poslovna informatika
korisniku. Nezavisnost programa i podataka se postiže kada se može
dopunjavati i modifikovati struktura baze podataka bez posledica po postojeüe korisnikove programe. Jezik blizak korisniku je tzv. SQL upitni
jezik.
Podaci
PLATNI SPISAK
PodaciKNJIGOVODSTVO
PodaciINVENTAR ProgramiINVENTARS U B PProgramiKNJIGOVODSTVOProgramiPLATNI SPISAKBaza podataka
Slika 6.2. Primer koriš üenja DBMS
SQL upitni jezik
SQL upitni jezik omogu üuje da korisnici mogu ad hoc formulisati i
postavljati pitanja i veoma brzo dobijati odgovor, a da pri tom ne zavise od saradnje sa programerom. Programeri su na taj na țin rastereüeni i posve üuju
se izradi kvalitetnih programa za aplikacije, koje zahtevaju mnogo tehnițkog znanja (npr. veoma frekventne transakcije, kod kojih je važno da
se postigne što kra üe vreme odziva).
Neproceduralni jezik SQL (Structured Query Language) dizajniran je
tako da ga sa uspehom mogu koristiti i ljudi bez tehni țkih znanja s podru țja
obrade podataka, takozvani krajnji korisnici. SQL jezik je neproceduralan, jer specificira operacije u smislu ŠTA treba uraditi, a ne KAKO.
SQL omogu üuje povezivanje sa klasi țnim višim programskim
jezicima, kao što su: COBOL, PL/I, PASCAL, FORTRAN, C i dr.
SQL jezik je usvojio Komitet ameri țkog nacionalnog instituta za
standarde (ANSI) kao standardni jezik relacionih baza podataka.
U relacionim bazama podataka se definiše struktura podataka u obliku
tabela. SQL relacioni jezik pravi nove tabele, definišu üi podskupove i/ili
kombinuju üi postoje üe tabele. Dakle, SQL omogu üuje da se jednom
relacionom naredbom mogu țitati, ažurirati, ili brisati redovi memorisani u
relacionoj bazi podataka.
SQL je jezik za:

Poslovna informatika 141
xinteraktivno definisanje baze podataka (Data Definition Language ili
DDL) – jezik kojim treba da se omogu üe kreiranje (CREATE TABLE) ,
dodavanje (ALTER TABLE) , brisanje tabela (DROP TABLE) , pogleda (CREATE
VIEW) , sinonima (CREATE SYNONIM)
CREATE TABLE "Faktura" (
"FakturaID" IdentBroj NOT NULL, "VremeID" int NULL,
"BrojFakture" Naziv,
"DatumFakture" Datum,
"PartnerID" int NOT NULL,
"NacinPlacanjaID" int NULL,
"ValutaID" int NULL,
"UkupniTroskovi" Iznos,
"KodIzlaznaUlazna" Status)
xpretraživanje podataka gde treba da se omogu üi izbor redova iz tabele;
SQL za pretraživanje podataka koristi naredbu SELECT i manipulaciju
podacima (Data Manipulation Language ili DML) koja treba da omoguüi ubacivanje redova (INSERT), izmene (UPDATE) i brisanje
(DELETE) memorisanih podataka u tabeli;
SELECT PredmetPoslovanjaID, NazivPredmetaPoslovanja,
NazivVrstePakovanja
FROM VrstaPakovanja, PredmetPoslovanja
WHERE VrstaPakovanja.VrstaPakovanjaID=
PredmetPoslovanja.VrstaPakovanjaID;
xupravljanje podacima (Data Control Language – DCL) kojim treba da se
omoguüe dodavanje (GRANT CONNECT) i opoziv (REVOKE)
privilegija, prenos tran sakcija iz buffer-a u tabele (COMMIT) i
zakljuțavanje tabela LOCK TABLE.
GRANT SELECT ON FAKTURA TO PERA

142 Poslovna informatika

Poslovna informatika 143
7. ZAŠTITA PODATAKA U RA ýUNARSKIM
MREŽAMA
U prošlosti se termin zaštita podataka obi țno vezivao za zaštitu
podataka na izolovanim ra țunarima. Me ÿutim, pojavom ra țunarskih mreža i
njihovim stalnim razvojem i proširivanjem otvorila su se nova pitanja koja se tițu zaštite podataka koji se razmenjuju komunikacionim kanalima.
Opasnost od ugrožavanja podataka je ovoga puta ve üa nego ikada ranije pre
svega zbog fizi țkih i funkcionalnih karakteristika ra țunarskih mreža. Zbog
toga je sadržaj ovog poglavlja posve üen zaštiti podataka u ra țunarskim
mrežama.
7.1. VRSTE NAPADA NA RA ýUNARSKE MREŽE
Potencijalne pretnje podacima koji se transportuju kroz ra țunarsku
mrežu zasnivaju se na slabostima medija koji se koristi za transport podataka (beži țna komunikacija, koaksijalni kabl, opti țki kabl i sl.),
komunikacione opreme koja opslužuje ra țunarsku mrežu, kao i softvera za
mrežnu komunikaciju.
Ugrožavanje podataka u ra țunarskim mrežama može biti višestruko i
obițno se odnosi na prisluškivanje, analizu, menjanje ili zadržavanje
informacija, lažno predstavljanje itd. Ove nelegalne operacije mogu se izvesti na bilo kom mestu informacionog toka od izvora do odredišta. Na slici 7.1. prikazani su neki od mogu üih napada na ra țunarske mreže. U
zavisnosti od uticaja potencijalnog napada ța na tok informacija sve napade
na rațunarske mreže možemo podeliti u dve grupe:
xPasivni napadi (engl. passive attacks),
xAktivni napadi (engl. active attacks).
Pasivni napadi se odnose na sve oblike prisluškivanja i nadgledanja
toka informacija bez aktivnih izmena u samom toku. Na ovaj na țin napada ț
može do üi do informacija koje se razmenjuju mrežom. Prisluškivanje

144 Poslovna informatika
koaksijalnih kablova je relativno lako izvodljivo uz pomo ü
elektromagnetnih senzora dok se prisluškivanje opti țkih kablova ne može
izvesti bez fizi țkih intervencija na kablu pri țemu dolazi do slabljenja
signala koji se može detektovati i na taj na țin sprețiti eventualni pokušaj
prisluškivanja. Pasivne napade je u zavisnosti od konfiguracije mreže teško ali ne i nemogu üe primetiti i onemogu üiti, a kao naj țešüi mehanizam
odbrane primenjuje se šifrovanje informacionog toka odnosno mrežnih paketa koji se distribuiraju mrežom.
A B A
CB A
CB
CB AC
CB Aa) normalan tok b) prisluškivanje c) modifikacija
d) fabrikacija e) prekid toka
Slika 7.1. Primeri napada na ra țunarske mreže
Aktivni napadi podrazumevaju promenu sadržaja informacija ili
njihovog toka. Jasno je da su zbog ove ținjenice aktivni napadi mnogo
opasniji i raznovrsniji od pasivnih. Napada ț mora da bude direktno
prikljuțen na mrežu da bi izvršio ovakav napad bilo na komunikacionom
țvoru ili na jednom delu komunikacionog toka. U aktivne napade svrstavaju
se i modifikacija mrežnih paketa, fabrikacija neautorizovanih mrežnih paketa i prekid informacionog toka od strane napada ța.

Poslovna informatika 145
7.2. SIGURNOSNI SERVISI
U rațunarskim mrežama se u cilju spre țavanja eventualnih napada na
mrežu i mogu üih ošteüenja podataka realizuju slede üi sigurnosni servisi:
xautentifikacija (engl. authentication),
xtajnost podataka (engl. data confidentiality),
xneporicanje poruka (engl. nonrepudation),
xintegritet podataka (engl. data integrity),
xkontrola pristupa (engl. access control),
xraspoloživost resursa (engl. resource availability).
Autentifikacijom se dokazuje identitet korisnika i sistema koji šalje
poruku. Pored toga autentifikacija treba da spre ți moguünost lažnog
predstavljanja i neautorizovanu fabrikaciju poruka u mreži. Realizuje se uz pomoü razlițitih kriptografskih tehnika: šifrovanja, digitalnih potpisa,
vremenskih pe țata i sl.
Tajnost podataka obuhvata zaštitu podataka od presretanja od strane
neovlašüenog lica. Realizuje se fizi țkom zaštitom komunikacionog medija i
kontrolom pristupa.
Da bi se spre țila pojava da primalac po volji izmeni primljenu poruku
a da zatim tvrdi da ju je upravu kao takvu i primio, primenjuje se servis neporicanja poruka. Mehanizam koji obezbe ÿuje ovaj sigurnosi servis je
digitalni potpis.
Servis integriteta podataka obezbe ÿuje integritet i ta țnost poruke koja
se prenosi, odnosno, spre țava mogu ünost promene tela i zaglavlja poruke
bez obzira da li je promena rezultat namernog ili nenamernog ošte üenja.
Kontrola pristupa obezbe ÿuje regulisanje odnosa izme ÿu korisnika i
resursa mreže. Najbezbednije rešenje je svakako fizi țko odvajanje pojedinih
segmenata ili celokupne mreže odnosno spre țavanje svakog pristupa
rațunarskoj mreži. Sa druge strane mogu üe je vršiti filtraciju mrežne
komunikacije i na taj na țin omogu üiti restriktivan pristup ili zabranu
pojedinim komunikacionim servisima. Filtraciju vrše posebni
komunikacioni serveri koji se obi țno nazivaju mrežnim barijerama (engl.
firewalls).
Raspoloživost resursa ozna țava servise koji imaju za cilj održavanje
funkcionalnosti ra țunarskih mreža u slu țaju otkaza mrežne opreme ili
napada na mrežu.

146 Poslovna informatika
U SAD postoje standardi koji definišu potreban nivo sigurnosnih
servisa u ra țunarskim mrežama a koji su objedinjeni u takozvanoj crvenoj
knjizi (engl. red book). Pun naziv ove knjige je Trusted Network Interpretation of the Trusted Computer System Evaluation Criteria i ona u stvari predstavlja nadogra ÿenje veü postojeüe narandžaste knjige (engl.
orange book) koja se odnosila na sigurnost izolovanih ra țunara.
7.3. PRIMERI SISTEMA ZAŠTITE PODATAKA U
RAýUNARSKIM MREŽAMA
Kerberos
Kerberos predstavlja sistem za autentifikaciju u otvorenim sistemima i
mrežama. Razvijen je na Institutu za tehnologiju u Masa țusetsu
(Massachusetts Institute of Technology). Kerberos se može implementirati u bilo koji postoje üi mrežni protokol a koristi sistem za šifrovanje koji je
baziran na DES (Data Encryption Standard) sistemu šifrovanja. Svaki korisnik poseduje svoj klju ț za autentifikaciju. Kerberos țuva podatke koji
se prenose kroz ra țunrsku mrežu izme ÿu dva rațunara. Ovaj sistem koristi
kriptografske klju țeve poznatije kao kartice (tickets) za zaštitu poruka koje
se transportuju kroz mrežu. Kerberos ni u jednom slu țaju ne vrši transport
lozinki kroz mrežu, țak ni u šifrovanom stanju. Lozinke se nalaze samo na
jednom, veoma sigurnom ra țunaru koji se naziva server za klju țeve (key
server). Autentifikacija se vrši kako pri logovanju na sistem tako i pri
zahtevu za izvršenje nekog od mrežnih se rvisa. Ovaj siste m implementiran
je i na delu univerzitetske ra țunarske mreže u Beogradu.
Projekat MAX (Project MAX)
Ovaj projekat je ura ÿen od strane mnogih komercijalnih ponu ÿața
ukljuțujuüi tu i SecureWare, Sun i Hewlett-Packard. Cilj projekta je bio
razvoj sigurne mrežne tehnologije koja je nezavisna od proizvo ÿața
hardverske platforme, specifi țnog operativnog sistema i mrežnih protokola.
To bi omogu üilo sigurnu razmenu podataka izme ÿu razlițitih rațunarskih
sistema i mreža.
Ova grupa proizvo ÿața razvila je proizvod pod nazivom MaxSix
(Multilevel Architecture for X for Secu rity Information Exchange). MaxSix
saținjava skup poboljšanja UNIX operativnom sistemu i mrežnom

Poslovna informatika 147
komuniciranju. Posebna pažnja posve üena je standardizaciji ozna țavanja
podataka koji se unose i iznose iz sistema.
MaxSix je razvijen tako da podržava sigurnosne mrežne standarde
ukljuțujuüi tu i DNSix i TSIG. DNSix je razvijen od strane DIA (Defense
Intelligence Agency) dok je TSIG (Trusted Systems Interoperability Group) razvio specifikaciju za zaglavlja poruka koja uklju țuju atribute kao što su na
primer oni za ozna țavanje osetljivosti podataka koji se transportuju
mrežom.
SDNS (Secure Data Network System)
Ovaj sistem zaštite podataka u ra țunarskim mrežama razvijan je od
strane ameri țke NSA (National Security Agency) a u njega je uklju țeno
deset velikih ameri țkih kompanija. Izme ÿu ostalih u projektu su u țestvovali
i AT&T, DEC (Digital Equipment Corporation) i IBM. Cilj ovog projekta je bio da se razvije zaštitna arhite ktura bazirana na OSI modelu.
Secure NFS
Proizvod firme Sun Microsistems NFS (Network File System)
predstavlja skup mrežnih protokola koji su postali industrijski standard za UNIX operativne sisteme. NFS omogu üava klijent sistemu (radna stanica)
da montira ure ÿaj na fajl serveru baš kao da je server fizi țki priklju țen na
sistem. Ovaj sistem koristi dva tipa šifrovanja: prvi je DES (Data Encryption Standard) koji spada u simetri țne sisteme šifrovanja, a drugi je
sistem javnih klju țeva.
7.4. PRIMERI NAPADA NA RA ýUNARSKE MREŽE
Rațunari u ra țunarskim mrežama u ve üini sluțajeva meÿusobno dele
komunikacione kanale. To zna ți da bilo koji ra țunar u mreži može da primi
informaciju koja je namenjena za drugi ra țunar. Proces preuzimanja i
snimanja informacija odnosno mrežnih paketa koji se trasportuju mrežom u žargonu se naziva sniffing .
Najpopularniji na țin povezivanja ra țunara je uz pomo ü ethernet
protokola koji radi tako da šalje mrežne pakete svim hostovima na istoj liniji. Zaglavlje paketa (engl. packet header) sadrži podatke o adresi ciljnog rațunara pri țemu samo taj ra țunar treba da primi paket. Za ra țunar koji

148 Poslovna informatika
prihvata sve pakete kaže se da je u zajedni țkom modu (engl. promiscuous
mode).
Zbog toga što se u standardnom mrežnom okruženju informacije o
imenu korisnika i njegovoj lozinki prenose kao otvoren tekst odnosno nešifrovane, jasno je da potencijalnom napada țu nije teško da do ÿe do ovih
podataka analizom mrežnih paketa.
Postoji veliki broj programa za preuzimanje i analizu mrežnih paketa
(engl. sniffers) koji su na raspolaganju za razli țite operativne sisteme do
kojih se može veoma lako do üi putem Interneta. Zlonamerno koriš üenje
ovakvih programa zabeleženo je i na našim prostorima, posebno na rațunarima akademske mreže.
Za Unix operativne sisteme kao sto su SGI, SunOs, Solaris, Linux i sl.
na raspolaganju su obi țno izvorni kodovi ovih programa. Packetman,
Interman, Etherman, Loadman, Snoop i Etherfind su samo neki od njih. Za DOS operativni sistem na raspolaganju su Gobbler, Ethdump i Ethload. Sa druge strane, postoje i komercijalni pr ogrami za analizu mr ežnih paketa kao
što su Network General i Microsoft's Net Monitor.
Da bi se otkrio sniffer koji samo prikuplja mrežne pakete bez izmena
u mrežnom saobra üaju, potrebno je izvršiti fizi țku kontrolu svih ethernet
prikljuțaka. Nemogu üe je sa udaljenog ra țunara izvršiti proveru ra țunara za
koji se sumnja da je u zajedni țkom modu. Mogu üe je tako ÿe pokrenuti
sniffer tako da skuplja samo mrežne pakete koji su upu üeni rațunaru na
kojem on radi.
Za mrežni operativni sistem Novell 3.11 postoji program koji koristi
analizu mrežnih paketa da bi svim korisnicima dodelio superuser korisni țki
nivo (nivo sa najviše ovlaš üenja) ukoliko je superuser trenutno ulogovan na
mreži. Da bi se ovakav napad spre țio, neophodno je uklju țiti potpisivanje
mrežnih paketa (engl. pac ket signature). Ova opcija je u novijim verzijama
Novell operativnog sistema po pravilu uklju țena.
Da bi se spre țila analiza mrežnih paketa, naj țešüe se koristi
kriptografija zajedno sa digitalnim potpisivanjem paketa. Kod operativnih sistema Unix pored mnogih komercijalnih rešenja na raspolaganju je i Kerberos autentifikacion i server koji vrši aute ntifikaciju korisnika prema
serveru i servera prema korisnicima, pri țemu se lozinke ne trasportuju kroz
mrežu țak ni u šifrovanom stanju.
Trojanski konji i ra țunarski virusi tako ÿe predstavljaju potencijalnu
opasnost po sigurnost mreže. Poznat je slu țaj Inernet crva (engl. Internet

Poslovna informatika 149
worm) iz ne tako davne 1988. godine koji je za veoma kratko vreme uspeo
da se proširi na veliki broj umreženih ra țunara.
Poseban problem može da bude ținjenica da svaki korisnik ima
moguünost da namerno pošalje veliku koli ținu mrežnih paketa i na taj na țin
ugrozi funkcionalnost mrežnog saobra üaja pa țak i mrežnih țvorova.
Ovakvi napadi poznati su pod nazivom bombardovanja elektronskom poštom (engl. e-mail bombing), a sastoje se u tome da napada ț namerno
šalje jednu poruku velikom broju korisnika ili jednom korisniku šalje veliku koliținu poruka.
Poznat je i SYN-flood napad koji je koriš üen za iscrpljivanje resursa
rațunara priklju țenog na TCP/IP mrežu. Napada ț šalje ciljnom ra țunaru
zahtev za uspostavljanje TCP veze (SYN) pri țemu je izvorna IP adresa u
mrežnom paketu zamenjena nepostoje üom ili pripada nekom drugom
rațunaru. Napada ț šalje veliki broj ovakvih zahteva kako bi naterao ciljni
rațunar da neprestalno alocira svoje resurse za svaki od zahteva. Po prijemu
zahteva ciljni ra țunar alocira resurse potrebne za uspostavljanje i pra üenje
nove veze i odgovara sa SYN-ACK signalom na nepostoje üu adresu. Kako
na ovaj signal ne üe biti odgovora, u zavisnosti od svoje konfiguracije
napadnuti ra țunar üe više puta bezuspešno pokušavati da šalje SYN-ACK
signal. Sve ovo može rezultovati potpunim ili delimi țnim
onemoguüavanjem mrežnih servisa na napadnutom ra țunaru.
7.5. KRIPTOLOŠKA ZAŠTITA U RA ýUNARSKIM
MREŽAMA
Najvažniji element zaštite podataka u ra țunarskim mrežama
predstavlja šifrovanje mrežne komunikacije. Kriptološka zaštita podataka koji se transportuju mrežom može se implementirati na dva na țina, slika
7.2:
xšifrovanjem sa kraja na kraj (engl. end to end encryption),
xšifrovanjem po vezi (engl. link encryption).
Kod šifrovanja sa kraja na kraj poruka se šifruje pri slanju, a dešifruje
po prijemu. Poruka ostaje šifrovana tokom celog putovanja kroz mrežu, od poțetka do kraja. Kod šifrovanja po vezi poruka se šifruje pri slanju, ali se
dešifruje i ponovo šifruje pri svakom prolasku kroz komunikacione țvorove
mreže. To zna ți da se poruka u komunikacionim țvorovima nalazi u
nešifrovanom stanju, što predstavlja potencijalnu opasnost.

150 Poslovna informatika
Sistem koji šalje poruku
Nod 1Dešifrovanje
ŠifrovanjeŠifrovanje
Nod 2Dešifrovanje
Šifrovanje
Sistem koji prima porukuDešifrovanjeOriginalna poruka
Originalna poruka
Šifrovanje po vezi
(Link encryption)Sistem koji šalje poruku
Nod 1Šifrovanje
Nod 2
Sistem koji prima porukuDešifrovanjeOriginalna poruka
Originalna poruka
Šifrovanje s kraja na kraj
(End-to-end encryption)
Slika 7.2. Națini za implementaciju kriptološke zaštite u ra țunarskim
mrežama
Svaka od pomenutih implementacija ima svoje prednosti i nedostatke.
Prednosti šifrovanja sa kraja na kraj su fleksibinost, jednostavna manipulacija i distribucija klju țeva za šifrovanje, efikasnost, kao i to što se
poruka štiti od po țetka do kraja komunikacije. Nedostaci se ogledaju u tome

Poslovna informatika 151
što neki delovi poruke (npr. zaglavlje poruke i podaci o adresama ra țunara
na izvoru i odredištu) moraju da budu u dešifrovanom stanju u toku komunikacije. Prednosti šifrovanja po vezi su lako üa korišüenja (korisnik ne
mora da preduzima bilo kakve akcije) kao i to što se šifruje țitava poruka
ukljuțujuüi i zaglavlje poruke. Osnovni nedostatak šifrovanja po vezi je
komplikovana distribucija klju țeva za šifrovanje koje mora da poseduje
svaki komunikacioni țvor u mreži.
Pored tajnosti komuniciranja kriptografske metode treba da izme ÿu
ostalog obezbede i otkrivanje promena u porukama od strane neovlaš üenih
osoba, siguran na țin za distribuciju klju țeva za šifrovanje kao i otkrivanje
pokušaja napada na mrežu.
7.6. SISTEMI ZA ŠIFROVANJE PODATAKA
Moderni šifarski sistemi se mogu klasifikovati u dve grupe:
xSimetrițni šifarski sistemi (private key systems),
xAsimetrițni šifarski sistemi (public key systems).
Kod simetri țnih šifarskih sistema klju ț za šifrovanje identi țan je
kljuțu za dešifrovanje. Zbog toga se klju ț mora tajnim kanalima dostaviti
strani koja treba da izvrši dešifrovanje, što ujedno predstavlja jedan od najvažnijih nedostata ka ovakvih šifarskih sistema. Simetri țni šifarski
sistemi nazivaju se još i klasi țni šifarski sistemi.
Sedamdesetih godina prošloga veka dolazi do pojave i naglog razvoja
asimetrițnih šifarskih sistema kod kojih se klju ț za šifrovanje razlikuje od
kluța za dešifrovanje i koji su ispravili postoje üe nedostatke simetri țnih
šifarskih sistema.
Simetrițni šifarski sistemi
Simetrițni šifarski sistemi karakterišu se relativno velikom brzinom
rada i jednostavnom implementacijom. Mogu da obezbede kvalitetnu zaštitu komunikacionih kanala u ra țunarskim mrežama pod uslovom da se tajni
kljuț za proces šifrovanja, odnosno dešifrovanja transportuje sigurnim
kanalima i da je ne poznat potencija lnim napada țima.
Zahtevi za tajnoš üu i autenti țnošüu kod simetri țnih šifarskih sistema
zasnivaju se upravo na tajnosti klju ța. Ukoliko napada ț ne poseduje tajni
kljuț, on nije u mogu ünosti da otkrije sadržaj poruke. Zbog ove ținjenice

152 Poslovna informatika
najveüi problem kod simetri țnih šifarskih sistema je upravo obezbe ÿivanje
sigurnih kanala za distribuciju tajnih klju țeva.
DES ("Federal Data Encryption Standard") je jedan od najpoznatijih
simetrițnih sistema za šifrovanje. Iako je 1977. godine data preporuka od
Amerițkog nacionalnog biroa za standarde za koriš üenje ovog sistema,
vlada SAD nikada nije koristila DES za zaštitu svojih poverljivih podataka zbog toga što je dužina klju ța od 56 bita dovoljno kratka za pokušaje brute
force napada.
U novije vreme od simetri țnih sistema za šifrovanje izdvojio se tzv.
IDEA (International Data Encryption Algorithm) algoritam koji koristi klju ț
od 128 bita i koji je dosta brži u softverskoj implementaciji od DES algoritma. Razvijen je u Cirihu od strane James L. Masseya i Xuejia Laia, a objavljen je 1990 godine. Do sada je IDEA algoritam bio otporan na razlițite pokušaje dekriptovanja, a najnoviji dokazi ukazuju na to da je
IDEA algoritam otporniji od DES algoritma.
Asimetrițni šifarski sistemi
Sedamdesetih godina prošloga veka u ținjen je veliki napredak u
kriptografiji sa pojavom asimetri țnih šifarskih sistema koji se još nazivaju i
sistemi javnih klju țeva (engl. public key systems ). Do tada su se koristili
samo simetri țni šifarski sistemi koji se zbog toga i nazivaju
konvencionalnim sistemima za šifrovanje.
Asimetrițni šifarski sistemi rešili su dva velika problema simetri țnih
šifarskih sistema, a to problem distribucije tajnih klju țeva i problem
autentifikacije poruka.
Kod asimetri țnih sistema postoje dva klju ța. Jedan za šifrovanje a
drugi za dešifrovanje. Klju țevi nisu isti ali su povezani jedan sa drugim
odreÿenim transformacijama. Poznavanje jednog klju ța i algoritma
transformacije ne omogu üava dobijanje drugog klju ța. Jedan od klju țeva se
oznațava za javni (eng. public key) i može se slobodno distribuirati, dok se
drugi ozna țava kao tajni i mora biti dostupan samo njegovom vlasniku.
Javni klju ț se obițno koristi za šifrovanje poruka koje se upu üuju
njegovom vlasniku. Ovakve poruke može dešifrovati samo vlasnik odgovaraju üeg tajnog klju ța. Na taj na țin moguüe je izvršiti šifrovanje ali
ne i dešifrovanje poruke.
Pri distribuciji javnih klju țeva treba voditi ra țuna da može do üi do
zloupotrebe istih zbog neodgovaraju üe autentifikacije. Naime, ukoliko

Poslovna informatika 153
korisnik A pošalje svoj javni klju ț korisniku B, a korisnik C presretne tu
komunikaciju i zameni javni klju ț korisnika A svojim javnim klju țem koji
dalje prosledi korisniku B, tada üe on biti u stanju da pro țita svaku poruku
korisnika B korisniku A. No, to nije sve. Korisnik C üe dalje mo üi da
dešifrovanu poruku šifruje uz pomo ü originalnog javnog klju ța korisnika A
i predstavljaju üi se kao korisnik B pošalje šifrovanu poruku korisniku A.
Sigurno najpoznatiji asimetri țni algoritam za šifrovanje je svakako
RSA (Rivest-Shamir-Adleman). Ovaj algoritam implementiran je u program za šifrovanje PGP (Pretty Good Privacy) autora Philipa Zimmermanna koji se najțešüe koristi za ostvarivanje sigurnosti elektronske pošte (engl. e-mail)
u rațunarskim mrežama. PGP obezbe ÿuje autentifikaciju, digitalni potpis
šifrovane poruke, kompresiju koriš üenjem ZIP algoritma i radix 64
konverziju binarnih datoteka u ASCII radi slanja putem elektronske pošte. PGP omogu üava i biranje veli ține javnih i tajnih klju țeva koja može biti:
obițna (384 bita), komercijalna (512 bita) i vojna (1024 bita).
PGP šifruje poruku koriš üenjem IDEA algoritma klju țem od 128 bita
koji se kreira na slu țajan națin prilikom šifrovanja. Ovaj klju ț se dalje
šifruje uz pomo ü RSA algoritma i šalje zajedno sa šifrovanom porukom.
PGP tako ÿe kreira digitalni potpis na osnovu sadržaja poruke uz pomo ü
MD5 algoritma a dobijena vrednost se šifruje RSA algoritmom. Ovakav sistem šifrovanja izveden je da bi se izbeglo šifrovanje cele poruke RSA algoritmom koji je veoma spor.
Digitalni potpis
Digitalni potpis odgovara fizi țkom potpisu pisanog dokumenta i
primenjuje se da bi se nedvosmisleno garantovao identitet kreatora poruke. Digitalni potpis treba izme ÿu ostalog da omogu üava verifikaciju autora i
vremena potpisa kao i jednostavno kreiranje, prepoznavanje i proveru potpisa. Zlonamerno menjanje potpisa bez mogu ünosti otkrivanja mora biti
vremenski neisplativo.
Digitalni potpis mora biti razli țit pri svakom procesu potpisivanja. Da
bi se ovaj zahtev ispunio, digitalni potpis se postavlja kao funkcija poruke koja se potpisuje. U transformaciju se mogu uklju țiti i parametri kao što su
vreme potpisivanja i sl.
Digitalni potpisi se obi țno generišu uz pomo ü razlițitih "hash"
funkcija i koriš ü
enjem asimetri țnih šifarskih sistema kao što je RSA.
Kriptološka "hash" funkcija na ireverzibilan i poznat na țin od poruke

154 Poslovna informatika
proizvoljne dužine stvara zapis fiksne dužine (obi țno 512 bita) koji u
potpunosti odslikava sadržaj poruke tako da svaka promena u sadržaju poruke uti țe na promenu potpisa.

Poslovna informatika 155
8. INFORMACIONI SISTEMI U
MENADŽMENTU
Sadržaj ovog poglavlja posve üen je razmatranju informacionih
sistema u menadžment u. Detaljnije su razm atrani neautomatizovani
informacioni sistemi, upravlja țki informacioni sistemi, sistemi za podršku
odluțivanju, ekspertni siste mi, hibridni sistemi i vešta țka inteligencija.
8.1. KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA
Informacioni sistemi mogu se klasifikovati na razli țite naține. Prema
stepenu automatizacije razlikuju se:
xneautomatizovani informacioni sistemi,
xupravljațki informacioni sistemi, koji podržavaju donošenje rutinskih
odluka, uglavnom na nivou operativnog upravljanja,
xsistemi za podršku odlu țivanju, koji podržavaju donošenje složenih i
teških odluka,
xekspertni sistemi, koji rešavaju probleme vrhunskih eksperata,
xhibridni sistemi,
xskladište podataka,
xveštațka inteligencija.
Podela se može izvršiti prema vrsti obrade. Prema toj klasifikaciji
može se govoriti o paketnoj, serijskoj i slu țajnoj obradi, o interaktivnom
radu, radu u realnom vremenu i sl.
Prema vrsti pruženih usluga razlikujemo:
xsisteme za kompjuterske usluge opšte namene,
xsisteme za țuvanje i pretraživanje podataka,
xsisteme za komutaciju podataka,
xsisteme za upravljanje fizi țkim procesima,

156 Poslovna informatika
xsisteme za kontrolu i upozorenja,
xsisteme za obradu transakcija.
Svaki od ovih sistema ima neka specifi țna svojstva koja uti țu na
njihovu strukturu, eksploataciju i sli țno, ali se u praksi uvek sre üu sistemi u
kojima se kombinuje više ova ko definisanih vrsta sistema, pa ove
klasifikacije nemaju ve üeg praktițnog znațaja.
Klasifikacija koja bi se izvršila pr ema oblastima primene dala bi vrlo
širok spektar informaci onih sistema. Najkorisnija je klasifikacija prema
kvalitetu i koristi koju korisnici ima ju od informacionih sistema. Ova
klasifikacija na neki na țin objedinjuje prethodne i vrši se prema
razgranițenjima funkcija informacionog sistema koje üe obavljati țovek i
kojeüe se automatizovati na raznim nivoima razvoja informacionih sistema.
8.2. NEAUTOMATIZOVANI INFORMACIONI SISTEMI
U neautomatizovanim informacionim sistemima primenjuje se ru țna
ili mehanografska obrada podataka. Osim ru țnih i stonih kalkulatora koriste
se mehanografska sredstva za izvršavanje specifi țnih poslova, kao što su:
knjiženje, fakturisanje, izdavanje naloga i sl.
Mehanografskim sredstvima se automatizuje izvršavanje srodnih
rațunskih operacija administrativnog i rutinskog rada. Pošto obrada nije
objedinjena, veliki br oj radnika se bavi prikupljanjem i delimi țnom
obradom podataka, popunjavaju üi razne obrasce i izveštaje u okviru svojih
redovnih operativnih poslova. Istina, postoje kategorije radnika kojima je to jedina delatnost i radna mesta gde se jedino vrši obrada podataka. Na primer, pri vo ÿenju knjigovodstva, ra țunovodstva, personalne evidencije i
sl. (Jaukovi ü, 1992).
Nosioci podataka su dokumenti. Na njima su podaci upisani tako da se
mogu țuvati i prenositi. Informaciona baza je skladište dokumenata koji se
u njoj țuvaju. To mogu biti kartoteke, biblioteke, skupovi zapisnika,
službenih listova itd.
Na osnovu ulaznih podataka u toku izvršavanja radnog procesa
dopunjava se, odnosno ažurira informaciona baza koja može poslužiti pri donošenju operativnih odluka.
Obrada nije jedinstvena i ponekad se ne obavlja uvek na isti na țin,
podaci nisu formatizovani i strogo strukturirani, a zadaci koji se rešavaju țesto nisu do kraja definisani.

Poslovna informatika 157
U neautomatizovanim informacionim sistemima zna țajni su i usmeni
informacioni tokovi. Oni su promenljivi i nepostojaniji.
Informacije se, dakle, mogu razmenjivati formalno (pomo üu izveštaja)
i neformalno (usmeno i opservacijom). Subjektivni ținioci mogu znatno da
utițu na tok obrade podataka i dobijanja rezultata.
U neautomatizovanim informacionim sistemima obi țno dolazi do
dupliranja rada na obradi podataka (vodi se više sli țnih kartoteka i sl.),
naroțito pri izradi pojedina țnih (kvartalnih i godišnjih) izveštaja, kada je
potrebno obra ÿivati velike koli ține podataka.
Za neautomatizovanu obradu podataka svojstveno je:
xda pravila za obradu podataka nisu strogo definisana ve ü su dobrim
delom iskustvena,
xda je obrada spora, što dovodi do kašnjenja informacija,
xda se prave greške koje mogu nastati zbog: nepridržavanja ili
nepostojanja strogih uputstava za obradu, pogrešno prispelih
podataka, pogrešno upisanih rezultata i pogrešnog ra țunanja.
8.3. UPRAVLJA ýKI INFORMACIONI SISTEMI
Svi informacioni sistemi izvršavaju osnovne funkcije vezane za:
prikupljanje, țuvanje, obradu i distribuciju podataka. Upravlja țkim
informacionim sistemima je težište na informacijama i njihovom koriš üenju
za donošenje odluka. Oni pomažu rukovodiocima i menadžerima da donose bolje odluke pri rešavanju raznih zadataka, a naro țito u onim slu țajevima
kada se poznaju ținjenice od kojih odluke najviše zavise i koje direktno
utițu na to da li üe se doneti dobra ili loša odluka.
Potrebno je opisati i procese koji menjaju stanje sistema i formiraju
izlaze iz sistema na osnovu poznatih ulaza. Procesi su me ÿusobno povezani
tokovima podataka, koji predstavljaju ulaze u pojedine podsisteme i module, odnosno, odgovaraju üe izlaze iz podsistema i modula u okviru jednog
informacionog sistema.
Pri izvršavanju procesa vrši se transformacija ulaznih podataka u
izlazne, koji predstavljaju rezultat izvršene obrade. Procesi se opisuju modelom procesa. Opisivanjem procesa opisuje se funkcionisanje realnog sistema. Cilj je da se uo țe i opišu vitalne funkcije realnog sistema, jer svaka
funkcija obuhvata jedan ili više povezanih procesa.

158 Poslovna informatika
Treba uo țiti da, kada se razvija informacioni sistem bilo kakvog
organizacionog sistema, on se vezuje za funkcije, a ne za organizaciju, jer su funkcije postojanije, a organizacija je podložna țešüim promenama. Ovako
se postiže to da se realizovani informacioni sistem što manje menja.
U klasițnom projektovanju informacionih sistema za svaku funkciju
projektuje se nezavisna aplikacija, a za svaku aplikaciju odgovaraju üa
organizacija podataka (jedna ili više datoteka) koja, po pravilu, ne odgovara drugim aplikacijama. Zbog toga oni nisu fleksibilni, svaki novi zahtev za informacijama zahteva prestrukturi ranje podataka, što zahteva dosta
vremena i rada i vremenom dovodi do velike redundanse podataka.
Savremeno projektovanje informacionih sistema bazira se na
iznalaženju jedinstvenog modela podataka na osnovu kog se realizuje zajednițka baza podataka. Nju koriste svi programi koji opisuju
funkcionisanje realnog sistema. Funkcionisanje realnog sistema opisuje se modelom procesa. Zato je zna țajno dobro projektovati model podataka i
model procesa. Oni zajedno predstavljaju model realnog sistema.
Pomoüu modela podataka i modela procesa nastoji se da se u njega
ugradi što više znanja o realnom sistemu, odnosno da se što bolje opiše, da bi se svaki novi zahtev iz realnog sistema mogao realizovati relativno lako i bez ozbiljnijeg zadiranja u realizovani informacioni sistem.
Prvenstveni zadatak upravlja țkih informacionih sistema jeste da daju
izveštaje sa kvalitetnim i blagovremenim informacijama za donošenje odluka. Oni pomažu pri rešavanju strukturiranih problema odlu țivanja. To
su problemi za koje se može unapred ta țno utvrditi kona țno rešenje, koji su
podaci potrebni da se ono dobije, kao i algoritam njegovog rešavanja. Upravljațki informacioni sistemi su funkcionalno strukturirani i
zadovoljavaju potrebe rukovodilaca na srednjim nivoima odlu țivanja, koji
se pretežno bave operativnim upravljanjem pri izvršavanju pojedinih funkcija.
8.4. SISTEMI ZA PODRŠKU ODLU ýIVANJU (DECISION
SUPPORT SYSTEMS – DSS)
Smatra se da je koncept sistema za podršku odlu țivanju nastao kao
rezultat teorijskih istraživanja organizacionog donošenja odluka tokom ranih '60-tih godina. Primena prvih sistema za podršku odlu țivanju ogledala se u

Poslovna informatika 159
iznalaženju na țina da kompjuteri i primenjeni analiti țki modeli pomognu
menadžerima u donošenju klju țnih odluka.
Tokom vremena sistemi za podršku odlu țivanju pokazali su se kao
nezamenljiv alat u procesima donošenja odluka u poslovnim sistema.
"Sistemi za podršku odlu țivanju su interaktivni ra țunarski sistemi za
namerom da pomognu menadžerima ili donosiocima odluka da identifikuju, strukturiraju, i/ili reše polustrukturirane i nestrukturir ane probleme i da
naprave izbor me ÿu alternativama" (Daniel Power, 2000).
“SPO su interaktivni, fleksibilni i adaptivni ra țunarski informacioni
sistemi specijalno razvijeni za podršku u rešavanju nestrukturiranih menadžment problema u cilju poboljšanja procesa odlu țivanja" (Turban,
Aronson, 1998).
Kao što im ime kaže, sistemi za podršku odlu țivanju imaju zadatak da
pružaju pomo ü pri donošenju odluka, ali sa naglaskom na rešavanju
nestrukturiranih ili slabo strukturiranih problema.
Sistemi za podršku odlu țivanju pružaju pomo ü pri donošenju odluka
na svim nivoima odlu țivanja, ali su od posebnog zna țaja za više nivoe. Za
razliku od upravlja țkih informacionih sistema, koji pretežno olakšavaju
horizontalni protok informacija, sistemi za podršku odlu țivanju podržavaju
vertikalne informacione tokove i tako potpomažu integraciju informacija koje se koriste na razli țitim organizacionim i upravlja țkim nivoima. Oni
olakšavaju sintezu informacija iz pojedinih podsistema za strateško odluțivanje i doprinose automatizaciji strateškog planiranja i predvi ÿanja.
Na slici 8.1. je predstavljena struktura sistema za podršku odlu țivanju.
Osnovne komponente sistema za podršku odlu țivanju su: baza modela, baza
podataka, generator sistema za podršku odlu țivanju i korisnik. Ova
struktura opisuje sisteme za podršku odlu țivanju u onom obliku u kome su
egzistirali od ranih 70-tih do 90-tih godina prošlog veka.
Slika 8.1. Osnovne komponente SPO (Jaukovi ü, 1992) Korisni k
Generator SPO
Baza podataka Baza modela

160 Poslovna informatika
Meÿutim, danas, sa sve komple ksnijim uslovima privre ÿivanja, kao i
sa razvojem kompjuterske tehnologije došlo je do odre ÿenog pomaka i u
razvoju sistema za podršku odlu țivanju. Današnji sistemi za podršku
odluțivanju osavremenjeni su za niz karakteristika u odnosu na njihovu
prethodnu generaciju. Razlike se jasno vide pore ÿenjem njihove strukture
(slika 8.2).
KorisnikUpravljanje
znanjemUpravljanje
podacimaPodaci: spoljašnji
i unutrašnji
Upravljanje
modelimaDrugi rațunarski
zasnovani sistemi
Slika 8.2. Struktura SPO (Turban, Aronson, 1998)
Komponente sistema za podršku odlu țivanju su:
xpodsistem za upravljanje podacima,
xpodsistem za upravljanje modelima,
xpodsistema za upravljanje znanjima,
xpodsistem – korisni țki interfejs,
xkorisnik.
Holsapple i Whinston (1996) izdvajaju slede üe osobine sistema za
podršku odlu țivanju kao njihove prednosti:
xPrednosti SPO zavise od prirode donosioca odluka i situacije po
pitanju odluka,

Poslovna informatika 161
xSPO pove üava uroÿene sposobnosti rukovo ÿenja donosioca odluka,
xSPO može da reši probleme koji bi donosiocu odluka oduzeli mnogo
više vremena ili koje on ne bi ni pokušao da rešava,
xSPO se približava rešenju problema brže i pouzdanije od donosioca
odluka,
xýak i kada SPO ne može da reši problem, može da stimuliše
donosioca odluka da dublje razmišlja o doti țnom problemu,
xIzgradnja SPO može ukazati na nove na ține razmišljanja u oblasti
odluțivanja,
xSPO može da obezbedi dokaze o opravdanosti stava donosioca
odluka,
xU cilju unapre ÿenja produktivnosti, SPO može pružiti zna țajne
konkurentske prednosti.
Isti autori (Holsapple, Whinston, 1996) kao ograni țenja sistema za
podršku odlu țivanju navode:
xNeke uroÿene ljudske veštine i talenti se ne mogu ugraditi u današnje
SPO (misli se na fazu projektovanja SPO),
xSPO je ograni țen na znanje koje poseduje. Ograni țene su sposobnosti
SPO da stekne nova znanja,
xSPO je ograni țen vrstama obrade znanja koju njegov softver može da
izvrši,
xMoguünosti SPO su ograni țene mogu ünostima kompjutera (hardvera i
operativnog sistema) koji se koriste,
xJezik kojim korisnici treba da saopšte svoje zahteve ograni țava broj
korisnika na one koji prihvataju ovakav na țin izražavanja. Na țin
prezentacije tako ÿe ogranițava broj korisnika,
xSPO mogu biti napravljeni za prili țno usku i specifi țnu oblast
primene. Mogu üe je da se zahteva više SPO u rešavanju razli țitih
zadataka u toku rada. Tada se postavlja pitanje ko treba da koordinira rad nekoliko SPO.
Princip rada, osobine rada SPO i karakteristike implementacije
Barrett i Castore (1989) dali su prikaz strukture sistema za podršku
odluțivanju i pri tom opisali princip rada korisnika sa SPO-om, slika 8.3.

162 Poslovna informatika
Slika 8.3. Struktura SPO (Barrett, Castore,1989)
Autori navode da proces zapo ținje korisnikovom dilemom. Korisnik
potom definiše problem, u țemu mu SPO može pružiti pomo ü kroz
snimanje, pra üenje i prikupljanje podataka iz spoljašnjih i unutrašnjih izvora
podataka, na osnovu țega se sti țe uvid o nastanku i karakteru problema. Po
završetku formulacije problema SPO vrši obradu podataka koriste üi se pri
tom bazom podataka i/ili bazom znanja. Po izvršenoj obradi problema SPO nudi korisniku raspoloživi niz alternativa. Služe üi se pokazateljima o
stepenu zadovoljenja postavljenog problema svake alternative, korisnik vrši izbor najpovoljnije.
Kroz mogu ünosti analize npr. “šta ako”, analizu senzitivnosti itd.,
korisnik može da ispita posledi țnosti pojedinih alternativnih pravaca ili da
ispita posledice koje mogu nastupiti pr ilikom promene uticajnih faktora
(nekontrolisanih varijabli kao što su npr. ekonomski faktori, društveni faktori) na izabranu alternativu. Kao rezultat opisanog procesa sledi informacija za budu üu upotrebu, tj. odluka o pravcu akcije. Korisnikova dilema
Definisanje i formulacija problema
Obrada od strane SPO
Prezentacija alternativa
Korisnikov izbor
Projekcija posledica
Informacija za budu üu upotrebu Ekonomski faktori Društveni faktoriOpis domena Opis situacije
Ekspertsko
rezonovanje i
logikaZnanje
Informacije
Izvori podataka

Poslovna informatika 163
Tabela 8.1 . Kljuțni faktori uspeha implementacije SPO (Sauter, 1997)
Ciljevi Faktori uspeha Faktori neuspeha
Ukljuțenje
korisnika Da Nedostatak mogu ünosti uklju țenja korisnika
Ispunjenje
zahteva top menadžmenta Puna pažnja
menadžmenta Podrška top
menadžmenta Nedovoljan interes menadžmenta
Nedostatak uklju țenja top menadžmenta u
kljuțnu oblast
Nedostatak podrške za zahtevani projekat
Uzajamno razumevanje Razumeju se
potrebe korisnika Više pažnje za tehni țke nego korisnikove ciljeve
Nedostatak korisnikovog prihvatanja vrednosti
informacija Neuspeh u razumevanju procesa izbora
Kvalitet Dobar dizajn
Fleksibilan dizajn Nefunkcionalan dizajn
Nefleksibilan dizajn
Nivo izvršavanja zadataka Nizak
Projekt
menadžment Korišüenje
prototipa
Pažljivo
planiranje i testiranje Nedostatak pripreme
Kompleksna implementacija
Požurivanje implementacije
Nepoštovanje rokova
Stabilnost u radu Stabilni zahtevi
korisnika Neprisustvovanje projektanata prilikom
implementacije Promena pravila tokom implementacije Poveüanje troškova
Dennis Buede duži niz godina prati razvoj sistema za podršku
odluțivanju. Od postoje üih sistema za podršku odlu țivanju on formira
uporedne analize prate üi pri tome aspekte: operacioni sistem, osobine
primene, performanse sistema i pogodnosti koje sistem pruža korisniku. Podaci su dobijeni na osnovu anketiranja relevantnog uzorka korisnika sistema za podršku odlu țivanju. U najnovijem spr ovedenom istraživanju
(Buede, 1998) anketa se sastojala iz 25 pitanja, a obuhvatala je 32 sistema za podršku odlu țivanju. Kao rezultat istraživanja Buede (1998) je
konstatovao da je primarni fokus proizvo ÿața SPO na težnji da se
poboljšaju analiti țke sposobnosti SPO. Navodi se da su se korisnici izjasnili
da su im osobine analize rezultata najkriti țnije u dosadašnjem radu. Tako ÿe,
jak prodor u ținjen je i na polju poboljšanja karakteristika SPO u podršci
definisanju problema kao i fazi kreiranja modela.
Veoma važan faktor za uspešan rad sistema za podršku odlu țivanju je,
što se isti țe u zapažanjima ve üine autora, korektna implementacija sistema.
Od uspešnosti implementacije SPO zavisi njegova prihvatljivost od strane

164 Poslovna informatika
korisnika kao i pravilna upotreba. Sauter (1997) je identifikovao klju țne
fatore u procesu implementacije sistema za podršku odlu țivanju tabela 8.1.
8.5. EKSPERTNI SISTEMI (EXPERT SYSTEMS – ES)
Pojavom ekspertnih sistema, znatno je olakšan rad na onim mestima
odluțivanja gde se donose veoma složene ili veoma zna țajne odluke, tj.
svuda gde se ne sme dozvoliti donošenje pogrešne odluke iz razloga nemoguünosti saniranja posledica. Upravo na taj na țin može se objasniti
eksplozivan razvoj i široka primena ekspertnih sistema. Ekspertni sistemi deluju poput tima eksperata iz odre ÿene oblasti sa tom razlikom što trajno
țuvaju podatke uz svakodnevno proširivanje svoje baze znanja. Radi
pojašnjenja pojma “ekspertni sistem”, naveš üemo neke od definicija
ekspertnih sistema:
“Ekspertni sistem je ra țunarski program koji deluje kao ljudski
ekspert u dobro definisanom specifi țnom zadatku, na bazi znanja”
(Liebowitz Jay, 1992).
“Pod ekspertnim sistemom se podrazumeva uspostavljanje unutar
rațunara dela veštine nekog eksperta koja se bazira na znanju i u takvom je
obliku da sistem (ra țunar) može da ponudi inteligentan savet ili da
preduzme inteligentnu odluku o funkciji koja je u postupku. Poželjna
dopunska karakteristika, koju mnogi smatraju osnovnom, jeste sposobnost sistema da na zahtev verifikuje svoju liniju rezonovanja , tako da direktno
obaveštava onoga (korisnika) koji postavlja pitanje. Usvojeni na țin da se
ostvare ove karakteristike je programiranje na bazi pravila ” (Milațiü
1990).
“Ekspertni sistemi su programski sistemi koji sadrže ljudsko znanje i
koriste ga u rešavanju problema iz oblasti vešta țke inteligencije. Ekspertni
sistemi koriste mehanizam koji omogu üava lako programiranje problema,
kao npr. simuliranje ljudskog znanja, za koje je smatrano da ga nije mogu üe
implementirati. Upr avo u lako üi simulacije ljudskog znanja treba tražiti
odgovor uspeha ekspertnog sistema” (Stoiljkovi ü, Milosavljevi ü 1995).
Goodwin i Wright (1992) isti țu da su ekspertni sistemi jedan deo
istraživanja na putu ka vešta țkoj inteligenciji, a da vešta țka inteligencija
ima za cilj da predstavlja u potpunosti ljudsku inteligenciju kroz ra țunarski
sistem. Isti autori definišu ekspertni sistem na slede üi națin:

Poslovna informatika 165
“Ekspertni sistem je modeliranje, unutar ra țunara, ekspertskog znanja,
tako da rezultuju üi sistem može ponuditi inteligentan savet ili doneti
inteligentne odluke.”
“Izraz ekspertni sistem se danas upotrebljava sa više razli țitih
znațenja, a poti țe od ținjenice da su takvi sistemi i nastali tako što su od
priznatih eksperata u nekoj oblasti, intervjuisanjem i drugim postupcima
doznavana i 'zahvatana', a potom organizovana njihova znanja” (Risti ü, i dr.,
1993).
“Ekspertni sistemi su specijalizovani automati sa obradom znanja, za
interaktivno i kooperativno rešavanje problema koji se mogu formalizovati, na nivou prirodnih (stru țnih) jezika, sa mogu ünostima obuhvata i
prezentacije znanja u formi algoritamskih problema, s jedne strane, i nealgoritamskih ținjenica i pravila, kao i logi țkog zaklju țivanja po
utvrÿenoj strategiji, sa druge strane” (Roth, 1992).
Prvi poțeci razvoja sistema zasnovanih na znanju koji su prethodili
ekspertnim sistemima javljaju se polovinom 60-tih godina. Razvoj
ekspertnih sistema zavisi od razvoja informacionih tehnoligija, tj. od performansi kompjutera. Vrlo brzo (krajem 60-tih godina) kompjuteri su postali ograni țavajuüi faktor, pa su usledile neminovne promene na polju
usavršavanja kompjutera, što je izazvalo novi uspon u razvoju oblasti veštațke inteligencije. Ipak, tek tokom 80-tih godina ekspertni sistemi su
doživeli široku upotrebu na komercijalnom tržištu.
Prema stanju iz 1988. godine, ekspertni sistemi su se tada primenjivali
u oko 150 oblasti. Me ÿutim, samo țetiri godine kasnije (prema stanju iz
1992. godine, Liebowitz, 1992) u Americi je bilo koriš üeno najmanje 3000
ekspertnih sistema od țega je nekoliko stotina ekspertnih sistema bilo
razvijeno (nisu koriš üene školjke) i testirano na svom polju primene. U
Japanu je tada postojalo preko 400 razvijenih ekspertnih sistema pri țemu je
oko 190 kompanija implementiralo ekspertne sisteme u svoj rad. U Francuskoj je postojalo tako ÿe preko 400 razvijenih ekspertnih sistema itd.
U daljem razvoju ekspertnih sistema prognozira se razvoj povezivanja
ekspertnih sistema sa sistemima za podršku odlu țivanju, multimedijom,
neuralnim mrežama itd. O țekuju se poboljšani interfejs i to uz pomo ü
tehnologija kao što su hipermedija i virtualna realnost, tj. smatra se da üe se
tako posti üi bolji națin za automatsku akviziciju znanja.
Jedna od uopštenih podela ekspertnih sistema sugeriše na postojanje
dve grupe ekspertnih sistema (Stojiljkovi ü, 1995):
xEkspertni sistemi koji analizir aju neki problem i

166 Poslovna informatika
xEkspertni sistemi koji vrše sintezu u procesu rešavanja problema.
Podelu ekspertnih sistema možemo izvršiti i prema drugim
kriterijumima. Jedna od uobi țajenih podela odnosi se na vrstu informacija
koje ekspertni sistemi pružaju (Stoiljkovi ü, Milosavljevi ü, 1995):
xSamostalne – u stanju su da samostalno izvedu proces donošenja
odluke i planiranja budu üih pravaca akcije, a korisnika izveštavaju o
primenjenim postupc ima i razlozima za usvajanje odre ÿene procedure.
xKonsultantske – pružaju razne konsultantske usluge u smislu da
pomažu korisniku na taj na țin kako bi i pravi ekspert pružio svoje
mišljenje. Ova grupa ekspertnih sistema koncipirana je tako da se njima koriste eksperti kojima su potrebna dodatna mišljenja za rešavanje kompleksnih problema (stvara se atmosfera poput formiranja tima eksperata).
xSavetnițke – mogu koristiti i eksperti ali i oni ostali korisnici kojima
je potreban savet u odgovaraju üim situacijama.
xSistemi za ispitivanje šta bi bilo ako … – ova grupa ekspertnih
sistema omogu üava razmatranje odre ÿenih situacija u kojima je
potrebno predvideti efekte primene alternativnih akcija. Može se uspostaviti analogija ove grupe ek spertnih sistema sa simulacionim
modelima ali razvijenim do ekspertnog nivoa.
Turban i Aronson (1998) iznose da postoje slede üe vrste ekspertnih
sistema:
xEkspertni sistemi zasnovani na znanju (Expert Systems Versus
Knowledge-based Systems, Knowledge-based Expert Systems),
xEkspertni sistemi zasnovani na pravilima,
xEkspertni sistemi zasnovani na okvirima (Frame-based Expert
Systems),
xHibridni sistemi,
xEkspertni sistemi zasnovani na mode lima (Model-based Systems),
xEkspertni sistemi spremni za rad (Ready-made, Off-the-shelf
Systems),
xEkspertni sistemi koji rade u realnom vremenu (Real-time Expert
Systems).
Goodwin i Wright (1992) isti țu da postoje dve grupe ekspertnih
sistema i to:

Poslovna informatika 167
xPrvi se javljaju kod komplikovanih istraživa țkih projekata ili
potencijalno nerešivih probelema gde je potrebno razviti novi na țin
prezentovanja ili izlaganja znanja.
xDrugi niz sistema su oni koje su izgradili konsultanti i to putem
korišüenja komercijalno razvijenih školjki (shell) ekspertnih sistema.
Školjke ekspertnih sistema sadrže sve komponente kao i posebno razvijeni ekspertni sistem, sa tom razlikom što im je baza znanja prazna (otuda se nazivaju prazni ili okvirni ekspertni sistemi). Korisnik (npr. tim eksperata u nekom preduze üu) školjke ekspertnog
sistema sam popunjava bazu znanja unose üi u nju pravila koja se
odnose na probleme koje je potrebno da njegov ekspertni sistem rešava. Školjke ekspertnih sistema su jednostavne za programiranje, fokusirane su na probleme u kojima nije prisutna neizvesnost. Kod korišüenja školjki ekspertnih si stema ekspertsko rasu ÿivanje
predstavlja se u obliku drva odlu țivanja što se ubraja u olan țavanje
unapred (olan țavanje unapred objašnjeno je u tekstu koji sledi). U
svetu su poznate školjke: XiPlus (by Expertech Ltd.), EXSYS Professional i sl., a kod na s je razvijena i tako ÿe je našla veliku
primenu školjka BEST (Blackboard-based Expert System Toolkit) što je detaljnije opisano u literaturi (Vraneš, 1995).
Ekspertni sistemi poseduju sedam dimenzija (Buchman, 1983) a to su:
xEkspertiza,
xRezonovanje manipulacijom simbola,
xOpšta sposobnost rešavanja problema u datom domenu,
xSloženost i težina – jer problemi moraju biti složeni da bi se zahtevalo
rešenje eksperta,
xReformulacija – formulisanje problema u oblik podesan za rešavanje
putem ekspertnih pravila,
xRezonovanje o sebi – mogu ünost sistema da rezonuje o sopstvenim
procesima,
xVrsta zadataka za țije se obavljanje sistem izgra ÿuje.

168 Poslovna informatika
Podrška
Interfejs, sredstva za rukovanje fajlovima,
sredstva za pruža e objašnjenja,
alat za rukovanje bazom znanjanj
"Mehanizam" za zaklju țivanjeKorisnik
Radna memorija Baza znanjaKorisnik
StudentEkspert
Slika 8.4. Model ekspertnog sistema (Doukidis, 1991)
Primena ekspertnih sistema je višestruka, a zadaci koje ekspertni
sistemi uspešno rešavaju su:
xEvidentiranje i interpretacija podataka kojim se opisuju razli țite
situacije ili stanja sistema,
xDijagnostika i servisiranje.
xPlaniranje, predvi ÿanje i prognoziranje (posledica odluka i sl.),
xDizajn (razvoj konfiguracije objekata uz poštovanje zadatih
ogranițenja),
xMerenje (interpretacija rezulta ta merenja),
xOtkrivanje kvarova u složenim tehni țkim sistemima,
xAnaliza i konsultacije (u oblastima: osiguranja, kreditiranja,
finansiranja, investicione i poreske politike, marketinga i analize
tržišta, uvo ÿenje novih tehnologija itd.),
xKontrola (upravljanje ponašanjem sistema) i sl.
Model jednostavnog ekspertnog sistema sastoji se samo od țetiri dela
(Doukidis, 1991). Oni su: baza znanja, “mehanizam” za zaklju țivanje,
korisnițki interfejs i radna memorija, slika 8.4. Znanje eksperta se țuva u
nizu fajlova nazvanih baza znanja. Naj țešüe je znanje predstavljeno pomo üu
“if … then” pravila. “Mehnizam” za zaklju țivanje koristi bazu znanja kako
bi se obezbedila nova informacija. “Mehanizam” za zaklju țivanje koristi
neke forme logi țke dedukcije da bi se obezbedili odgovori. Preko

Poslovna informatika 169
korisnițkog interfejsa omogu üava se komunikacija izme ÿu ekspertnog
sistema i korisnika. Radna memorija sadrži detalje o stanju znanja sistema u odreÿenom trenutku.
Primer rada je slede üi: korisnik zove ekspertni sistem preko
korisnițkog interfejsa. Ekspertni sistem uz pomo ü “mehanizma” za
zakljuțivanje upravlja prav ilima u bazi znanja. Ukoliko su sistemu potrebne
dodatne informacije, on üe pitati korisnika (preko interfejsa), a zatim
sațuvati te informacije u radnoj memoriji. Svaki nov podatak koji se pojavi
kao izlaz “mehanizma” za zaklju țivanje tako ÿe se țuva u radnoj memoriji.
Ovaj proces se nastavlja sve dok sistem ne obezbedi korisniku sve odgovore na njegova pitanja ili dok se ne iskoriste sva pravila.
Nešto kompleksnija struktura ekspertnog sistema predstavljena je na
slici 8.5.
KONSULTANTSKO OKRU@ ENJE
Ko r i s n i k ^i n j e n i c e o
sp ecif i~n o mslu ~aju
Ko r i s n i ~ k i
interfejs
Mo g u } n o s t p r u ` a n j a
obja{njenja
Preporu~ene
akcijeMehanizam
za
zaklju~ivanje- Prevodilac
– R aspored- Poja~iva~
k on zisten cije
B lackboard (radni prostor)
Plan Pr o gr am rad a
R e{enje Opis problemaRAZVOJNO OKRU@ ENJE
Baza znanja
^i n j e n i c e
Pravila: : {ta je poznato iz domena
logi~ke reference (npr. izm e| u
sim p to m a i p o sled ica)
Izdvajanje
znanjaIn`enjer
znanja
Eks pe r t s ko
znanjeDo k u me n t o v a n o
znanje
Akvizicija
znanja
Slika 8.5. Struktura ekspertnih sistema (Turban, Aronson, 1998)
Na ovom prikazu mogu se uo țiti relacije izme ÿu komponenata
ekspertnog sistema. Drugim re țima, ulaze üi dublje u strukturu ekspertnog
sistema konstatuje se postojanje niza dodatnih komponenata koje ține
sistem funkcionalnim.
Proces funkcionisanja ekspertnih sistema može se raš țlaniti na
sledeüih pet komponenata (Roth, 1992):
xAkvizicija (sticanje) znanja – predstavlja jedan od najzna țajnijih
zadataka za ek spertni sistem jer putem dijaloga sa korisnikom sistem
mora primiti i sintakti țki – formalno ispravne, ali i semanti țki
adekvatne raznovrsne informacije. Od akvizicije znanja zavisi üe
memorisanje znanja i samim tim i kvalitet rada ekspertnog sistema.

170 Poslovna informatika
xReprezentacija (memorisanje) znanja – vrši se dugotrajnim
procesom memorisanja programskih modula sastavljenih od ținjenica
i pravila i na țina za rešavanje problema (mehanizmi zaklju țivanja), za
odreÿenu oblast.
xObrada znanja (rešavanje problema) – u stvari predstavlja
izvršavanje programa radi dobijanja rešenja sa odgovaraju üim
prateüim objašnjenjima putem logi țkog procesa za rešavanje
problema. Ovaj zadatak podrazumeva automatsko vrednovanje ținjenica i pravila prema prethodno datoj logici zaklju țivanja pomo üu
traženja i upore ÿivanja, a zatim dobijanje rezultata u obliku novih
podataka ili pravila do krajnjeg algoritma za rešavanje problema.
xKomponente za objašnjenje (predstavljanje znanja) –
omoguüavaju pregled unutrašnjih me ÿuzavisnosti, aktivnih i
neaktivnih pravila za rešavanje problema i pružaju razumevanje zakljuțka koji je dao ekspertni sistem. Tako predstavljene ținjenice
koje je koristio ekspertni sistem u procesu donošenja odluke služe korisniku da uvidi koje su bile polazne osnove ekspertnog sistema da se opredeli za neku odluku, ali neki podatak može da se pokaže kao netațan ili besmislen pa se proces zaklju țivanja ekspertnog sistema sa
novim ispravnim informacijama može uputiti na ponovno razmatranje. Takoÿe, posedovanje komponente za objašnjavanje kod ekspertnih
sistema omogu üuje korisniku sticanje novih znanja.
xInterfejs (jedinica za dijalog) – omogu üuje komunikaciju korisnika
sa ekspertnim sistemom putem tastature i ekrana, ali mogu üe su i
ostale varijante direktne komunikacije ekspertnog sistema sa okolinom npr. putem slike, tona, mernih sinala itd.
8.6. HIBRIDNI SISTEMI (HIBRID SYSTEMS – HS)
Hibridni sistemi nastaju integracijom dva ili više kompjuterskih
informacionih sistema. Do danas razvijeno je više klasa hibridnih sistema, ali meÿu osnovne ubrajaju se: integracija sistema za podršku odlu țivanju i
ekspertnih sistema, ekspert nih sistema i neuronskih mreža, kao i aspekti
globalne integracije više informacionih sistema.
Oblici integracije dva ili više kompjuterska informaciona sistema
meÿusobno se razlikuju po arhitekturnim rešenjima spajanja sistema.

Poslovna informatika 171
Integracija ekspertnih sistema i sistema za podršku odlu țivanju može
se izvesti na dva osnovna na țina i to:
xEkspertni sistem integrisan kao SPO komponenta gde je mogu üe
identifikovati pet razli țitih sluțajeva:
xEkspertni sistem kao inteligentna komponenta uz bazu podataka u
SPO,
xEkspertni sistem kao inteligentna komponenta uz bazu modela u njeno
upravljanje u SPO,
xEkspertni sistem kao komponenta u SPO a sa namenom da poboljša
karakteristike korisni țkog interfejsa,
xEkspertni sistem kao komponenta za pomo ü u izgradnji SPO,
xEkspertni sistem kao komponenta u SPO koja pruža korisniku razne
konsultativne usluge.
Prema Stoiljkovi üu i Milosavljevi üu (1995) mogu üe su slede üe
varijante hibridnih ekspertnih sistema:
xKompletno preklopljeni – gde sistem ima dualnu prirodu, tj. zasnovan
je i na znanju i na neuronskoj mreži. Pomo üu ureÿaja za konverziju
sistem može da se prikaže, u zavisnosti od želje korisnika, ili kao ekspertni sistem ili kao neuronska mreža.
xParcijalno preklopljeni – gde sistem poseduje karakteristike i
ekspertnog sistema i neuronske mreže ali ova dva sistema u ovom
sluțaju komuniciraju preko kompjuterske memorije ili neke spoljašnje
baze podataka.
xParalelni – gde ekspertni sistem i neuronska mreža rade zajedno,
paralelno i ne dele svoje unutrašnje promenljive niti strukturu
podataka. Sistemi komuniciraju preko ulaznih i izlaznih ure ÿaja i
preko datoteka.
xSekvencijalni – gde je izlaz iz jednog od komponentnih sistema
(ekspertnog sistema ili neuronske mreže).
xPovezani ili ugra ÿeni – gde je ekspertni sistem ugra ÿen u neuronsku
mrežu ili neuronska mreža u ekspertni sistem (tzv. gost i doma üin). U
ovom sluțaju korisnik vidi samo jedan sistem (doma üina). Vrlo je țest
sluțaj da se neuronska mreža ugra ÿuje u ekspertni sistem i pritom
koristi njegovu bazu znanja.
Kao najkompleksniji oblik integrac ije kompjuterskih informacionih
sistema za podršku menadžment odlu țivanju smatra se tzv. globalna

172 Poslovna informatika
integracija. Globalna integracija može uklju țivati nekoliko tehnologija za
podršku menadžmentu i nekoliko kompjuterskih informacionih sistema ili țak povezivanje sa sistemima iz druge organizacije. Jedan primer globalne
integracije navode u svom radu Turban i Aronson (1998) – slika 8.6.
Kao ulaz sistem ima bazu podataka, bazu znanja i bazu modela. EIS
komponenta se koristi za filtriranje podataka, stavljanje filtriranih podataka u centar posmatranja i povezivanje sa ostalim delovima organizacije koji su povezani sa datim problemom. Ekspertni sistem je neophodan donosiocu odluke u smislu da mu pruži podršku tokom modeliranja u upravljanja bazom modela, podataka i znanja, kao uvod za EIS i SPO analizu i procenjivanje. Izlazi iz modela globalne integracije su izveštaji, prognoze, saveti i sl. Povratna sprega ili veza je neophodna radi obezbe ÿivanja
dodatnih informacija, znanja ili modela koji se mogu ponovo upotrebiti u buduünosti.
Baza podataka
Baza modela
Baza znanjaRaporti
Predviÿanje,
prognoze
Preporuțene
akcije
Objašnjenja
savetAnaliza i obrada
EIS
MB MS DB MS
Ekspertni
sistem
Hardver i
softver
Donosilac
odlukePovratna sprega
Interaktivna
povratnaveza
Ulaz Izlaz Obrada
Slika 8.6. Globalna integracija kompjuterskih in formacionih sistema
(Turban, Aronson, 1998)
U okviru savremenih modela globalne integracije kompjuterskih
informacionih sistema uklju țene su i brojne napredne tehnologije radi
poboljšanja karakteristika modela. Tako, u okviru filtracije podataka ukljuțuju se inteligentni agenti ili pretraživa ți koji znatno skra üuju vreme
potrebno da se izdvoje neophodne informacije. Tako ÿe, postoji težnja da se
țitav model uskladi sa pr otokolima standardnim za priklju țivanje sistema na

Poslovna informatika 173
globalnu kompjutersku mrežu – Internet. Time se sa jedne strane
omoguüava potroša țima širom sveta da pristupe pojedinim bazama podataka
ili modela da pretražuju (ali se ta țno definišu granice pristupa). Sa druge
strane formira se Intranet mreža poslovno-proizvodnog sistema, a zaposlenima unutar preduze üa omogu üava se da prilikom pretraživanja
podataka mogu iza üi na Internet i tamo potražiti informacije. Koncept
virtualnog poslovanja predstavlja još jedan aspekt trgovine u budu ünosti.
Stoga, novije informacione tehnologije namenjene za poslovanje poslovno-proizvodnih sistema ubrzano se okre üu prilagoÿavanju rada na Internetu.
Prilikom izbora oblika integracije kompjuterskih informacionih
sistema treba se rukovoditi ținjenicom da se integrisanjem postoje üih
informacionih sistema dobija ju objedinjene karakte ristike integrisanih
sistema, što pruža kor isnicima znatno komf orniji rad, skra üenje vremena
aktivnosti – dakle pove üava se radni u ținak i opšte zadovoljstvo zaposlenih.
Sa druge strane implementacija integrisanih sistema iziskuje ulaganje dodatnih sredstava koja su neophodna za izgradnju globalnog sistema i za nabavku hardverskih komponenata. Održavanje ovog sistema tj. administracija mreže iziskuje dodatna ulaganja.
Imajuüi iznete pretpostavke u vidu name üe se konstatacija da prilikom
izbora sistema za podršku menadžment aktivnostima treba da se napravi balans tako da izabrani sistem sa jedne strane u popunosti zadovoljava potrebe poslovno-proizvodnog sistema, a sa druge strane bude takav da mu obezbedi konkurentske prednosti, adaptibilnost poslovnom okruženju, rast i razvoj.
8.7. VEŠTA ýKA INTELIGENCIJA
Meyer (1990) vešta țku inteligenciju (VI) definiše kao rezultat važe üih
znanja koja poti țu iz razli țitih nauțnih oblasti i koja su transformisana u
oblik koji omogu üava rešavanje problema. Ova transformacija je mogu üa
pomoüu razlițitih tehnologija VI.
Meÿutim mnogi autori smatraju da ne postoji jasna definicija VI.
Veštațka inteligencija je razli țita u odnosu na druge kompjuterske nauke i
sa tim u vezi VI ne može da se definiše kao jasan skup tehnologija. Može da se postavi pitanje ka da i kako da kor istimo tehnike VI u re šavanju problema.
Korišüenje tehnika VI u rešavanju realnih problema treba da zapo țne
sa uțenjem klasi țnih kompjuterskih alata i rešavanjem problema. Kada

174 Poslovna informatika
projektni menadžer reši problem, prirodno je da po țne da razmišlja o
naținima kako da lakše do ÿe do boljeg rešenja, drugim re țima šta može da
uradi da program bude inteligentniji. Slede üi korak je da se napravi
specifikacija tehnika koje mogu da se koriste. Naravno, svaki projektni menadžer pri traženju rešenja mora da razmišlja o tome da li razmatrani problem može da se reši pomo üu tehnika koje zna ili tretirani problem
zahteva primenu novih tehnika.
Treba napomenuti da projekti VI podrazumevaju veliku koli ținu
promena u organizac iji, mnogo više nego uvo ÿenje novih informacionih
tehnologija (IT). Menadžment može da ima stav da se odupire tim promenama. Isto tako sva ki projektni menadžer treba da zna da uvek postoje
organizacije koje su otvorene za promene. Ako je projektni menadžer siguran da je vreme za implementaciju novih ideja, ako razmišlja o tome, on üe da naÿe i națin da ostvari svoje ideje.
Poznavanje specifi țnih tehnologija koje su ozna țene kao tehnologije
VI i kompanije koje ih proizvode su definitvno dobar start za po țetak
izgradnje sistema VI u preduze üu. Kada preduze üe izgradi sistem VI,
projektni menadžeri üe razmatrati postoje üe tehnologije ili one koje su se u
novije vreme pojavile na tržištu, tako da üe moüi da odluțe da se mnoge od
njih ugrade u ve ü postojeüi sistem VI. Može da se postavi pitanje zašto je
ovo potrebno. Pre svega, VI je još uvek mala industrija sa odsustvom jasnih standarda. Ovo mora da se promeni u budu ünosti.
Uspešan VI projekat treba da uklju ți sve uobi țajene pretpostavke bilo
kog projekta IT: dobre projektante, dobre programere, dobre baze podataka, dobre administratore mreže, dobre analiti țare i dr. Vešta țka inteligencija
radi najbolje kada koristi najbolje projektovan osnovni IT sistem.
Ponekad u izgradnji VI u țestvuju ljudi koji su angažovani za posebnu
tehnologiju, mada to nije njihova "omiljena" tehnologija ili su oni konsultanti za prodavce koji proizvode tehnologiju koja se primenjuje. Potrebno je da postoji nepristrasan mehanizam za odre ÿivanje najboljeg
națina za rešavanje partikularnog problema.
Šta se doga ÿa ako ljudi koriste naprednu VI tehnologiju za rešavanje
problema koji može da bude rešen na mnogo lakši na țin korišüenjem
konvencionalnih programerskih tehnologija. Naravno da nije dobro ako se potroši puno vremena za razvoj VI sistema i izgradnju VI rešenja. Primarni cilj je taj da se pokuša rešavanje problema na najbolji mogu üi națin za
klijenta, npr. preduze üe. Tehnike VI nikada ne treba da se koriste ako to nije
u najveüem interesu za klijenta.

Poslovna informatika 175
Kada se sistem VI uvede u organizaciju, svaki projektni menadžer
treba pažljivo da prati kakav üe uticaj VI imati na preduze üe. Treba da bude
siguran koje koristi je organizacija ostvarila usled uvo ÿenja projekta VI.
Kao što je pomenuto ranije, VI projekti mogu da budu razlog velikih promena u organizaciji. Ponekad oni dovode do velikih poboljšanja u poslovanju preduze üa kao celine ali ne moraju da budu dobri za donosioce
odluka. Ovo ukazuje na to da treba da se pokuša da se napravi VI sistem kojiüe da bude isto tako dobar za eksperte kao i za organizaciju. Naravno, u
nekim organizacijama postoja üe više protivljenja za implementaciju VI
sistema, u nekim manje. Generalno, ako projektni menadžer želi da implementira svoje ideje , mora da traži više fl eksibilne organizacije.
Nadalje üe biti definisan pojam znanje . Pojam znanje i njegovo
razumevanje predstavlja osnovni cilj VI. Da bismo definisali znanje, potrebno je da damo odgovore na slede üa pitanja: Šta je znanje? Kako da se
prepozna znanje? Koliko dugo istraživati znanje? Da li je naše znanje sigurno? Usled țega možemo da imamo sigurnost u naše znanje?
Odgovori na ova pitanja su zasnovani na hipotetițkom realizmu .
Hipotetițki realizam se karakteriše kao teorija mišljenja i predstavlja osnovu
znanja. Pridev hipoteti țki se koristi jer naša znanja i saznanja mogu biti
pogrešna. Termin realizam u razmatranom pojmu ozna țavaținjenicu da
naša saznanja poti țu iz realnog sveta.
Delovi vešta țke inteligencije su prema Meyeru (1990):
1. Uțenje,
2. Modeliranje simbolima, 3. Heuristika, 4. Rešavanje problema, 5. Integracija, 6. Tehnike i jezici vešta țke inteligencije,
7. Buduüi razvoj.
1. Uțenje
Uțenje može u celosti da se definiše kao glavna sposobnost
inteligentnih sistema. Inteligencija je odre ÿena:
xMehanizmima u țenja,
xRezultatima u țenja.
Znanje i inteligencija su vrlo țesto razmatrani kao sinonimi.
Inteligencija i znanje su prikazivani kao rezultat sticanja, memorisanja,

176 Poslovna informatika
dobijanja, kombinacije, komparacije i koriš üenja informacija u novom
kontekstu: apstrakcija, predstavljanje i modeliranje.
Mehanizam u țenja može da se predstavi kroz algoritam procesa
uțenja. Ovde treba napomenuti da postoje dva dela procesa u țenja:
heuristițko i logi țko. Proces u țenja se sastoji iz: prikupljanja ulaznih
podataka iz okruženja, indukcije, dedukcije i analize informacija.
Uțenje može da se definiše kao upravljanje faktorima koji uti țu na
rešavanje postavljenog problema i koji ne mogu da se uzmu u obzir u klasițnim algoritmima. Upravljanje faktorima obavlja se u realnom vremenu
i ono se razlikuje u zavisnosti od hijerarhijskog nivoa na kome se vrši upravljanje.
2. Modeliranje simbolima
Veštațka inteligencija omogu üava rešavanje problema koji ne mogu
da se rešavaju na klasi țan națin, odnosno primenom klasi țne metodologije.
U VI se koriste simboli (umesto algoritama) pomo üu kojih se predstavljaju
realni predmeti, njihove karakteristike i relacije koje postoje me ÿu njima.
Na ovaj na țin je omogu üena laka i brza simulacija.
3. Heuristika
Veštațka inteligencija koristi pravila heuristike koja pojednostavljuju
pretraživanje i omogu üava da se na ÿu rešenja. Heuristi țko programiranje je
kombinacija heuristika koje se koriste za rešavanje nekog upravlja țkog
zadatka (Guberini ü, i dr., 1970). Heuristika je plod intuicije i iskustva.
Primena heuristi țkih metoda je prema Guberini üu i dr. (1970) usmerena u
dva pravca: (1) na rešavanje složenih zadataka koji se mogu predstaviti u kvantitativnom obliku ali su toliko složeni da njihovo rešenje nije mogu üe
naüi pomoüu strogih analiti țkih tehnika i (2) na probleme koji se ne mogu
predstaviti matemati țkim modelom jer su pr omenljive u modelu
kvantitativne prirode. Drugim re țima, cilj heuristi țkih metoda je da
omoguüe nalaženje prihvatljivih rešenja složenih proble ma koji ne mogu da
se reše pomo üu klasițnih metoda.
4. Rešavanje problema
Ovaj pojam ozna țava:

Poslovna informatika 177
xVeštinu koriš üenja relevantnih znanja u postizanju postavljenih
ciljeva,
xTransformaciju dobije ne situacije u željenu ili unapred definisanu
pomoüu razumevanja problema i sprovo ÿenjem adekvatnih
upravljațkih akcija.
Jednom re țju, pojam rešavanja problema ozna țava razumevanje
dogaÿaja i transformaciju znanja u odgovaraju üe akcije. Rešavanje
problema može da se ostvari na dva na țina:
xPrimenom heuristi țkih metoda (rešavanje problema sa aspekta
upravljanja podacima),
xPrimenom analiti țkih metoda (rešavanje problema sa aspekta
upravljanja modelima).
5. Integracija
Distribucija VI i modela koji su zasnovani na rasu ÿivanju predstavlja
nove razvojne discipline unutar VI koje se odnose na koordinaciju i kooperaciju izme ÿu distribuiranog osnovnog znanja i rešenja problema.
Veštațka inteligencija treba da omogu üi realnu informacionu integraciju:
raspoloživost informacija i znanja unutar složenog poslovnog sistema, kao što je preduze üe.
6. Tehnike i jezici vešta țke inteligencije
Detaljan opis tehnika VI može da se na ÿe na sajtu www.pcai.com.
One su: (1) Tehnologija školske table, (2) Klijent/Server, (3) Kreativno razmišljanje, (4) Ekspertni sistemi, (5) Fazi logika, (6) Opšte heuristike, (7) Inteligentna sredstva, (8) Internet, (9) Logi țka šema, (10) Mašinsko u țenje,
(11) Multimedija, (12) Neuronske mreže, (13) Robotika, (14) Modeliranje i simulacija i dr.
Jezici koji se koriste za programiranje su npr. LISP, PROLOG,
LOGO, C
++ i dr. Osnove nekih od ovih osnovih jezika VI üe ukratko biti
prikazane.
LISP je razvijen sredinom XX veka. Ovo je funkcionalno orijentisan
jezik koji se zasniva na povezivanju i obradi velikog broja listi. Svaka lista sadrži odgovaraju üi broj simbola sa listom njiho vih svojstava ili ograni țen
broj drugih listi. Preko svojstava uspostavljaju se veze izme ÿu razlițitih
simbola, što je potrebno za reprezentaciju znanja.

178 Poslovna informatika
PROLOG je razvijen se damdesetih godina prošlog veka kao jezik za
programiranje u logici. On omogu üava iskazivanje znanja preko pravila. Na
primer objekti se izražavaju preko: simbola konstanti, simbola varijabli i
simbola sadržaja.
7. Buduüi razvoj vešta țke inteligencije
Veštațka inetligencija omogu üava razvoj u smislu:
xModelovanja složenih fizi țkih sistema, uklju țujuüi mehanizme za
prezentaciju i slu țajnih saznanja koja poti țu i odnose se na fizi țki
sistem i omogu üava razvoj principa odlu țivanja,
xPrikaza i koriš üenja raznovrsnih znanja,
xVremenskog rasu ÿivanja, uklju țujuüi sposobnost prikaza relacija koje
postoje izme ÿu realnog vremena i poreme üaja koji uti țu na njega,
xIntegracije razli țitih teorija upravljanja.
8.8. UPOREDNE KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH
SISTEMA
Poreÿenjem karakteristika kompjuterskih sistema za podršku
odluțivanju sti țe se uvid o njihovoj adekvatnoj primeni prema vrsti
problema. Sauter (1997) daje jednostavan prikaz o nivou uspešnosti odreÿenih informacionih sistema prema strukturiranosti problema,
neophodnosti za bazom znanja itd.
Tabela 8.2. prikazuje uporedne karakteristike odre ÿenih informacionih
sistema.
U tabeli 8.3. predstavljen je okvir za primenu odre ÿenih informacionih
tehnologija za podršku menadžment odlu țivanju prema tipu odluke i nivou
u organizaciji na kome se problem javlja. Ovaj okvir za podršku odlu țivanju
iznose Turban i Aronson (1998) prema radu Gorryja i Mortona (1971) koji su preradili rad Simona (1977) i Anthony (1965).

Poslovna informatika 179
Tabela 8.2. Atributi kompjuterskih informacionih sistema za podršku
odluțivanju (Turban, Aronson, 1998)
Obradni
sistemi MIS (MIS) SPO (DSS) ES (ES) UIS (EIS) NN (NN)
Primena Proizv-
odne i proda-
jne
infor-macije Proizvodno
praüenje,
predviÿanje
prodaje,
kontrola Dugoroțno
strateško planiranje,
kompleksni
problemi Dijagnoza,
strateško planiranje,
definisanje
strategija Podrška top
menadžmentu, odluțivanje,
praüenje
okruženja Komple-
ksne repetitivne
odluke,
dijagnoza, praüenje
investicija
Fokus Obrada
podatka Informacije Odlu țivanje,
fleksibilnost, prilagoÿenost
korisniku Zakljuțiva-
nje, ekspertiza Praüenje,
kontrola Prepozna-
vanje prema modelu
(šablonu)
Baza
podataka Jedinst-
vena za svaku aplika-ciju Interaktivan
pristup programe-rima DBMS,
interaktivan pristup, ținjenițno
znanje Procedura-
lno i ținjenițno
znanje, baza znanja (ținjenice i
pravila) Spoljašnja
baza znanja (online) i organizaciona, pristup imaju svi korisnici u
organizaciji Istorijski
sluțajevi,
obezbeÿiva-
nje uțenja
Sposo-
bnosti odluți-
vanja Nema Strukturirani
rutinski problemi korišüenjem
konvencio-nalnih alata
nauke o
menadžme-ntu Polustruktu-
rirani problemi, integracija sa modelima nauke o
menadžmentu,
procenjivanje i
modeliranje Sistem
donosi kompleksne odluke, nestrukturi-rane,
korišüenjem
pravila Samo u
kombinaciji sa SPO Svodi se na
predviÿanja
zasnovana na istorijskim sluțajevima
Mani-
pulacija Nume-
rițka Numerițka Numeri țka Simboli țka Numeri țka
(uglavnom), ponekad simbolițka Numerițka
predobrada
Vrstainfor-
macija Zbirni
raporti Obrada
zahteva,
raspored Informacije za
podršku
specifițnih
odluka Savet ili
objašnjenje Posebni
raporti, klju țni
indikatori Predviÿanje
Najviši
nivo u organiza-ciji koji opslužuje Najniži
nivo mena-džeraSrednji nivo
menadžme-nta Analitițari i
menadžeri Menadžeri Menadžeri na
višim nivoima uhijerarhijskoj strukturi Specijalisti,
menadžeri
Podstrek Kori-
snost Efikasnost Efektivnost Efektivnost
i korisnost Skraüenje
vremena Korisnost

180 Poslovna informatika
Tabela 8.3. Okvir za primenu kompjuterskih informacionih sistema prema
tipu odluke i organizacionom nivou na kojem se problem javlja (Turban, & others, 1998)
Tip odluke Operativna
kontrola Taktițki nivo Strateško
planiranje Neophodna
podrška
Strukturira-
ne 1.Rațunovodstvo 2.Analiza
budžeta, kratkoroțno
planiranje,
izbor napravi ili kupi 3.Upravljanje
finansijama, lokacija
skladišta,
distributivni sistemi Informaci-
oni sistemi menadžme-
nta, oper.
istraživanja
Polustru-
kturirane 4.Proizvodno
planiranje 5.Procena
kredita, izgradnja fabrike,
upravljanje
projektima 6.Izgradnja nove
fabrike, planiranje novog proizvoda,
planiranje obezb.
kvaliteta SPO
Nestruktu-
rirane 7. Sve vrste izbora,
stanje u magacinu, kupovina softvera, odobravanje kredita 8.Pregovori,
kupovina hardvera 9.Razvoj
istraživațkih
aktivnosti, razvoj novih tehnologija SPO, ES,
NN
Neophodna
tehnološka
podrška Informacioni
sistemi
menadžmenta, nauka o menadžmentu Nauka o
menadžmentu,
SPO, ES, UIS UIS, ES, NN

Poslovna informatika 181
9. INFORMACIONI TOKOVI I
INFORMACIONI PROCESI U POSLOVNOM
SISTEMU
Sadržaj ovog poglavlja obra ÿuje informacione delatnosti u
informacionom sistemu, koje možemo podeliti na informacione tokove i informacione procese. U informacione tokove ubrajamo prikupljanje, prenos i dostavljanje podataka, a u informacione procese ubrajamo evidentiranje, obradu i memorisanje podataka.
9.1. INFORMACIONI TOKOVI
Informacioni tokovi, kao informacione delatnosti prikupljanja,
prenosa i dostavljanja podataka, odvijaju se putem odgovaraju üeg
komunikacionog sistema. Razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije doveo je postepeno i do sve složenijih struktura telekomunikacionih, odnosno ra țunarskih mreža, koji postaju preduslov
efikasnog odvijanja informacionih tokova.
Informacioni tokovi treba da budu tako organizovani i usmereni da
svim subjektima odlu țivanja omogu üe pravovremeni pristup informacijama.
Pri analizi i projektovanju informacionih tokova za razli țite nivoe
upravljanja i odlu țivanja, treba imati u vidu razli țite vrste i karakter
informacija koje se odnose na date nivoe. U tom smislu se može uo țiti
trojna korelaciona povezanost: odlu țivanje – karakter informacija –
usmerenost informacija. Usmerenost informacionih tokova ka odlu țivanju i
njihova uslovljenost organizacijom te funkcije zahteva da se sa stanovišta informacionog sistema, izvrši (Krsmanovi ü S., 1991.):
xanaliza povezanosti infrmacionih tokova sa odlu țivanjem u
poslovnom sistemu,
xanaliza i ocena njihove povezanosti sa izvorima informacija i
moguünost zadovoljavanja informacionih zahteva,

182 Poslovna informatika
xdetaljna identifikacija postoje üih i projektovanje novih informacionih
tokova.
U vezi sa prva dva zahteva, mogu se uo țiti razlițite vrste
informacionih tokova koje karakterišu: informacioni zahtevi subjekata, povezanost podsistema odlu țivanja, izvori i tehnologija obrade informacija.
Informacioni zahtevi subjekata mogu biti predstavljeni informacionim
tokovima, kojima se:
xkontinuirano obezbe ÿuju informacije subjektima i koji se odnose na
informacione zahteve vezano za izvršavanje i pra üenje aktivnosti
subjekata i poslovnog sistema,
xnekom subjektu periodi țno (npr. sedmi țno ili mese țno) obezbe ÿuju
potrebne informacije i kojima se zadovoljavaju informacioni zahtevi
iz grupe planiranja, komunikacije i sl.,
xzadovoljavaju trenutni informacioni zahtevi, obuhvataju üi sve
informacije smeštene u bazama podataka, od zna țaja za odlu țivanje,
xprenose arhivirani-memorisani skupovi podataka i informacija, a koji
se u informacionim zahtevima pojavljuju sa malom u țestalošüu i țije
se dostavljanje vrši na zahtev korisnika sa ili bez vremenskih ogranițenja.
Sa stanovišta povezanosti podsistema odlu țivanja mogu se uo țiti
informacioni tokovi:
xizmeÿu svih identifikovanih podsistema odlu țivanja,
xinformacioni tokovi izme ÿu subjekata pripreme i subjekata
odluțivanja, u okviru svakog informacionog podsistema odlu țivanja,
a u skladu sa njihovim ulogama i zadacima.
Sa stanovišta izvora i tehnologija obrade informacija, mogu se
definisati informacioni tokovi:
xprema okruženju poslovnog sistema – kojima se vrši me ÿusobna
razmena relevantnih informacija,
xunutar poslovnog sistema – koji karateriše klasi țan (manuelni) na țin i
tehnologija obrade: prikupljanje, prepisivanje, umnožavanje i
distribucija materijala,
xunutar poslovnog sistema – koji karateriše primena ra țunara za
informisanje i direktnu povezanost korisnika sa izvorima informacija.

Poslovna informatika 183
9.2. INFORMACIONI PROCESI
Evidentiranje, obrada i memorisanje podataka, kao informacioni
procesi se mogu organizovati na razli țite naține, a što zavisi od niza
okolnosti, kao što su: dislociranost poslovnog sistema, udaljenost korisnika od mesta obrade, informacione potrebe korisnika i sl. (Krsmanovi ü S.,
1991). Koncepcijski, mogu üa su dva osnovna oblika takve organizacije:
xcentralizovana obrada, gde se sve informacije obra ÿuju na jednom
mestu,
xdistribuirana obrada, kod koje se informacije obra ÿuju na više mesta,
obițno na onim najpogodnijim po krite rijumu brzine obrade.
9.2.1. DISTRIBUIRANI SISTEMI
Distribuirani informacioni sistemi, koji podržavaju model
distribuirane obrade podataka, danas preovla ÿuju kao rešenje za
zadovoljenje razli țitih informacionih zahteva korisnika razli țitih profila.
Fizițka dislociranost korisnika, koji raspolažu ra țunarima relativno
skromnih hardverskih performansi (u proseku male procesorske snage) i razvoj novih tehnologija koje podržavaju distribuiranu obradu podataka, omoguüili su raširenost i prihva üenost ovih sistema.
Slika 9.1. Prikaz jedne mogu üe arhitekture za distribuiranu obradu
podataka, opšteg karaktera (Mogin P., Lukovi ü I., Govedarica M., 2000)

184 Poslovna informatika
Na slici 9.1. prikazana je jedna mogu üa arhitektura za distribuiranu
obradu podataka, opšteg karaktera. Elementi te arhitekture su: komunikacioni sistem, dva servera baze podataka, dva aplikaciona servera, rațunar koji je istovremeno i aplikacioni i server baze podataka, ve üi broj
rațunara u funkciji klijenta, kao i terminala. Na serverima baze podataka se
nalazi instaliran sistem za upravljanje bazom podataka koji omogu üava
distribuiranu obradu podataka. Slikom je ilustrovana ținjenica da je mogu üe
sve resurse sistema, po potrebi, staviti na rasp olaganje svakom krajnjem
korisniku.
9.2.2. KLIJENT-SERVER SISTEMI
Klijent-server arhitektura i klijent-server model obrade podataka se
javlja poțetkom devedesetih godina XX veka, afirmaciju doživljava ve ü
polovinom iste decenije, a razvijen je kao rezultat nastojanja da se što bolje
iskoristi resurs personalnih ra țunara, kroz njihovu integraciju u jedinstven
sistem za obradu podataka.
Klijent-server model obrade podataka je model distribuirane obrade
podataka, gde se funkcije jednog korisni țkog programa raspodeljuju na
najmanje dva procesa koji me ÿusobno komuniciraju . Ta dva procesa obrade
podataka su: klijentski i serverski . Logika komunikacije klijentskog i
serverskog procesa je slede üa: klijentski proces šalje poruku serverskom
procesu, traže üi odreÿenu uslugu, a serverski proces izvršava traženi zadatak
i šalje poruku klijentskom procesu o rezultatu (uspehu ili neuspehu) izvršenog zadatka.
Klijentski i serverski procesi su specijalizovani za izvršavanje
odreÿenih tipova zadataka i uvek komuniciraju oni delovi procesa koji su
nadležni za zahtevani zadatak. Oba procesa se mogu izvršavati na jednom rațunaru, ali pun opseg mogu ünosti se realizuje distribuiranjem ovih
procesa na veliki broj, fizi țki dislociranih ra țunara. Tada je ra țunar koji
izvršava klijentski deo procesa klijent-rațunar, ili kraüeklijent, a po
analogiji, isto važi i za server .
Dakle, za punu primenu klijent-server arhitekture, potrebna su
najmanje dva ra țunara, povezana komunikacionom mrežom, sa instaliranim
mrežnim operativnim sistemom i uspostavljenom komunikac ijom. Elementi
kojiține klijent-server sistem jesu (slika 9.2):
xjedan ili više klijenata,
x
jedan ili više servera,

Poslovna informatika 185
xklijentski procesi,
xserverski procesi,
xkomunikacioni me ÿusloj (komunikacioni hardver i softver).
Slika 9.2. Preduslovi za primenu klijent-server arhitekture (Mogin P.,
Lukoviü I., Govedarica M., 2000)
U praksi se realizuju razli țite arhitekture klijent-server sistema.
Najjednostavniji sistem ține jedan klijent i jedan server, složeniji su sistemi
koji uklju țuju više klijenata i više servera istovremeno. Ako se raspodela
zadataka obavlja na dva nivoa, onda se radi o dvoslojnoj arhitekturi, tako da (nezavisno od broja klijenata i servera) postoje samo dva sloja: sloj baze podataka i klijentski (korisni țki) sloj.
Na slici 9.3. prikazan je dvoslojni model klijent-server sistema, gde se
na serveru nalazi sistem za upravljanje bazama podataka, a na klijentu, odnosno radnoj stanici, nalazi se korisni țka aplikacija sa odgovaraju üim
korisnițkim intefejsom, koja komunicira sa serverom.
Osnovna prednost dvoslojne klijent-server arhitekture je ta što bazu
podataka țini nezavisnom od aplikacija, jer integritet baze podataka
obezbeÿuje njenu nezavisnost od aplikacija koje nad njom rade. Jedini
mehanizam potreban za komunikaciju aplikacije sa bazom podataka je SQL upit, koji se prosle ÿuje direktno ili kroz neku ra țunarsku mrežu. Ipak,
znațajan deo aplikacije se vezuje za klijent, što prouzrokuje osnovne
nedostatke ovakve arhitekture. Vezivanje dinami țkog ponašanja sistema
(logike sistema) za klijent, zbog țestih izmena u korisni țkom okruženju,
prouzrokuje skupo perfektivno održavanje sistema, a zbog țestih izmena u
tehnologiji korisni țkih interfejsa i skupo adaptivno održavanje.
Softver razvijen u ovakvoj arhitekturi je nedovoljno modularan i teško
prenosiv. Isto tako, sistemi razvijeni u dvoslojnoj arhitekturi

186 Poslovna informatika
nezadovoljavaju üe podržavaju veliki broj korisnika, veliki obim transakcija i
nepredvidivo radno optere üenje za nove Internet (intranet) aplikacije. Ova
ogranițenja su uslovila razvoj troslojnog modela, koji se danas široko koristi
u projektovanju distribuiranih informacionih sistema.
Slika 9.3. Dvoslojni model klijent-server sistema (Mogin P., Lukovi ü I.,
Govedarica M., 2000)
Suštinu ove arhitekture odražava srednji sloj, koji se od strane
pojedinih softverskih proizvo ÿața razlițito naziva: aplikacioni server,
transakcioni server, server komponenti, server poslovnih pravila, țime se
posebno isti țe funkcija sloja, koju dati proizvo ÿaț želi da naglasi.
Slika 9.4. Troslojni model klijent-server sistema (Mogin P., Lukovi ü I.,
Govedarica M., 2000)

Poslovna informatika 187
Srednji sloj omogu üava i transparentno povezivanje korisni țkih
aplikacija sa razli țitim izvorima podataka na raznim platformama, a ne
samo sa jednim serverom baze podataka. Tako ÿe, moguüe je menjati i
korisnițki interfejs, a da to ne uti țe na izmenu ostala dva sloja ove
arhitekture. Troslojna arhitektura je generi țka za višeslojne arhitekture koje
postaju opšteprihva üeni standard. U njima se raslojavaju razli țite funkcije
srednjeg sloja da bi se preko ve üeg broja slojeva, odnosno ve üeg stepena
indirekcije, omogu üila veüa modularnost, heterogenost i elasti țnost sistema.
Osnovni elementi troslojne arhitekture klijent-server sistema (slika
9.4) su: server baze podataka koji țini prvi sloj, aplikacioni server koji țini
drugi sloj i aplikacioni klijent koji țini treüi sloj ove arhitekture. U
troslojnom klijent-server sistemu raspodela zadataka je slede üa:
xserver baze podataka je zadužen za upravljanje obradom podataka i
podršku logike obrade podataka,
xaplikacioni server je zadužen za podršku logike prezentacije,
xaplikacioni klijent je zadužen za podršku upravljanja prezentacijom.
Znați, sistem za upravljanje bazama podataka koji podržava delove ili
celokupnu bazu podataka informacionog sistema, treba da se nalazi na serveru baze podataka. Instalirane aplikacije informacionog sistema, treba da se nalaze na aplikacionom serveru. Program za upravljanje korisni țkim
interfejsom aplikacije, treba da bude instaliran na aplikacionom klijentu.
U ovakvom klijent-sever modelu uloga aplikacionog servera je
dvojaka. To zna ți da on preuzima ulogu klijenta u odnosu na server baze
podataka, a ulogu servera u odnosu na aplikacioni klijent. Dalje, program za upravljanje korisni țkim interfejsom treba da bude jednostavan za upotrebu,
standardizovan i raspoloživ za upotrebu i na PC ra țunaru skromnijih
hardverskih mogu ünosti. Danas, ulogu takvog programa preuzima neki od
poznatih programa za pristup Internet/Web serverima. U pogledu
hardverskih zahteva, aplikacioni server treba da bude ra țunar boljih
perfomansi, kako bi mogao istovremeno da opsluži ve üi broj aplikacionih
klijenata.
9.2.3. OSNOVNI CILJEVI UP OTREBE KLIJENT-SERVER
SISTEMA
Pri razvoju i upotrebi klijent-server sistema treba posti üi sledeüe
ciljeve: hardversku nezavisnost, softversku nezavisnost, otvoren pristup

188 Poslovna informatika
servisima, funkcionalnu distributivnost i standardizaciju (Novakovi ü J.,
2003).
Hardverska nezavisnost je postignuta kada klijentski, serverski i
procesi komunikacionog me ÿusloja uspešno funkcionišu na razli țitim
hardverskim platformama, odnosno kada izmene u hardverskoj konfiguraciji sistema ne uti țu na funkcionisanje klijent-server sistema.
Softverska nezavisnost je postignuta kada klijentski, serverski i
procesi komunikacionog me ÿusloja mogu funkcionisati na razli țitim
operativnim sistemima, uz upotrebu razli țitih mrežnih protokola.
Otvoren pristup servisima je ostvaren kada klijentski proces ima
moguünost da, po potrebi, bez ograni țenja, koristi usluge svih serverskih
procesa u mreži, nezavisno od lokacijske udaljenosti klijenta i servera.
Funkcionalna distributivnost je ostvarena kada klijentski, serverski i
procesi me ÿusloja predstavljaju nezavisne ținioce u obradi podataka i imaju
precizno definisane namene, zadatke i granice. Funkcionalna distributivnost treba da omogu üi "zamenljivost" delova softvera, što podrazumeva da
tekuüa verzija nekog klijentskog, se rverskog ili programa u me ÿusloju
klijent-server sistema, može zameniti novom, a da to ne uti țe na
funkcionisanje ostalih komponenti softvera.
Standardizacija ima za cilj da obezbedi što viši stepen hardverske i
softverske nezavisnosti, kao i nezavisnost korisni țkog programa od
podataka. Korisni țki interfejs, pristup podacima i mrežni protokol, kao i
drugi elementi klijent-server arhitekture treba da budu pokriveni odgovaraju üim standardima.
9.2.4. BAZE PODATAKA I KLIJENT-SERVER MODEL OBRADE
PODATAKA
Klijent-server model obrade podataka podržava rastere üenje servera
baze podataka, kao centralnog ra țunara u sistemu, tako što klijenti
preuzimaju izvršavanje delova aplikacije, vezano za ulazno-izlazne zadatke.
Takoÿe, centralizovano je țuvanje i manipulacija podacima na
serverima, țime se izbegavaju nepotrebne replikacije podataka na
klijentskoj strani. Mogu üa je jednostavnija standardizacija i efikasnija
zaštita od neovlaš üenog pristupanja ili uništenja podataka, kao i obezbe ÿenje
konzistentnosti baze podataka.

Poslovna informatika 189
Pravilan raspored zadataka u višeslojnom klijent-server modelu, treba
da smanji saobra üaj kroz komunikacionu mrežu, u odnosu na klasi țni
centralizovan model obrade podataka. Ovo se postiže, s jedne strane, tako što se kroz mrežu prosle ÿuju samo SQL naredbe ili pozivi procedura, kao i
rezultati poziva tih naredbi, odnosno procedura, a s druge strane, ide se ka smanjenju optere üenja podacima koji su vezani za upravljanje prezentacijom
i logiku prezentacije.
U pogledu upravljanja hardversko-softverskom konfiguracijom
sistema, javljaju se problemi mogu üeg poveüanja troškova celog klijent-
server sistema, jer izmena aplikativnih programa na klijentskoj strani može poveüati hardverske zahteve. O țekuje se da višesl ojni klijent-server model
obrade podataka, koji angažuje procesorsku snagu jeftinih personalnih rațunara u mnogo ve üoj meri, nego što je to slu țaj u centralizovanoj obradi
podataka, ponudi rešenja i za ovaj problem.
Možemo zaklju țiti da primena višeslojnog klijent-server modela
obrade podataka doprinosi poboljšanju kvaliteta rezultuju üeg informacionog
sistema, uti țe na smanjenje troškova njegove eksploatacije i održavanja i
stvara prostor za dalji razvoj distribuiranih sistema obrade podataka.

190 Poslovna informatika

Poslovna informatika 191
10. RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA
U ovom poglavlju üemo razmatrati razvoj informacionog sistema.
Pojam razvoja informacionih sistema obuhvata sve aktivnosti vezane za projektovanje, izgradnju, uvo ÿenje i funkcionisanje informacionih sistema u
organizaciji. S obzirom na to da se organizacioni ambijenti i tehnologije tokom vremena menjaju, organizacijama su potrebni novi sistemi ili znațajnije izmene postoje üih sistema da bi nastavili da ispunjavaju ciljeve
zbog kojih se primenjuju. Ovo ukazuje na ținjenicu da je razvoj sistema
neprekidan proces. U daljem tekstu üemo se baviti razli țitim pristupima
razvoja informacionih sistema od kojih zavisi uspeh projekta.
10.1. POJAM RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA
Razvoj ra țunarske tehnologije i informacionih tehnologija uopšte,
koincidirao je sa porastom populacije korisnika, širenjem informacionih zahteva i promenama koje karakterišu savremeni stil života, a posebno savremeno poslovanje. U razvoju informacionog sistema, centralno mesto ima razvoj softvera. Uopšte posmatrano, trend rasta informacionih potreba i razvoja informacionih tehnologija nije pra üen adekvatnim razvojem
programskih proizvoda, pa neki autori ovakvu situaciju karakterišu i kao softversku krizu . Razvoj programskih proizvoda, kao disciplina se od
sedamdesetih godina prošlog veka, zove i softversko inženjerstvo , a zapravo
se odnosi na metodološki pristup razvoju ovih proizvoda sa ciljem da se u zadatim vremenskim rokovima, primenom odre ÿenih tehnika projektovanja,
dostigne potreban kvalitet finalnog proizvoda.
Osnovni problemi razvoja i upravljanja razvojem informacionih
sistema jesu problemi savladavanja njihove složenosti i realizacije softverskih rešenja koja su adekvatna potrebama sistema. Koriš üenjem
sledeüa dva metodološka principa može se savladati složenost sistema:
xdekompozicija složenog sistema na manje, lakše savladive delove,
xpodela celokupnog procesa razvoja informacionog sistema na faze.

192 Poslovna informatika
Za dekompoziciju složenog sistema na manje, lakše savladive delove
koristi se strukturirani pristup i objektno-orijentisani pristup .
Strukturirani pristup je opšta tehnika u realizaciji programskog proizvoda i može se koristiti u okviru faza snimanja i analize, projektovanja i programiranja, a zasniva se na slede üim principima: postepeno
dekomponovanje složenog sistema na manje složene podsisteme, nezavisna izgradnja podsistema, integracija nezavisno izgra ÿenih komponenti u
jedinstvenu celinu i odvajanje pojma projekta programskog proizvoda od pojma njegove realizacije.
Na raspolaganju su razni CASE alati koji se koriste u strukturiranom
pristupu i koji su se poslednjih dvadesetak godina intenzivno razvijali. Strukturirani pristup razvoja informacionih sistema zasnovan je na specifikaciji funkcija sistema, dok je objektno-orijentisani pristup zasnovan naținjenici da sistem predstavlja skup me ÿusobno povezanih objekata, gde
se stanje sistema sagled ava kao stanje objekata posm atranog sistema, a
operacije nad objektima kao realizacija funkcija sistema. Danas se u razvoju
informacionih sistema sve više koristi objektno-orijentisani pristup.
Slika 10.1. Primer dekompozicije sistema koriš üenjem strukturiranog i
objektno-orijentisanog pristupa
Na slici 10.1. dat je primer dekompozicije sistema, u ovom slu țaju
pisarnice, koriš üenjem funkcionalne i objektno-orijentisane dekompozicije.
Kod strukturiranog pristupa, koji koristi funkcionalnu dekompoziciju, posmatrani sistem pisarnice dekomponovan je na slede üe funkcije:
registrovanje dokumenata, dostavljanje i izveštavanje. Koriš üenjem
objektno-orijentisane dekompozicije, isti sistem je dekomponovan na sledeüe objekte: delovodnik, predmet, akt i kretanje predmeta.
Podela celokupnog procesa razvoja informacionog sistema na faze
sagledava se preko "životnog ciklusa" softvera.

Poslovna informatika 193
10.2. PROCES RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA
Razvoj informacionih sistema je složen i dugotrajan proces koji
podrazumeva niz faza i aktivnosti, od planiranja razvoja do zastarevanja sistema, njegove zamene i povla țenja iz upotrebe. Neophodno je dobro
projektovati i pripremiti uvo ÿenje informacionog sistema i zato što njegov
razvoj predstavlja zna țajnu finansijsku investiciju, kako u obliku
dugoroțnih investicija, tako i u obliku neposrednih troškova.
Da bi se detaljnije razradio proces razvoja softvera, neophodno je
definisati njegov životni ciklus, aktivnosti u svakoj fazi životnog ciklusa i rezultate (standardne modele) svake aktivnosti. Metodologija životnog ciklusa polazi od ținjenice da životni vek svakog programskog proizvoda
prolazi kroz iste faze. U daljem tekstu dat je pregled modela "životnog ciklusa" softvera.
10.2.1. "VODOPAD ŽIVOTNI CIKLUS"
Jedan od prvih formalno definisanih modela je tzv. "vodopad životni
ciklus". Ovaj model zahteva sistemati țan i sekvencijalan pristup razvoju
softvera. Razvoj prolazi kroz nekoliko faza, gde izlazi jedne faze
predstavljaju ulaze u slede üu. Sa svoje strane, svaka faza je organizovana
kao skup aktivnosti koje mogu biti izvršavane od strane ve üeg broja ljudi
istovremeno. Postoji više varijanti modela vodopada, zavisno od organizacije koja model koristi i specifi țnosti projekta za koji se model
koristi. Proširena varijanta modela vodopada obuhvata: inžinjering sistema, izradu studije izvodljivosti, analizu i specifikaciju zahteva, projektovanje sistema, kodiranje i testiranje modula, testiranje sistema, isporuku i održavanje.
INŽINJERING SISTEMA j e f a z a n ɚmɟtnutɚținjɟniɫɨm da je
softverski sistem uvek deo n ɟkɨg veüeg rɟɚlnɨg sistema. Imaju üi tu
ținjɟniɫu u vidu, proces z ɚɪɨț injɟ usɪɨstɚvljɚnjɟm zahteva koje treba da
zadovolji k ɨmɪlɟtɚn sistem, ɚ potom treba podskup zahteva izdvojiti za
ɟlɟmɟntɟ koji treba da budu r ɟšɟ
ni softverski. Ovaj pogled n ɚɫ ɟlɨkuɪɚn
sistem je stvar od suštinsk ɟ vɚžnɨsti u situacijama, ka da softver m ɨrɚ da
intɟrɚgujɟ sa ɨkužɟnjɟm (ljudi, podaci i sl.), što je gotovo r ɟdovno slu țaj u
sɚvrɟmɟnimɪɨslɨvnim infɨrmɚɫiɨnim sistemima.
STUDIJA IZVODLJIVOSTI ima za svrhu da ɪrɨɫɟni troškove i
moguüe dobiti (ɫɨst-bɟnɟfit ɚnɚlɭsis) koji üɟ biti posledica izrade i uv ɨÿɟnjɚ

194 Poslovna informatika
informacionog sistema. Studija izvodljivosti je u suštini simulacija budu üeg
ɪrocesa razvoja, kojom se ɚnɚlizirɚjuɚltɟrnɚtivnɚ rɟšɟnjɚ i ɪɨtɟnɫijɚlnɟ
dobiti od njihove realizacije. Dobr ɚ studija izvodljivosti m ɨrɚ da sadrži
minimɚlnɨ sledeüe elemente:
xdɟfiniɫijuɪrɨblɟmɚ,
xɚltɟrnɚtivnɚ rɟšɟnjɚ i njihɨvɟɨțɟ kivɚnɟɪrɟdnɨsti,
xzɚhtɟvɚnɟ resurse, troškove i rokove završetaka za svako ɚltɟrnativno
rɟšɟnjɟ.
ANALIZA I SPECIFIKACIJA ZAHTEVA je faza koja se zasniva
na prouțavanju zahteva korisnika i analizi postoje üeg stanja, u cilju
predlaganja i definisanja poslovnih zahteva koje treba da podrži novo rešenje. U ovoj fazi potrebno je identifikovati zahteve koje dati informacioni sistem treba da zadovolji, naj țešüe u smislu funkcionalnosti, performansi,
jednostavnosti upotrebe i sl. Rezultat faze treba da bude dokument sa specifikacijom zahteva i pritom treba da bude navedeno šta informacioni sistem treba da omogu üi, ɚ ne kako da se to postigne. Dati dokument treba
da bude razumljiv, precizan, kompletan, konzistentan i ne preterano opširan. Takoÿe je potrebno da dokument bude lako izmenljiv, a da se pritom n ɟ
naruše upravo pomenuti kvaliteti. Ovo je potrebno zbog ținjenice da se
zahtevi razvijaju i menjaju kako bi se prilagodili evolutivnoj prirodi velikih sistema.
PROJEKTOVANJE SISTEMA je faza u kojoj se definišu slede üi
aspekti sistema: dizajn baze podataka, arhitektura softverskog sistema, procedure koje üe se koristiti prilikom eksploa tacije sistema i korisni țki
interfejs. Zadatak ove faze je izrada projektnih specifikacija sistema, tako da budu zadovoljeni zahtevi, definisani u fazi analize.
PROGRAMIRANJE I TESTIRANJE MODULA je faza u kojoj
programeri pišu programski kod prema projektnoj specifikaciji i vrše testiranje modula. Proces programiranja podrazumeva pisanje instrukcija koje rațunar izvršava i te stiranje tog koda da bi se ustanovilo da li on
zadovoljava specifikacije na osnovu kojih je napisan. Ako se otkriju greške u kodu pri testiranju softvera, vrši se dijagnostika, a zatim i korigovanje grešaka i taj proces se naziva dibagovanje (bug – greška). Koliko je važno da je napisani program korektan i pouzdan, toliko je važno da je on dokumentovan. Komentari, primedbe i preporuke su od velikog zna țaja za
softver, jer je softer samo sa njima potpun, lako țitljiv i spreman za
modifikacije.

Poslovna informatika 195
TESTIRANJE SISTEMA poținje onog trenutka kada je programski
kod generisan. Testiranje modula koje se redovno obavlja tokom implementacije i ono koje vrši programer je uvod u provere koje treba da verifikuju kvalitet softverskog proizvoda. Testiranje sistema treba da utvrdi usaglašenost realizovanog softverskog proizvoda sa postavljenim zahtevima, kao i verifikaciju ispravnosti softverskog proizvoda. Onog trenutka kada softverski proizvod uspešno pro ÿe testiranje sistema, spreman
je za isporuku. Ovo testiranje, koje sprovodi razvojna organizacija, țesto se
naziva i alfa testiranjem.
ISPORUKA softverskog proizvoda se vrlo țešto obavlja u dve faze.
U prvoj fazi se proizvod isporu țuje izabranoj grupi korisnika. Svrha
procedure je da se n ɚ bazi povratnih informacija od strane date grupe
korisnika odredi da li su potrebne još neke izmene ili dorade ɪrɟ same
zvanițne isporuke. Ovaj vid testiranja sistema koji sprovodi izabrana grupa
korisnika, naziva se beta testiranjem. U drugoj fazi se proizvod distribuira kupcima. Navedena procedura važi sa softverske proizvode koji su namenjeni masovnoj prodaji n ɚ tržistu. U slu țaju izrade softvera ɪɨ
narudžbini, procedura isporuke je, țesto, dugotrajan proces, koji može
ukljuțiti i isporuku ɪɨ fazama, uvo ÿenje sistema u eksploataciju i obuku
osoblja naru țioca.
ODRŽAVANJE je skup aktivnosti koje se sprovode nakon što je
softverski proizvod isporu țen kupcu. U osnovi se održavanje sastoji od
otklanjanja zaostalih grešaka u sistemu (korektivno održavanje), prilagoÿavanja softvera ɪrɨmɟnɚmɚ u okruženju i ɪrɨmɟnɚmɚ zahteva, te
poboljšavanje starih i dodavanje novih funkcija. Održavanje, ɪrɟmɚ nekim
podacima, premašuje 60% ukupnih troškova. Pritom je više od polovine troškova održavanja usmereno n ɚ zadovoljenje novih zahteva od strane
kupaca.
Kritika modela "vodopad životnog ciklusa" zasniva se na slede üim
ținjenicama:
xOvaj model zahteva "zamrzavanje speci fikacije" za prelaz na slede üe
faze, a bazira specifik aciju na informacionim potrebama, koje su
veoma promenljive.
xZa vreme trajanja dugotrajne sist em analize zahtevi su možda ve ü i
promenjeni, a odlaganje pisanja programa i zakasneo i nedovoljan povratni uticaj korisnika mogu da dovedu do toga da implementirani softver ipak ne zadovoljava zahteve i da ga je potrebno odmah

196 Poslovna informatika
menjati. Ponovno ispitivanje zahteva i ponovno prolaženje kroz sve
ostale faze "životnog ciklusa", postaje veoma skupo.
xPrimena ovog modela ne dovodi do smanjenja visokih troškova
održavanja softvera. Ako su troškovi korektivnog održavanja i smanjeni, to se ne može re üi za troškove perfektivnog održavanja koji
se objektivno pove üavaju. Do pove üanja troškova održavanja dolazi
zbog "dvostrukog održavanja", jer se, pored uobi țajenog "krpljenja"
izvornog koda, u disciplinovanoj primeni ovog modela, zahteva i izmena obimne dokumentacije sistema formirane u prethodnim fazama.
10.2.2. PROTOTIPSKI RAZVOJ SOFTVERA
Kod prototipskog razvoja softvera (slika 10.2), specifikacija zahteva
korisnika se razvija pomo üu prototipa. Prototip softvera predstavlja
preliminarnu verziju sistema koja pokazuje sve bitne karakteristike kasnijeg radnog sistema. Ako prototip kasnije evoluira u radni sistem, to je tzv. "nadgradiv prototip"; a ako posluži samo za preciznu specifikaciju zahteva, a zatim je odba țen, a na bazi rezultata eksperimentisanja sa njim, novi radni
sistem se projektuje i implementira, to je tzv. "odbaciv prototip" ili "brzi prototip".
Slika 10.2. Prototipski razvoj (Neškovi ü S., Lazarevi ü B., 2001)
Karakteristike prototipskog razvoja softvera su:
xPrototip se daje korisnicima kako bi se dobile povratne sugestije i
izvršile potrebne modifikacije.
xZa vreme tog tzv. procesa u țenja i korisnici i ljudi iz razvoja otkrivaju
i formiraju stvarne projektne zahteve, țime se ostvaruje efikasna
povratna veza sa korisnicima budu üeg sistema.
xMoguünosti poțetnog prototipa su ograni țene u odnosu na one koje su
zamišljene za krajnji proizvod.

Poslovna informatika 197
xPrototipski razvoj prouzrokuje nerealisti țka oțekivanja korisnika,
korisnici o țekuju da üe i radni sistem biti isto toliko brzo razvijen kao
i prototip.
xBrže dovodi do rezultata u odnosu na model "vodopad životnog
ciklusa".
xProjektima koji se razvijaj u prototipski teško se upravlja.
xKod ovog modela projektna dokumentacija nije zadovoljavaju üa.
xZbog toga što troškovi razvoja prototipa ne smeju da pre ÿu 10 –15%
ukupnih troškova projekta, zahtevaju se specifi țna sredstva za razvoj
prototipa (relacione baze podataka i jezici țetvrte generacije).
10.2.3. OPERACIONALNI (TRANSFORMACIONI) "ŽIVOTNI
CIKLUS"
Operacionalni pristup (slika 10.3), imao je za cilj da uvede
revolucionarne promene u metodologiju razvoja softvera, da ga potpuno formalizuje i automatizuje, jer se smatralo da mora da se usvoji potpuno drugațiji pristup ako se želi neophodno pove üanje produktivnosti razvoja
softvera. Osnovne karakteristike operacionalnog pristupa su (Neškovi ü S.,
Lazareviü B., 2001):
xDa bi se sama specifikacija u ținila izvršnom i sama predstavljala
prototip, specifikacija sistema se zadaje fo rmalnim semanti țki
bogatim jezikom "visokog nivoa" za kojeg se razvija prevodilac.
xPored prevodioca koji specifikaciju țini izvršnom (pa samim tim i
prototipțije performanse nisu bitne i koji treba da bude pogodan za
validaciju specifikacije), neophodno je razviti i optimizatorski prevodilac, koji bi izvršio transformaciju vali dne specifikacije u
efikasan izvršni kod.
xVerifikacija specifikacije se vrši na prototipu, țime se zadržavaju sve
dobre strane prototipskog pristupa.
xOdržavanje se vrši na formalnoj specifikaciji, a ne na izvornom kodu,
"krpljenjem programa". Zbog toga optimizatorski prevodilac mora da
bude veoma efikasan jer üe se postupak prevo ÿenja ponavljati za
svaku modifikaciju zahteva.

198 Poslovna informatika
Slika 10.3. Operacionalni (transformacioni) razvoj (Neškovi ü S., Lazarevi ü
B., 2001)
Operacionalni pristup ima uglavnom istraživa țki karakter, jer su za
njegovu širu primenu ostali nerešeni još mnogi, veoma složeni problemi.
10.2.4. ITERATIVNO INKREME NTALNI "ŽIVOTNI CIKLUS"
Pod iterativno inkrementalnim "životnim ciklusom" podrazumeva se
razvoj sistema preko skupa manjih, tzv. "mini-projekata". Svaki "mini- projekat" predstavlja jednu iteraciju koja dodaje jedan inkremenat funkcionalnosti sistema. Na slici 10.4. grafi țki je prikazan model iterativno
inkrementalnog "životnog ciklusa". Karakteristika modela je odvajanje "životnog ciklusa" iteracije od upravlja țkih faza, odnosno kontrolnih ta țaka
razvoja softvera, u kojima menadžeri projekta donose odluke bitne za dalji razvoj softvera. Na slici su prikazane țetiri upravlja țke faze: start, razrada,
izrada, uvo ÿenje.
U prvoj upravlja țkoj fazi tzv. start-fazi, definišu se osnovni ciljevi
projekta, osnovna arhitektura i plan realizacije. U fazi razrade izvršena je detaljna specifikacija korisni țkih zahteva i prikazana je arhitektura sistema
sa razlițitih tațaka gledišta. U fazi izrade, softver se u potpunosti izgra ÿuje i
ispituje da li on zadovaljava postavljene zahteve. U fazi uvo ÿenja softver se
nalazi u tzv. "beta verziji". Najpre, mali broj visokostru țnih i iskusnih
korisnika testira proizvod i izveštava o njegovim karakteristikama i nedostacima, a potom se vrši proizvodnja softvera, obuka korisnika, pomo ü
u uvoÿenju i slițno.

Poslovna informatika 199
Slika 10.4. Iterativno inkrementalni "životni ciklus"
Upravljațke faze razvoja: start, razrada, izrada i uvo ÿenje, sastoje se
od jedne ili više iteracija, a svaka iteracija predstavlaja "mini projekat", koji se odvija kroz svoj sopstveni "životni ciklus" sa slede üim koracima:
xanaliza,
xlogițko projektovanje,
xfizițko projektovanje,
ximplementacija,
xtestiranje.
10.3. OBJEKTNO-ORIJENTISANI RAZVOJ SISTEMA
Svaki sistem se može posmatrati kao skup me ÿusobno povezanih
objekata. Objekti u nekom sistemu su fizi țki objekti, koncepti, apstrakcije,
bilo šta što ima jasne granice i jasno zna țenje, a što se jasno razlikuje od
drugih objekata u sistemu. Objekti i na țin ostvarivanja njihovih veza mogu
da budu veoma raznovrsni u realnom sistemu. U nekoj vrsti modela realnog iter
1iter
2 – – – – -iter
n-1Analiza
Logițko
projektovanje
Fizițko
projektovanje
Implementacija
TestiranjeStart Razrada Uvoÿenje Izrada

200 Poslovna informatika
sistema svi ti raznovrsni objekti i njihove veze, predstavljaju se odre ÿenim
(malim) brojem precizno definisanih koncepata. U softverskom inženjerstvu, ovi koncepti treba da posluže, s jedne strane, za formiranje jasnog, preciznog i potpunog modela realnog sistema (njegove specifikacije), a sa druge za implementaciju toga modela na ra țunaru
(Neškoviü S., Lazarevi ü B., 2001).
Objektno-orijentisani razvoj sistema zasnovan je na identifikovanju
objekata u sistemu i relacija izme ÿu ovih objekata. Ovi objekti odgovaraju
entitetima realnog sveta i mogu biti predmeti, ljudi, ustanove i sli țno.
Entitet koji je sposoban da țuva svoja stanja i koji stavlja na raspolaganje
okolini skup operacija, preko kojih se ta stanja prikazuju ili menjaju, naziva se objektom. Stanje objekta se pr edstavlja vrednostima njegovih osobina,
gde se pod osobinama podrazumevaju atributi objekta i njegove veze sa drugim objektima u sistemu. Osobine objekta se menjaju u vremenu.
Ponašanje objekta se opisuje preko skupa operacija koje on izvršava.
Znați, pomoüu objektno-orijentisanog razvoja, sistem se opisuje kao
skup objekata koji me ÿusobno deluju. Osim iznete prednosti objektno-
orijentisanog razvoja, da pri opisu sistema koristi analogiju realnog sveta, prednost je i u tome što omogu üava formiranje biblioteka softverskih
komponenti i komponenti specifikacija. Ovako formirane biblioteke sa odgovaraju üim komponentama, koriste projektanti za razvoj novog sistema.
Prelaz izme ÿu razlițitih faza razvoja sistema olakšan je sa objektno-
orijentisanim razvojem, jer se i analiza i dizajn i programiranje koriste istom objektno-orijentisanom metodologijom. Objektno-orijentisani razvoj posebno je pogodan za razvoj: kompleksnih aplikacija na bazi klijent-server arhitekture i multimedijalnih aplikacija koje sadrže objekte razli țite prirode,
kao što su tekst, zvuk, slika i video zapis.
Razvoj softvera, kroz svoje razli țite faze, svodi se na razvoj skupa
modela koji, sa razli țitih tațaka gledišta, opisuju posmatrani softverski
(informacioni) sistem. U poslednjih nekoliko godina, za prikaz softvera sa razlițitih aspekata je razvijen Jedinstveni jezik modelovanja (UML), koji
ukljuțuje principe objektno-or ijentisanog pristupa. Ne ki od ciljeva razvoja
UML su (Neškovi ü S., Lazarevi ü B., 2001):
xrazvoj opšteg vizuelnog jezika za modelovanje softverskih sistema i
razmenu dobijenih modela;
xmoguünost proširenja i specijalizacije osnovnih koncepata u skladu sa
potrebama sistema koji se modelira;

Poslovna informatika 201
xpodrška specifikaciji nezavisnoj od razvojne metodologije i
implementacionog okruženja.
Na sledeüem grafikonu prikazani su aspekti modelovanja u UML.
Slika 8. Aspekti modelovanja u UML
Slika 10.5. Aspekti modelovanja u UML
Svaki od aspekata prikazanih na slici 10.5. sadrži skup modela, koji
sistem opisuju sa stati țke i dinami țke tațke gledišta. U modelovanju
sistema, polazni aspekt je "aspekt slu țajeva koriš üenja", gde se kroz formu
opisa sluțajeva koriš üenja, definiše na țin na koji üe korisnik (akter) koristiti
buduüi sistem. Ovaj aspekt je referentni aspekt za sve modele sistema.
Realizacija sistema u "objektnom prostoru stanja" predstavlja se "aspektom
projektovanja". Funkcije sistema se realizuju preko skupa tipova objekata i pojavljivanja tih objekata. "Aspekt implementacije" predstavlja komponente
i fajlove koji se koriste za realizaciju fizi țkog sistema. "Aspekt procesa"
opisuje na țin odvijanja procesa u sistemu. "Aspekt razmeštanja" predstavlja
topologiju ra țunarsko-komunikacione mreže i pokazuje kako su razmeštene
komponente u mreži, koje predstavljaju fizi țku realizaciju sistema.
10.4. POJAM I NAMENA CASE ALATA
Primena objektnog ili strukturiran og pristupa ra zvoju sistema se
najțešüe odnosi na crtanje razli țitih dijagrama. Svaka izmena jednog
dijagrama mora da bude pra üena izmenom dijagrama koji su u nekoj relaciji
sa njime, tako da slože nost sistema, a time i dijagrama koji ga opisuju,
uslovljava metod izrade dijagrama: manuelno je izvodljivo projektovanje jednostavnijih sistema sa nekoliko desetina, ne više od sto, entiteta. U Aspekt
projektovanjaAspekt
implementacije
Aspekt
procesa Aspekt
razmeštaja Aspekt slu țajeva
korišüenja

202 Poslovna informatika
suprotnom, ru țno modeliranje složenijih sistema, izrada konzistentne
projektne dokumentacije i kontrola kompletnosti projekta, sa aspekta vremena i troškova projektovanja, mogu ünosti percepcije i koncentrisanosti
ljudi iz projektnog tima, a posebno sa stanovišta kvaliteta takvog rada, postaju neizvestan i nepredvidiv poduhvat. Kod manuelnog projektovanja greške se kasno uo țavaju i onda ih je teško otkloniti.
Da bi se prevazišla pobrojana ograni țenja manuelnog projektovanja,
ali i mogu ünosti projektovanja prilagodile potrebama razvoja veoma
složenih sistema, razvijeni su softverski proizvodi – alati, namenjeni podršci i automatizaciji izvršavanja zadataka u postuku izrade softverskih proizvoda. Nazvani su CASE alati, prema skra üenici od re ți na engleskom
jeziku Computer Aided Software Engineering , što bi u prevodu zna țilo
kompjuterski podržan softve rski inženjering .
CASE alati su zamišljeni da obezbede zadovoljavaju üi kvalitet izrade
softverskog proizvoda i projektne dokumentacije, kao i realizaciju samog projekta. Upotreba CASE alata treba da omogu üi poveüanje produktivnosti
projektnog tima, skrati vreme proje ktovanja i programiranja i omogu üi
jednostavno i jeftino održavanje softverskog proizvoda. Da bi se postigli ovi ciljevi, CASE alati su koncipirani tako da obezbede što viši stepen automatizacije u obavljanju razli țitih zadataka:
xizradi dijagrama,
xprojektovanju konceptualne i implementacione šeme baze podataka,
xprojektovanju programskih specifikacija aplikacija,
xgenerisanju programskog koda,
xsprovoÿenju izmena,
xintegraciji parcijalnih rezultata projektovanja u konzistentnu celinu,
xvoÿenju projektne dokumentacije,
xkontroli konzistentnosti, kompletnosti i kvaliteta projekta i drugo.
CASE alati pomažu korisnicima prilikom izrade specifikacije zahteva,
sa svim dijagramima i definicijama svih entiteta. Treba ista üi da CASE alate
neține samo alati koji pomažu u prvim fazama razvoja sistema, kao što su
analiza i projektovanje. CASE alati omogu üavaju i generisanje koda. Ovi
alati su naro țito pogodni za brzi razvoj sistema, metodom izrade prototipa.
Pomoüu njih se može brzo izraditi korisni țki interfejs, specificirati izgled
ekrana i formati izveštaja i to u saradnji sa korisnicima sistema. Potom generator koda, koji je sastavni deo CASE alata, automatski generiše potreban programski kod.

Poslovna informatika 203
Ovi alati zna țajno poboljšavaju održavanje sistema. Pre svega, oni
pomažu pri dokumentovanju softvera i celokupnog procesa razvoja. Svaka naknadna promena u zahtevima korisnika, može se propagirati sa nivoa specifikacija zahteva, preko dijagrama do odgovaraju üih programskih
modula.
Neki složeniji CASE alati podržavaju tzv. inverzno inženjerstvo.
Poțetni dokument kod inverznog inženjerstva je program, pomo üu koga se
može eventualno do üi do specifikacija sistema. Ovaj postupak je naro țito
koristan onda kada se poseduje programski kod, ali se ne zna na šta se on odnosi. Zadatak inverznog inženjerstva je da otkrije specifikaciju po țetnih
zahteva.
Jedna od klasifikacija CASE alata, a u skladu sa fazama "životnog
ciklusa", navodi da postoje:
xprojektantski,
xprogramski,
xintegrisani (projektantski i programski) CASE alati.
Projektantski CASE alati podržavaju strateške aktivnosti (Mogin P.,
Lukoviü I., Govedarica M., 2000):
xplaniranja projekta (izbor metodologije i tehnike razvoja
informacionog sistema, standarda za primenu date metodologije i
tehnike),
xupravljanja projektom (detaljno planiranje, izdvajanje zadataka, kao i
vremensko trajanje projekta),
xplaniranja i upravljanja resursima (materijalnim, finansijskim,
ljudskim),
xpraüenje toka projekta,
xsprovoÿenje postupaka k ontrole kvaliteta.
U fazi snimanja i analize CASE alati podržavaju izradu:
xmodela sistema,
xmodela procesa koji se odvijaju u realnom sistemu,
xrazlițitih dijagrama,
xkonceptualne šeme baze podataka.
U fazi projektovanja , CASE alati se koriste za:
xprevoÿenje konceptualne u implementacionu šemu baze podataka ili
direktno projektovanje implementacione šeme baze podataka,

204 Poslovna informatika
xizrada programskih specifikacija aplikacija (struktura menija, opis
ekranskih ili štampanih formi, upiti, ažuriranje baze podataka i dr.) ili direkno implementaciono projektovanje programskih specifikacija aplikacija.

Poslovna informatika 205
11. ANALIZA SISTEMA
U ovom poglavlju bi üe objašnjena analiza sistema, njeni zadaci i
strukturna sistemska analiza, kao jedna od metoda za specifikaciju informacionog sistema. Pored toga, bi üe objašnjene razli țite strategije koje
se koriste kod utvr ÿivanja informacionih zahteva korisnika. S obzirom na to
da strukturna sistemska analiza koristi grafi țki jezik IDEFO ili dijagrame
toka podataka za grafi țki prikaz i transformaciju podataka u sistemu, u
ovom poglavlju bi üe detaljnije razmatrani.
11.1. POJAM ANALIZE SISTEMA
Pojam analize sistema, kao jedne od faza u razvoju informacionog
sistema, odnosi se na prou țavanje poslovnih problema u cilju predlaganja
poboljšanja i definisanja poslovnih zahteva koje treba da podrži novo programsko rešenje. U fazi analize, potrebno je detaljno odrediti šta üe
sistem da radi, a ne kako üe biti izgra ÿen tehnološki. Zadaci u ovoj fazi su i
definisanje ciljeva i zadataka novog sistema, definisanje procesa implementacije sistema i analiza finansijskih ulaganja i koristi koju treba oțekivati uvo ÿenjem sistema. U ovoj fazi potrebno je odrediti ko su
korisnici sistema, koje informacije siste m treba da im pruža i u kojoj formi i
kakoüe te informacije biti dostupne.
U fazi analize potrebno je izvršiti snimanje postoje üeg stanja radi
upoznavanja organizacione strukture i funkcija pojedinih delova u poslovnom sistemu. Snimanjem postoje üeg stanja treba uo țiti i
informacione tokove, jer oni upotpunjuju sliku poslovnog sistema kao celine.
D a b i s e t a țno i iscrpno opisali informacioni zahtevi korisnika,
analitițari moraju organizova ti i sprovesti mnogo personalnih intervjua,
ispitivanja, preduzeti niz snimanja i analiza. Za utvr ÿivanje informacionih
zahteva korisnika mogu üe je koristiti slede üe strategije:
xispitivanje korisnika,

206 Poslovna informatika
xizvoÿenje informacionih zahteva iz postoje üeg informacionog sistema,
xanalizu objektnog sistema,
xevolutivni pristup.
Ispitivanje korisnika je strategija koja se koristi u postupku
odreÿivanja informacionih zahteva, a bazira se na pretpostavkama da
korisnik ima dobro strukturiranu predstavu svog upravlja țkog problema i da
je u mogu ünosti da formuliše kompletan i korektan skup informacionih
potreba. Pri ispitivanju kor isnika koristi se intervju koji se mora unapred
isplanirati. Ovaj plan treba da sadrži spisak ljudi i odgovaraju üi spisak
pitanja za svakog od njih, u zavisnosti od funkcije koju obavljaju u kompaniji. Rezultati intervjua se moraju pažljivo beležiti i analizirati odmah posle njegovog završetka. Osim pojedina țnih intervjua mogu üe je sprovesti
i anketu koja donosi uštedu u vremenu, naro țito ako su potencijalni
ispitanici udaljeni. Ako kompanija ima umrežene ra țunare, ankete se mogu
lako obaviti i putem intranet a. Anketa treba da sa drži pažljivo odabranu listu
pitanja na koje ispitanici daju kra üi odgovor, naj țešüe da ili ne.
Strategija izvo ÿenja informacionih zahteva iz postoje üeg
informacionog sistema se zasniva na analizi postoje üeg informacionog
sistema, kao i analizi postoje üih informacionih sistema sli țnih organizacija,
koji dobro funkcionišu. U središtu analize treba da budu ulaz i izlaz podataka i ispitivanje njihove primerenosti potrebama korisnika. Strategija izvoÿenja informacionih zahteva iz postoje üeg informacionog sistema može
biti važan izvor identifikovanja informacionih zahteva za projektovanje novog informacionog sistema. Postupci koji se koriste kod ove strategije mogu se svrstati u tri kategorije. Prva kategorija je analiza podataka koja koristi ulazne i izlazne podatke postoje üih sistema. Ovi podaci se mogu
pronaüi i u postoje üoj sistemskoj dokumentaciji koja obi țno prati svaki
sistem. Druga kategorija je analiza dokumenata koja podrazumeva analizu podataka do kojih se može do üi koristeüi poslovna dokumenta, kao što su to
na primer fakture, teretnice i sli țno. Treüa kategorija podrazumeva
posmatranje rada korisnika na postoje üem sistemu, pri țemu eventualno
sistem analiti țar može i sam da pokuša da radi na tom sistemu i oseti
njegove nedostatke i potrebe korisnika za novom funkcionalnoš üu.
Strategija analize objektnog sistema
se koristi kada je došlo do
radikalnih izmena u sistemu, a koncept novog informacionog sistema se dosta razlikuje od postoje üeg. Strategija analize objektnog sistema uklju țuje
modeliranje aktivnosti i tokova, ispitivanje zadataka upravljanja i njihovih odgovaraju üih informacionih potreba. Ako se radi o razvoju novog

Poslovna informatika 207
informacionog sistema, koji treba da pomogne menadžerima u kompaniji da
donose odluke, onda sistem analiti țar može da koristi metodu planiranja
poslovnih sistema ili metodu klju țnih faktora uspeha. Da bi došao do
poțetnih zahteva za novi sistem, sistem analiti țar može koristiti i analizu
odluțivanja koja se sastoji iz țetiri faze: identifikacija odluka koje menadžer
donosi; definisanje koraka koje on țini pri donošenju odluka; utvr ÿivanje
informacija koje mu pri tome treba da budu dostupne; odre ÿivanje koje üe
informacije budu üi sistem da pruža korisniku i koji podaci su mu za to
potrebni.
Tabela 11.1. Strategije i metode identifikacije informacionih zahteva
korisnika (Krsmanovi ü S., Mandi ü D., 1997)
STRATEGIJA METODE Stepen
neizvesnosti
1.ISPITIVANJE KORISNIKA (anketiranje, intervjuisanje)1. Zatvoreni upitnik
2. Otvoreni upitnik 3. Grupna rasprava (brainstorming)mali
2.ANALIZA
POSTOJE ûEG
INFORMACIONOG
SISTEMAAnaliza podataka u postoje üem sistemu
1. u posmatranoj organizaciji 2. u drugoj sli țnoj organizaciji
3. u standardnom rešenju ili paketu
3.ANALIZA OBJEKTNOG SISTEMA1. Normativna analiza (BIAIT)
2. Kritițni faktori uspeha (CSF)
3. Analiza procesa (BSP) 4. Analiza odluka 5. Socio-tehnološka analiza
4.EVOLUTIVNI PRISTUP 1. Metod pilotske implementacije
2. Prototipski razvoj, inicijalna implementacija prototipa i evolutivni
razvojveliki
Strategija evolutivnog pristupa odnosno strategija otkrivanja
informacionih zahteva tokom funkcionisanja informacionog sistema se koristi u slu țaju kada korisnici informacionog sistema nisu u mogu ünosti da
u potpunosti iskažu informacione zahteve. Ova strategija polazi od kreiranja inicijalnog informacionog sistema i njegove implementacije ili pak adaptacije i implementiranja nekog drugog poznatog prototipa informacionog sistema i nakon toga, u toku funkcionisanja sistema, utvr ÿuju
se informacione potrebe na osnovu kojih se sistem dalje razvija, menja i prilagoÿava zahtevima. Zna ți, prvo se uradi po țetna verzija sistema koja
veü ostvaruje neke zahteve, a zatim, korisnici koji probaju tu verziju, daju
svoje primedbe i predloge za poboljšanje sistema. S obzirom na to da

208 Poslovna informatika
korisnici ve ü imaju prakti țan sistem na raspolaganju, analiza zahteva je u
ovom sluțaju olakšana.
U praksi se obi țno primenjuje kombinacija ovih strategija za
utvrÿivanje informacionih zahteva korisnika. Bez obzira na na țin
prikupljanja informacija o poslovnom sistemu, treba sa ținiti dokumentaciju
o informacionim tokovima koja treba da sadrži:
xsva dokumenta koja postoje i koriste se u sistemu,
xšemu toka informacija, koja podrazumeva: identifikaciju dokumenta i
podatke gde se stvara, kuda prolazi, koje dokumente inicira i gde se
arhivira pomenuti dokument,
xdopunske podatke o: nameni dokumenta, na ținu prenošenja i țuvanja,
kašnjenju i uzroku kašnjenja dostavljanja dokumenta i sl.
Ako postoji informacioni sistem, potrebno je do üi do podataka o
datotekama: nazivu i nameni datoteke, ko i koliko țesto koristi datoteku,
frekvenciji i na ținu ažuriranja datoteke, na ținu organizacije podataka, brzini
pristupa podacima i do ostalih bitnih informacija.
Ovako prikupljena dokumentacija o sistemu treba da bude ažurna i
verodostojna, jer ona pruža osnovu za rad u ostalim fazama razvoja sistema. Nakon snimanja postoje üeg stanja vrši se analiza postoje üeg stanja na bazi
prikupljene dokumentacije o informacionim tokovima. Zadatak analize postojețeg stanja je da iden tifikuje uska informaciona grla u pojedinim
nivoima i da definiše klju țne informacije koje pojedini nivo u hijerarhiji
odluțivanja treba da dobije.
Ako je završeno snimanje postoje üeg stanja i ura ÿena njegova analiza,
može se pristupiti planiranju informacionog sistema . Planiranje
informacionog sistema podrazumeva formulisanje osnovnih ciljeva i obuhvatnosti novog sistema. Potrebno je identifikovati uo țene nedostatke u
eventualno postoje üem informacionom sistemu, projektni tim treba da
predloži projektna rešenja sa prikazom o țekivanih efekata, potrebno je
sugerisati eventualne organizacione izmene ako novi informacioni sistem to zahteva, predložiti plan obuke koju je neophodno sprovesti radi upoznavanja i rada korisnika na novom informacionom sistemu. Planiranjem informacionog sistema potrebno je utvrditi:
xKoji su ulazi u sistem?
xKoji su izlazi iz sistema?
xKoji su podaci potrebni za funkcionisanje sistema?
xKoje baze podataka sistem mora da ima?

Poslovna informatika 209
xKoji su postupci obrade i gde üe se smeštati potrebni podaci?
xKo su korisnici sistema i koje üe im se usluge dozvoliti?
xKakavüe biti korisni țki interfejs? Neophodno je pri donošenju ove
odluke razmotriti obu țenost i nivo obrazovanja korisnika.
xKoje mere kontrole i bezbednosti treba primeniti za dati sistem?
11.2. STRUKTURNA SISTEMSKA ANALIZA
Strukturna sistemska analiza je jedna od tradicionalnih procesnih
tehnika koja je proverena i u praksi se, još uvek, dosta primenjuje. Koriste üi
ovu metodu, sistem analiti țar modelira poslovne zahteve nekog sistema,
grafițki prikazuju üi sistem preko serije strukturiranih slika, na kojima su
šematski (prema nekim pravilima), prikaza ni procesi transformacije ulaznih
podataka u izlazne. Ove strukturirane slike se zovu dijagrami, a procesi, u fazi dizajniranja i programiranja, postaju softverski moduli.
Strukturna sistemska analiza je konvencionalna metoda za
specifikaciju informacionog sistema, odnosno softvera, ali se na razli țite
naține može povezati i sa drugim metodama i modelima za projektovanje
softvera, pa i sa objektnim metodama. Strukturna sistemska analiza posmatra informacioni sistem kao funkciju (proces obrade) koja, u procesu obrade ulaznih, generiše izlazne podatke. Ulazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz njega odvode preko tokova podataka. U daljem tekstu biüe objašnjen grafi țki jezik IDEFO i dijagrami toka podataka koji se
koriste u strukturnoj sistemskoj analizi.
11.2.1. IDEF0 – FUNKCIONALNO MODELIRANJE
Grafițki jezik IDEF0 opisuje metodu funkcionalne dekompozicije
preko skupa dijagrama, od kojih svaki predstavlja ograni țenu koliținu
detalja definisanih odgovaraju üom sintaksom i semantikom. Dijagrami su
meÿusobno povezani tako da opisuju sistem, hijerarhijski, sa vrha naniže.
Dijagrami se sastoje od pravougaoni ka koji predstavlja ju neki deo celine.
Povezani su me ÿusobno usmerenim linijama koje predstavljaju veze izme ÿu
delova.

210 Poslovna informatika
Grafițki prikaz definiše funkcije i veze procesa preko pravougaonika i
strelica i odgovaraju üe sintakse i semantike. Tekst i re țnik pružaju dodatne
informacije i podržavaju grafi țke dijagrame.
Sintaksu grafi țkog jezika IDEF0 ține pravougaonici (boxes), strelice
(arrows) i pravila (rules).
Pravougaonici predstavljaju aktivnosti, definisane kao funkcije,
procesi i transformacije. Svaki pravougaonik ima naziv i broj u okviru granica pravougaonika. Za naziv aktivnosti se koristi aktivan glagol ili glagolska fraza koja opisuje funkciju. Broj se koristi da bi bio prepoznat predmet opisa pravougaonika u pridruženom tekstu.
NAZIV
AKTIVNOSTI
1
Slika 11.1. Sintaksa pravougaonika (Box)
Prvo, aktivnost mora imati naziv, tj. da ime aktivnosti ima, obi țno,
strukturu formata tipa /glagol/subjekt/ . Za svaki naziv mogu se dati
definicije koje ne smeju biti duge, ali bi trebalo u potpunosti da objasne svaku aktivnost.
Drugo, aktivnost ima vremensku dimenziju, tj. odreÿeno vreme koje
mora proüi izmeÿu poțetka i kraja aktivnosti. Pre nego što se definiše nešto
kao aktivnost, mora se imati u vidu da se u trenutku trajanja aktivnosti troši energija, koja može biti fizi țka, mehani țka ili elektri țna.
Treüe, sve aktivnosti moraju dati rezultat, tj. odgovaraju üi izlaz.
Aktivnosti koje ne proizvode odgovaraju üi rezultat mogu se definisati kao
aktivnosti, ali samo zbog razloga opisa, onakvog kakav je on u stvarnosti. Meÿutim, takve aktivnosti najpre üe biti eliminisane.
Sledeüi element sintakse grafi țkog jezika IDEF0 je strelica.
Strelica (Arrow) se sastoji od jedne ili više linija, sa vrhom strelice na
jednom kraju. Strelice mogu biti pravolinijske ili savijene pod uglom od 90 stepeni i mogu se ra țvati ili spajati.
Strelice predstavljaju podatke ili objekte vezane za aktivnosti. One ne
znațe samo tok ili sekvencu, kao u tr adicionalnom modelu dijagrama toka
podataka, ve ü prenose podatke ili objekte vezane za posmatranu aktivnost.
Svaka strelica je definisana nazivom (imenicom ). Za opis naziva strelice se
definiše i odgovaraju üi tekstualni opis.

Poslovna informatika 211
Semantika grafi țkog jezika IDEF0 ukazuje na zna țenje sintaksne
komponente jezika i olakšava korektnost interpretacije kojom se opisuje notacija za aktivnosti i strelice.
Odnos izme ÿu aktivnosti i strelica je odre ÿen pomo üu strane
pravougaonika (aktivnosti) na koji je strelica naslonjena.
Kontrola
PozivAKTIVNOST Izlaz Ulaz
MehanizamKontrola
PozivAKTIVNOSTAKTIVNOST Izlaz Ulaz
Mehanizam
Slika 11.2. Osnovni koncept
Strelice sa leve strane pravougaonika se definišu kao ulazi (Input).
Strelice koje ulaze u pravougaonik odozgo se definišu kao kontrole
(Control). Strelice koje izlaze iz pravougaonika na desnoj strani
predstavljaju izlaze (Output). Izlazi su podaci ili objekti, odnosno proizvodi aktivnosti.
Dakle, elementi prikazani na predhodnoj slici mogu se opisati
rețenicom: "Ulazi se preko aktivnosti transformišu u odgovaraju üi izlaz,
dok kontrole specificiraju uslove pod kojima aktivnost daje korektan izlaz".
Strelice na donjoj strani pravougaonika predstavljaju mehanizme.
Strelice okrenute prema gore identifikuju zna țenje koje podržava izvršenje
aktivnosti. Strelice mehanizma koje su okrenute na dole se definišu kao strelice poziva (Call arrows).
Imajuüi u vidu englesku notaciju, dijagrami se zovu i ICAM
dijagrami, jer je to skra üenica od:
I- Input, nešto što se upotrebljava u aktivnosti;
C- Control, kontrole ili uslovi izvo ÿenja aktivnosti;
O- Output, rezultat izvo ÿenja aktivnosti;
M – Mehanizam, nešto što se koristi u aktivnosti ali se ne menja.
Imajuüi u vidu navedene postavke, postavlja se pitanje: koje resurse
nose pojedini tipovi strelica.

212 Poslovna informatika
Ulazna (Input) strelica predstavlja materijal ili informaciju koji se
koristi ili transformiše radi definisa nja izlaza (output). Dozvoljava se
moguünost da odre ÿene aktivnosti ne moraju imati ulazne strelice.
Kontrolne (Control) strelice regulišu, odnosno odgovorne su za to
kako, kada i da li üe se aktivnost izvesti, odnosno kakvi üe biti izlazi
(output). Svaka aktivnost mora imati najmanje jednu kontrolnu strelicu.
Kontrole su țesto u obliku pravila, politika, pr ocedura, ili standarda.
One utițu na aktivnost, ali ne mogu da budu transformisane ili upotrebljene.
U sluțaju da je cilj aktivnosti da promene pravilo, politiku, proceduru ili
standard, treba o țekivati da üe strelice koje sadrže tu informaciju, u stvari,
biti ulaz.
Izlazne (Output) strelice su materijali ili informacije stvorene
aktivnošüu. Svaka aktivnost mora imati najmanje jednu izlaznu (output)
strelicu. Ne treba modelirati aktivnost koja ne stvara izlaz.
Strelice mehanizama su izvori koji izvode aktivnosti, a sami se ne
"troše". Mehanizmi mogu biti ljudi, mašine i/ili oprema, tj. objekti koji obezbeÿuju energiju potrebnu za izvo ÿenje aktivnosti. Po slobodnoj volji
projektanta, strelice mehanizama mogu biti i izostavljene iz aktivnosti.
Strelica poziv (Call) specifițni je sluțaj strelice mehanizma i ona
oznațava da pozivaju üi pravougaonik nema vlastiti detaljniji dijagram, ve ü
daje detaljniji prikaz izveden na nekom drugom pravougaoniku u istom ili nekom drugom modelu. Više pozivaju üih pravougaonika mogu pozivati isti
pravougaonik na nekom drugom ili istom modelu. Imenuju se brojem
dekompozicionog dijagrama, koji sadrži pozvani pravougaonik zajedno sa brojem pozivnog pravougaonika.
Funkcionalno modeliranje u daljem tekstu opisa üe se kroz definisanje
dijagrama konteksta, stabla aktivnosti i dekompozicionog dijagrama.
11.2.1.1. DIJAGRAM KONTEKSTA
Dijagram konteksta je definisan jednim pravougaonikom koji
predstavlja granicu modela koji se prou țava. U tom sistemu i van njega teku
informacije preko strelica. Dijagram konteksta je najviši nivo apstrakcije koji se dekompozicionim dijagramima prevodi u niži nivo apstrakcije.
Aktivnost A0, koja se pojavljuje u kontekstnom dijagramu, opisuje
okvire modela i mora biti odre ÿena aktivnom glagolskom frazom.
Preporuțuje se da treba po țeti od definisanja izlaznih strelica, pa se
pomerati prema ulazima, mehanizmima i kontrolama. Polazi se od ținjenice

Poslovna informatika 213
da svaka aktivnost poseduje odgovaraju üe izlaze koji se mogu
identifikovati. Prilikom definisanja izlaza treba voditi ra țuna i o negativnim
izlazima, koji prouzrokuju tzv. povratne (feedback) strelice.
Sledeüi elementi koje treba definisati su strelice ulaza, koji se na
specifițan națin transformiše (ili troši) radi stvaranja odgovaraju üeg izlaza,
potpomognut odgovaraju üim mehanizmima i kontrolom. U daljem tekstu
prikazaüe se kako se definiše dijagram konteksta za EDIFACT fakturu.
ISPORUCILAC
PERIHARD INZINJERING
I.MILUTINOVICA 25
11000 BEOGRADDATUM I BR. FAKTURE
960321 547XRTW
DRUGE REF .
FAKTURA
PRIMALAC
SITJ KNEZA MILOSA 9
11000 BEOGRADKUPAC(AKO NIJE PRIMALAC)
ZEMLJA PREKLA USA
DETALJI O PREVOZU
KAMION, AVION USLOVI ISPRUKE I PLACANJA
OTPREMNE
OZNAKEBROJ I VRSTA; OPIS ROBE;
PAKOVANJE MASA
kg ZAPREMINA
m3
OPIS ARTIKLA(SIFRA I/ILI NAZIV) KOLICIN
AJ.CENA IZNOS
LASERSKI STAMPAC
TONER RACUNAR3
2112000
3000
850036000
60008500
AMBALAZA
PREVOZ
OSTALI TROSKOVI
OSIGURANJE
UKUPNO 50500
Slika 11.3. Obrazac EDIFACT fakture

214 Poslovna informatika
Osnove za definisanje EDIFACT standarda je dokumenta UN/ECE
WP.4 koji svojom preporukom broj 6, izdanje iz 1975. godine preporu țuje
da se obrazac za fakturu u me ÿunarodnoj trgovini zasniva na obrascu prema
ISO 6422 (skra üeno: UNLK)- JUS ISO 6422.
Obrazac je baziran na principu "box design". Razmeštaj rubrika je
fiksiran kao npr. adresa primaoca koja je definisana zbog koverata sa prozorom i pritom su ra zmatrani administrativni, pravni i trgovinski aspekti.
Prostor "za slobodno raspolaganje" u najnižem delu obrasca namenjen je za više posebnih potreba za individualne aplikacije. Ako oni primenjuju dokumente koji sadrže šire polje podataka nego set UNLK ili od onog što je propisano u standardima za odgovaraju üe podatke, trgova țki partneri se
moraju o tome posebno dogovoriti. Sve ovo je išlo u prilog tome da se prihvati jedan standardizovan obrazac (ISO 7372) kao što je prikazano na sledeüoj slici.
NODE: TITLE: NUMBER:FAKTURISANJE
-00FAKTURISANJEOsnov fakturisanjaStandardi
Informacija knjigovodstvu
Informacija menadzmentuFaktura
Referent
oznacavanjaPostupak
fakturisanja
Izvod iz banke
Referent prodajeAnaliticar
prodajeZakoni
ipropisi
Slika 11.4. Dijagram konteksta FAKTURISANJE
Dijagram konteksta za EDIFACT fakturu definisan je
pravougaonikom koji predstavlja hipoteti țke granice sistema koji se
prouțava. U i van ovog sistema teku informacije preko strelica. Dijagram
konteksta je najviši nivo apstrakcije koji se dekompozicionim dijagramima prevodi u niži nivo apstrakcije. Na slede üoj slici prikazan je dijagram

Poslovna informatika 215
konteksta za EDIFACT fakturu gde se mogu videti koji tipovi informacija
su potrebni a predstavljeni su kao nazivi strelica.
Definisanjem dijagrama konteksta, tj. granica sistema, uspostavljaju se
okviri posmatranja i definiše okolina koja uti țe na sistem.
Strelice sa leve strane pravougaonika definišu se kao ulazi (Input) i
definišu se kao: Osnov fakturisanja i Izvod iz banke.
Strelice koje ulaze u pravougaonik odozgo definišu se kao kontrole
(Control) i definisane su kao: Standardi, Postupak fakturisanja i Zakoni i propisi.
Strelice koje izlaze iz pravougaonika na desnoj strani predstavljaju
izlaze (Output). Izlazi su podaci ili objekti proizvedeni od strane aktivnosti i za postavljeni proces FAKTURISANJE su: faktura, informacija knjigovodstvu i informacija menadžmentu.
Strelice na donjoj strani pravougaonika predstavljaju mehanizme.
Strelice okrenute prema gore identifikuju zna țenje koje podržava izvršenje
aktivnosti i definišu odgovornost izvvršilaca posla a to su: referent oznațavanja, referenti prodaje i analiti țar prodaje.
Imajuüi u vidu ovako postavljeni dijagram konteksta, u slede üem
koraku definiše se stablo aktivnosti.
11.2.1.2. DEFINISANJE STABLA AKTIVNOSTI
Definisanjem stabla aktivnosti uspostavljaju se vertikalne
(hijerarhijske) veze izme ÿu aktivnosti. Stablo aktivnosti se definiše
primenom metode rešavanja problema odozgo na dole (top-down), kada se složena aktivnost rastavlja na više podre ÿenih aktivnosti a zatim se pristupa
rešavanju jednostavnih podre ÿenih aktivnosti.
Drugim re țima, polazna složena aktivnost razvija se u hijerarhiju
podreÿenih aktivnosti, țija je struktura tipa stabla. Koren stabla (to je najviši
țvor stabla) sadrži polaznu aktivnost, dok listovi, tj. țvorovi koji nemaju
potomke, sadrže aktivnosti țije je rešavanje relativno jednostavno.
Rešavanjem svih podre ÿenih aktivnosti iz listova rešena je i polazna složena
aktivnost.
Dakle, stablo aktivnosti predstavlja hijerarhiju definisanih aktivnosti,
oțišüenu od strelica, i omogu üuje funkcionalnu dekompoziciju i uvid u
dubinu odvijanja veza izme ÿu aktivnosti.
Aktivnost na vrhu (root) uvek je ozna țena sa 0. Brojevi se koriste da
bi prikazali koliko detalja sadrži aktivnost. Aktivnost A0 je dekomponovana

216 Poslovna informatika
(razdvojena) na 1, 2, 3, itd. Aktivnost 1 je dekomponovana u 11, 12, 13, itd.
Nadreÿena aktivnost se zove roditelj (parent), a podre ÿene aktivnosti su
deca (children).
Razbijanje aktivnosti roditelja na svoju decu treba da ima od 2 do 6
podreÿenih aktivnosti. Ako postoji više od šest podre ÿenih aktivnosti, to
oznațava pokušaj da se smesti previše detalja na jedan nivo.
Vertikalna hijerarhija uspostavljena stablom aktivnosti uspostavlja
veze izme ÿu strateškog upravljanja (vizija, politika, postavljeni ciljevi) do
nivoa praüenja i ocenjivanja uspostavljenih procesa.
U sledeüem koraku definiše se stablo aktivnosti za primer EDIFACT
fakture.
Stablom aktivnosti uspostavljaju se vertikalne veze izme ÿu
nadreÿenih i podre ÿenih procesa. Imaju üi u vidu izgled fakture i dijagram
konteksta, definiše se stablo aktivnosti za proces FAKTURISANJE, kao što je prikazano na slede üoj slici.
0FAKTURISANJE
1EVIDENCIJA
SIFARNIKA
EVIDENCIJA
PARTNERA
EVIDENCIJA
NACINPLACANJA
EVIDENCIJA
JEDINICA
MERA
EVIDE NCIJA I
OZNACAVANJE
PREDMETA
POSLOVANJA2IZRADA
FAKTURE
EVIDENTIRANJE
FAKTURE
FAKTURISANJE
PREDMETAPOSLOVANJA
GENERISANJE
FAKTURE3ANALIZA
FAKTUR I SAN JA
EVIDENCIJA
PLACANJA
IZRADA
IZVESTAJAKNJIGOVODSTVU
IZRADA
IZVESTAJA
MENADZMENTU
Slika 11.5. Stablo aktivnosti FAKTURISANJE
Imajuüi u vidu ovako postavljeno stablo aktivnosti, u slede üem koraku
definiše se dekompozicioni dijagram.

Poslovna informatika 217
11.2.1.3. DEFINISANJE DEKOMPOZICIONOG DIJAGRAMA
Definisanjem stabla aktivnosti uspostavile su se vertikalne veze
izmeÿu poslova, dok izradom dekompozicionog dijagrama uspostavljaju se
horizontalne veze izme ÿu poslova istog nivoa. Funkcije su, kao što je ve ü
rețeno, smeštene u pravougaonicima koji se crtaju u dijagonalnom smeru,
od gornjeg levog ugla strane ka donjem desnom uglu. Svakoj funkciji mora se dodeliti naziv u obliku glagolske fraze, te mora imati najmanje jednu kontrolnu i jednu izlaznu strelicu.
Na sledeüoj slici prikazana je struktura formiranja dekompozicionog
dijagrama. Polazi se od dijagram konteksta (opisan u prethodnom poglavlju) koji se definiše na najvišem nivou, pa se izvodi dekomponovanje u podreÿene (child) dijagrame. Svaki od podposlova podre ÿenog dijagrama
može kreirati svoj dijagram na nižem nivou. Na taj na țin se definišu razli țiti
nivoi apstrakcije, tj. na višim nivoima su opštije funkcije i grupisane strelice, koje se na nižim nivoima dekomponuju i detaljnije opisuju.
4321
3
321
21A0
A4
A42A-0
O p{tije
Detaljnije
A4
A42A00
Slika 11.6. Dekompoziciona struktura IDEF0 metodologije
Strelice u okviru dekompozicionog dijagrama omogu üuju tzv.
horizontalno povezivanje definisanih poslova.

218 Poslovna informatika
Kao što se može videti, na slede üoj slici strelice definisane na
kontekstnom dijagramu se prenose u podre ÿeni dekompozicioni dijagram.
Dakle, strelice definisane u funkciji koja prethodi (roditelj) pojavljuju se u podreÿenom dekompozicionom dijagramu kao granițne strelice (boundary
arrows), tj. kao strelice koje nastaju van okvira posmatranog dijagrama.
U okviru dekompozicionog dijagrama definišu se tzv. eksplicitne ili
interne strelice koje povezuju poslove. Dekompozicioni dijagram bez
unutrašnjih strelica ukazuje na organizacioni pristup dekompoziciji a ne funkcionalni.
Ulazne grani țne strelice koje dolaze iz nadre ÿenog dijagrama u
podreÿeni dijagram mogu se deliti u više specifi țnih strelica i obrnuto –
izlazne grani țne strelice iz podre ÿenog dekompozicionog dijagrama se
grupišu i izlaze u nadre ÿeni dijagram.
U sledeüem koraku definiše se dekompozicioni dijagram za primer
EDIFACT fakture.
Dijagramom dekompozicije se uspostavljaju horizontalne veze izme ÿu
procesa istog nivoa. Dijagram dekompozicije za proces FAKTURISANJE sastoji se iz tri aktivnosti: evidentiranje šifarnika, izrada fakture i analiza fakturisanja.
NODE: TITLE: NUMBER: FAKTURISANJE
01EVIDENCIJA
SIF ARNIKA
2IZRADA
FAKTURE
3ANALIZA
F AKTURISANJAOsnovfakturisanjaFaktura
Informacija knjigovodstvu
Informacija menadzmentuSifarniciPostupak fakturisanja
Izvod iz banke
Referent
oznacavanjaReferent
prodajeAnaliticar
prodajeZakoni i
propisiStandardi
Slika 11.7. Dijagram dekompozicije procesa FAKTURISANJE
Svaka od tri procesa ima definisane odgovaraju üe podreÿene
dijagrame dekompozicije.

Poslovna informatika 219
NODE: TITLE: NUMBER: EVIDENCIJA SIFARNIKA
11.1EVIDENCIJA
PARTNE RA
1.2EVIDENCIJA
NACIN
PLACANJA
1.3EVIDENCIJA
JEDINICA
MERA
1.4EVIDENCIJA I
OZNACAVANJE
PREDMETA
POSLOVANJAInformacija
o partneruUputstvo
evidencije
nacina placanja SifarniciUpustvo o evidenciji
partnera
Sifarnik nacina placanjaKarton partnera
Sifarnik jedinica mera
Katalog predmeta
poslovanjaZakoni i
propisi
StandardiUputstvo o
oznacavanju
predmeta poslovanja
Uutstvo
evidencijejedinicameraPostupakfakturisanja
Osnov
fakturisanja
Informacija o predemu poslovanja
Slika 11.8. Dijagram dekompozicije procesa EVIDENCIJA SIFARNIKA
NODE: TITLE: NUMBER: IZRADA FAKTURE
22.1EVIDENTIRANJE
F AKTURE
2.2F AKTURISANJE
PREDMETA
POSLOVANJA
2.3GENERISANJE
FAKTUREOsnov
fakturisanja
Izvod iz bankeGenerisana
fakturaSifarniciKarton partnera
Katalog
predmeta
poslovanja
Evidentirana
faktura
FakturaSifarnik
nacinaplacanja
Slika 11.9. Dijagram dekompozicije procesa IZRADA FAKTURE

220 Poslovna informatika
NODE: TITLE: NUMBER: ANALIZA FAKTURISANJA
33.1EVIDENCIJA
PLACANJA
3.2IZRADA
IZVESTAJA
KNJIGOVODSTVU
3.3IZRADA
IZVESTAJA
MENADZMENTUUputstvo o izvestavanjuInformacija o
placanjufakture
Informacija knjigovodstvuPostupak
fakturisanja
Informacija menadzmentuUputstvo o evidenicji placanja
Faktura
Slika 11.10. Dijagram dekompozicije procesa ANALIZA
FAKTURISANJA
11.2.2. DIJAGRAMI TOKA PODATAKA
Strukturna sistemska analiza koristi tzv. dijagrame toka podataka
(Data Flow Diagrams – DFD) koji grafi țki prikazuju protok i transformaciju
podataka u sistemu. Dijagrami toka podataka slikovito prikazuju poslovne procese u sistemu i informacione veze me ÿu njima. Na njima se mogu uo țiti
odreÿeni tipovi podataka koji su proizašli iz jedne aktivnosti, ɚ kasnije
upotrebljeni u drugoj. T ɟ informacije predstavljaju izlaz iz jednog procesa, ɚ
ulaz u neki drugi proces. DFD su prezentacije protoka podataka u-iz-izme ÿu
pojedinih postupaka tj. procedura, zatim podsistema ili sistema. DFD prikazuju protok stvarnih podataka izme ÿu postojeüih aktivnosti i logi țkih
baza podataka, tako da nas obaveštavaju ɨ nɚținu nɚ koji su te aktivnosti
meÿusobno povezane.
Korišüenjem univerzalnih simbola, formiraju se dijagrami toka
podataka, koji omogu üuju predstavljanje bilo kog sistema iz bilo koje
oblasti ljudskog delovanja. Tako ÿe, moguüe je prikazivanje sistema n ɚ
razlițitim nivoima uopštenosti. Sistem se može prezentovati globalno ili
detaljnije, može se uzeti u obzir samo deo sistema i tome sli țno.

Poslovna informatika 221
Na osnovu dijagrama toka podataka se n ɟ može saznati ništa ɨ
vremenskom trajanju doga ÿaja, ali se mogu u ɨțiti izvori podataka, njihove
destinacije tj. odredišta, tokovi, baze podataka kao i transformacije.
DFD su najprikladniji za prikaz ivanje sistema orijentisanih n ɚ protok
podataka i vrlo dobro isti țu logițku osnovu sistema.
11.2.2.1. SIMBOLI DIJAGRAMA TOKA PODATAKA
U dijagramima toka poda taka koriste se samo țetiri primitivna
koncepta koja su predstavljena odgovaraju üim simbolima (slika 11.11). Ovi
primitivni koncepti su (Milanovi ü D., Jankovi ü S., Novakovi ü J., 2003):
xENTITET – predstavlja ili izvore podataka iz kojih sistem crpi
podatke ili korisnike podataka kojima sistem pruža informacije. Izvori
ili odredišta u dijagramima toka podataka, predstavljeni su pravougaonikom sa upisa nim imenom. Entiteti obezbe ÿuju dotok
podataka u sistem, kao i prihvatanje podataka koji iz njega isti țu.
xPROCES – predstavlja izvršenje nekog zadatka koji se odnosi na
podatke. T ɚaktivnost ulazne podatke transformiše u izlazne podatke.
Predstavlja se putem pravougaonika sa upisanim nazivom procesa i nazivom radnog mesta izvršioca.
xBAZA ɊɈDȺTȺɄȺ – ili skladište podataka predstavlja mesto
zadržavanja, odnosno țuvanja podataka izme ÿu procesa. Tu se
podatak smešta nakon izlaska iz procesa i nakon toga može biti upotrebljen od strane tog istog ili nekog drugog procesa. Predstavlja se putem pravougaonika bez desne ivice, sa upisanom oznakom i nazivom baze.
xTɈɄ ɊɈ DȺTAɄȺ – opisuje kretanje informacije izme ÿu tri
prethodno navedena primitivna koncepta na dijagramu. Može se re üi
da je to neka vrsta interfejsa izme ÿu tih primitivnih koncepata. Tok
podataka se predstavlja putem strelice, na kojoj se navodi naziv strukture podataka.
Kombinovanjem ovih primitivnih koncepata opisuju se tokovi
podataka u realnom sistemu, njihova transformacija i arhiviranje. Dijagrami toka podataka se, po pravilu, dopunjavaju objašnjenjima i popunjenim primercima dokumenata. Cilj davanja objašnjenja je da se definiše raspored i uslovi izvršavanja aktivnosti. Uslove izvršavanja aktivnosti je potrebno posebno definisati, jer u dijagramu toka podataka, procesi se predstavljaju kao da se svi bezuslovno izvršavaju. Opis redosleda i uslova izvršavanja

222 Poslovna informatika
aktivnosti se daje putem slobodnog teksta ili nekih drugih dijagrama kojima
može da se izrazi dinamika sistema.
Slika 11.11. Simboli i i njihova upotreba u dijagramima toka podataka
(Milanovi ü D., Jankovi ü S., Novakovi ü J., 2003)
11.2.2.2. VRSTE DIJAGRAMA TOKA PODATAKA
Sistem analiti țar, koriste üi dijagrame toka podataka, ima mogu ünost
tzv. postepene detaljizacije sistema. Sistem analiti țar na poțetku sistem
prikazuje preko najapstraktnijeg dijagrama toka podataka, a zatim postepeno, prikazuje detalje, sloj po sloj, pri țemu ovi dijagrami postaju sve
složeniji i složeniji. Ovaj proces opisivanja sistema se naziva DFD uslojavanje. Strukturna sistem analiza zapo ținje sa inicijalnim dijagramom
toka podataka, koji se naziva dijagram sadržaja. Ovaj dijagram prikazuje sistem kao jedan proces i njegove veze preko protoka podataka sa entitetima. To zna ți da dijagram sadržaja prikazuje samo interfejse sistema,
odnosno njegove ulaze i izlaze, kao i odgovaraju üe entitete. Dijagram
sadržaja predstavlja polaznu ta țku sistem analiti țaru u daljem radu, odnosno
izradnji dijagrama toka podataka nultog nivoa tzv. 0-DFD. Sistem analiti țar
vrši dalje DFD uslojavanje, do trenutka kada više nije mogu üe razlagati
nijedan proces, țime se postupak DFD uslojavanja završava. Pravila
numerisanja su slede üa: SIMBOL
PROCESPRIMER
ENTITETZNAýENJE
BAZA
PODATAKABAZA
PODATAKA
STUDENTA
TOK PODATAKA0.3STUDENT
PRAVLJENJE
ZAPISA O
STUDENTU
INFORMACIJA O
NOVOM STUDENTU

Poslovna informatika 223
xkod 0-DFD procesi se ozna țavaju brojevima 1, 2, 3, 4 …,
xkod 1-DFD ako se razloži, na primer, proces koji nosi oznaku 2,
procesi koji mu odgovaraju ozna țavaju se brojevima 2.1, 2.2, 2.3, 2.4
…,
xkod DFD bilo kog drugog nivoa, procesi se ozna țavaju analogno
opisanom postupku.
Slika 11.12. Prikaz dijagrama toka podataka koji opisuje jedan od radnih
zadataka referenta prodaje u nekom trgovinskom preduze üu (Mogin P.,
Lukoviü I., Govedarica M., 2000)
Prilikom DFD uslojavanja, odnosno postepene detaljizacije sistema,
moraju se poštovati osnovni principi, kako bi se osigurala konzistentnost postupka i kvalitet izrade ovih dijagrama. Principi su sadržani u šest ta țaka
(Jokanovi ü D., 2001):
xNajviši sloj DFD je dijagram sadržaja sistema.
xNiži slojevi se dobijaju predstavljanjem celovitih procesa njihovim
dijagramima.
xDekompozicija dijagrama mora poštovati pravilo balansa koje
osigurava konzistenciju izme ÿu DFD na razli țitim nivoima.

224 Poslovna informatika
xBalansno pravilo glasi: tokovi podataka koji ulaze u proces i napuštaju
ga moraju odgovarati onima koji ulaze i napuštaju DFD koji
predstavlja taj proces detaljnije na nižem nivou.
xRadi jasno üe, na bilo kom DFD ne bi trebalo da se prikaže više od 10
procesa.
xNije potrebno dekomponovati (razlagati na komponente) sve procese,
veü samo one koji su složeni.
Dijagrami toka podataka treba da pr edstave šta bi sistem trebalo da
radi i to na korektan, kompletan i konzistentan na țin. Ove dijagrame budu üi
korisnici sistema treba da razumeju i po potrebi komentarišu sa sistem
analitițarem. Izradu konzistentnih dijagrama tokova podataka olakšava
upotreba CASE alata.
Kao primer upotrebe DFD, dato je razlaganje procesa u okviru dva
odabrana radna zadatka trgova țkog preduze üa putem DFD nultog nivoa.
Slika11.13. Prikaz dijagrama toka podataka koji opisuje izradu otpremnice
za otpremu robe kupcu (Mogin P., Lukovi ü I., Govedarica M., 2000)
Na slici 11.12. je prikazan dijagram toka podataka koji opisuje jedan
od radnih zadataka referenta prodaje u nekom trgovinskom preduze üu.
Dijagram se odnosi na slede üe (Mogin P., Lukovi ü I., Govedarica M.,
2000):
xPorudžbina od kupca stiže referentu prodaje.

Poslovna informatika 225
xReferent prodaje proverava da li kupac postoji u evidenciji kupaca
preduzeüa, zatim proverava bonitet kupca .
xAko nazna țeni kupac ne postoji u evidenciji, referent prodaje vrši
upis osnovnih podataka o nazna țenom kupcu u evidenciju kupaca .
xAko kupac nema dobar bonitet, kupac se o tome izveštava, a postupak
obrade porudžbine prekida.
xAko je bonitet kupca u redu, na osnovu evidentirane porudžbine,
referent prodaje rezerviše traženu robu u moguüoj kolițini i formira
nalog za otpremu , a porudžbinu oznațava kao " obraÿenu".
Na slici 11.13. je prikazan dijagram toka podataka koji opisuje izradu
otpremnice za otpremu robe kupcu. Pri izradi otpremnice, skladištar (Mogin P., Lukovi ü I., Govedarica M., 2000):
xpreuzima nerealizovan nalog za otpremu,
xna osnovu naloga za otpremu formira otpremnicu,
xna osnovu koli țina roba na stavkama naloga za otpremu : poništava
rezervacije roba, ažurira stanja zaliha i oznațava stavke da su
isporuțene,
xmože robe sastavki jednog naloga otpremiti putem više otpremnica ,
ali roba sa jedne stavke naloga se isporu ț
uje putem samo jedne
otpremnice , a otpremnica sadrži stavke sa samo jednog naloga ,
xkada se isporu țe sve stavke jednog naloga, skladištar ozna țava nalog
za otpremu kao realizovan i arhivira ga,
xdostavlja otpremnicu osobi koja preuzima robu, odnosno šalje
otpremnicu kupcu .
Na slikama 11.12. i 11.13, sve veze izme ÿu procesa su predstavljene
preko tokova podataka i baza podataka, što ukazuje da üe buduüi aplikativni
programi me ÿusobno razmenjivati podatke putem baze podataka.
Dijagram toka podataka, kojim se koristi strukturna sistemska analiza,
služi za opis sistema na najvišem apstraktnom nivou. Da bi se u potpunosti opisao sistem koga je potrebno razviti i implementirati, u fazi projektovanja se daje deta ljniji prikaz sistema.

226 Poslovna informatika
10.2.2.3. UPOTREBA DIJAGRAMA TOKA PODATAKA
Uɨdnɨsu nɚɨ ɪ isnɨɨbjɚšnjɟnjɟ toka podataka, upotreba DFD ima
ɪrɟdnɨsti u pogledu mogu ünosti za (Milanovi ü D., Jankovi ü S., Novakovi ü
J., 2003):
xlakše i preciznije definisanje sistema i odgovaraju üih podsistema,
xkonzistentno definisanje toka podataka u sistemu,
xjednostavniju analizu ɪrɟdlɨžɟnɨg sistema, kako bi sistem analiti țari i
korisnici odredili da li su neophodni podaci i procesi pravilno
definisani,
xizbegavanje prebrzog vezivanja za tehni țko rešenje sistema.

Poslovna informatika 227
12. PROJEKTOVANJE, PROGRAMIRANJE
I UVOĈENJE INFORMACIONIH SISTEMA
U ovom poglavlju nastavlja se razmatranje razvoja informacionih
sistema, po țevši od projektovanja sistema, njegovog programiranja i
testiranja, pa sve do uvo ÿenja i održavanja. Na kraju, ra zmatraju se i mogu üi
razlozi zbog kojih mogu da izostanu o țekivani efekti od uvo ÿenja
informacionog sistema.
12.1. PROJEKTOVANJE SISTEMA
Zadatak projektovanja sistema je izrada projektne specifikacije
sistema, tako da budu zadovoljeni zahtevi definisani u fazi analize. Na osnovu snimljenog stanja i ste țenih znanja o funkcionisanju sistema
projektant ima zadatak da optimizira informacione tokove u postoje üem
organizacionom sistemu. Projektna specifikacija je detaljnija od specifikacija izra ÿenih u fazi analize sistema i ona predstavlja osnovni
dokument, koji koriste programeri za izradu odgovaraju üeg programskog
rešenja. Projektna specifikacija treba da sadrži detaljni opis:
xprograma i svih njihovih modula,
xdizajna korisni țkih interfejsa,
xdizajna baza podataka,
xhardverske i softverske platforme na koje se aplikacije oslanjaju.
Projektovanje sistema se sastoji od logițkog i fizițkog
projektovanja . Rezultat logi țkog projektovanja su specifikacije procedura,
programa i modula, opšte specifikacije resursa potrebnih za implementiranje sistema i logi țko projektovanje baze podataka. Rezultat fizi țkog
projektovanja je kompletna i detaljna specifikacija komponenti programa (softverskih modula) i baza podataka.
Zadatak projektanata za vreme trajanja logi țkog projektovanja, jeste
da predlože alternativna rešenja za probleme koji su uo țeni i definisani

228 Poslovna informatika
prilikom analize sistema i da preporu țe neko od njih, kao najbolje. Glavni
zadaci logi țkog projektovanja su:
xspecifikacija procedura koje üe se obavljati;
xspecifikacija programa i odgovaraju üih modula informacionog
sistema;
xlogițko projektovanje baze podataka;
xspecifikacija korisni țkog interfejsa, jer je od izuzetne važnosti za
uspešno prihvatanje informacionog sistema u kompaniji stvaranje i
dizajniranje korisni țkog interfejsa prema zahtevima korisnika;
xspecifikacija bezbednosnih procedura i kontrola koje üe biti ugra ÿene
u informacioni sistem;
xspecifikacija hardvera i sistemskog softvera koji üe se koristiti u
informacionom sistemu.
Tokom fizi țkog projektovanja sistema potrebno je definisati:
xodgovaraju üe ulaze u sistem, što podrazumeva format i sadržaj
podataka i procedure za njihovu validaciju;
xizlaze iz sistema, odnosno izgled i format odgovaraju üih izveštaja;
xmodule programa i njihove algoritme;
xpotpuni dizajn korisni țkog interfejsa, što podrazumeva izgled
korisnițkih ekrana sa odgovaraju üim opcijama koje se nude korisniku;
xfizițki dizajn baze podataka;
xhardverske i softverske platforme koje üe sistem koristiti;
xdetaljni plan testiranja softverskog rešenja;
xplan uvoÿenja, odnosno na țin prelaska sa postoje üeg sistema na novi.
Projektni tim informacionog sistema treba da țini grupa ljudi
razlițitih specijalnosti, koja pokriva sva stru țna podru țja potrebna za
realizaciju datog informacionog sistema. U projektni tim treba da u ÿu:
predstavnik naru țioca posla koji poznaje suštinu postoje üeg poslovnog
sistema, budu üi korisnici informacionog sistema, kao i specijalisti za
hardver i softver, da bi predložili optimalnu varijantu za implementaciju
projektovanog informacionog sistema. Pored pomenutih, projektni tim treba da saținjavaju i:
xprojektanti informacionog sistema, koji izra ÿuju koncept i definišu
informacioni sistem, u skladu sa formulisanim zahtevima u fazi
analize,

Poslovna informatika 229
xsistem analiti țari, koji vrše analizu pojedinih funkcija sistema,
specificiraju programske zahteve, izra ÿuju dokumentaciju za
projektovani informacioni sistem i vrše obuku korisnika sistema,
xprogrameri, koji na osnovu projektne specifikacije izra ÿuju
programska rešenja, testiraju ih i dokumentuju.
Da bi se informacioni sistem što bezbolnije i sa što manje primedbi
uveo u kompaniju, korisnici se još u fazi analize i projektovanja sistema moraju informisati, motivisati i obu țiti, odnosno pripremiti za planirane
promene.
12.2. PROGRAMIRANJE
U fazi programiranja informacionog sistema vrši se koordinacija i
upravljanje stvarnom izgradnjom sistema. Tokom ove faze, programeri pišu neophodne programe, vrši se njihovo testiranje i razvija se odgovaraju üa
dokumentacija za korisnike.
U ovoj fazi se najpre utvr ÿuje raspored poslova, a potom, ko üe pisati
programe, po kom rasporedu i pronalaze na țini za testiranje njihove
pouzdanosti. Prema specifikaciji koju su dali analiti țari i projektanti,
programeri pišu programski kod. Programeri pišu kod koji je potreban za automatizaciju poslovnih procesa i za stvaranje željenih izveštaja.
Za pisanje savremenog aplikacionog softvera koriste se naj țešüe
programski jezici țetvrte generacije i obje ktno-orijentisani programski
jezici. Napisani program treba da bude korektan, pouzdan i dokumentovan. Veliki zna țaj za softver imaju komentari, primedbe, prepor uke jer je samo
sa njima on potpun, lako țitljiv i spreman za modifikacije.
Zatim sledi programsko testiranje, da bi se dokazalo da program radi
kako je nameravano. Testiranje podrazumeva da se ceo sistem ili samo neke od njegovih komponenti puste u probni rad da se u procesu eksploatacije sistema otkriju eventualne greške. Programeri mogu koristiti realne podatke iz prethodnog sistema za testiranje novog. Dok se poneka testiranja rade za vreme pisanja programa, završno testiranje se radi tek kad je programiranje u potpunosti završeno. Završno testiranje podrazumeva testiranje celog programskog paketa radi otkrivanja grešaka. Ko risnici ili kadrovi zaduženi
za održavanje sistema testiraju sistem unošenjem izmišljenih ili stvarnih podataka.

230 Poslovna informatika
Postupak testiranja se brižljivo priprema, tako što se donosi plan
testiranja koji odre ÿuje redosled kodiranja i testiranja pojedinih modula
sistema. Nakon usvojenog plana testiranja, odre ÿuje se procedura testiranja
prițemu se za svaku fazu odre ÿuju ulazni podaci i o țekivani podaci na
izlazu modula. Dobijeni rezultati testiranja se prou țavaju. Radi pove üavanja
efektivnosti procesa testiranja, koristi se niz kvalitetnih alata. Proces testiranja softvera obuhvata (Jokanovi ü D., 2001): testiranje modula,
testiranje integracije, sistemsko testiranje, atestiranje i instalaciono testiranje.
Testiranje modula se vrši nakon kodiranja modula, kada se vrši
njegov pregled i testiranje sa unapred odre ÿenom procedurom.
Testiranje integracije se vrši nakon kodiranja svih modula i njihovog
individualnog testiranja. Postupak testiranja se vrši tako što se u celinu koja se testira uklju țuju jedan po jedan modul. Postupak testiranja se nastavlja
sve dok se ne integrišu svi moduli u celinu koja se testira.
Sistemsko testiranje podrazumeva proveru sistema u odnosu na
unapred zadate funkcionalne specifikacije i to u okruženju i pod uslovima koji odgovaraju onima koji üe važiti u praksi. Tokom sistemskog testiranja
vrši se provera kompatibilnosti sistema u odnosu na sisteme u njegovom okruženju, provera na maksimalno optere üenje sistema i kontrola i provera
njegove prate üe tehnițke dokumentacije.
Atestiranje se sprovodi sa ciljem da se proveri da li su zahtevi svih
korisnika zadovoljeni. Tokom testiranja se svi rezultati testiranja beleže i analiziraju.
Instalaciono testiranje se vrši ako atestiranje nije vršeno u realnom
okruženju. U tom slu țaju, sistem se instalira i pušta u rad i vrši se završno
atestiranje, ali ovog puta u realnom okruženju. Tek nakon ovakvog sprovedenog i uspešno završenog testiranja sistem je spreman za rad.
12.3. UVO ĈENJE INFORMACIONIH SISTEMA
Nakon završenog testiranja sistema, nadležni organ može pre üi na
uvoÿenje novog sistema u upotrebu, uz instaliranje hardvera i softvera,
obuku korisnika i rukovodstva. Korisnici, rukovodstvo i radno osoblje zaposleno u ra țunskom centru moraju se upoznati sa radom na novom
sistemu. Svaka grupa zahteva specijalno prilago ÿen program obuke:
rukovodstvo ho üe da zna koje informacije sistem omogu üava, korisnici se

Poslovna informatika 231
obuțavaju za rad na sistemu, a tehni țko osoblje se osposobljava da održava
sistem u ispravnom stanju. Sve tri grupe zahtevaju razli țite vrste
dokumentacije i priru țnika za rad.
Pažljivom pripremom treba omogu üiti da prelazak sa jednog
informacionog sistema na drugi informacioni sistem protekne bez ve üih
problema. Postoje tri standardne metode za uvo ÿenje novog informacionog
sistema: paralelno, postepeno i direktno uvo ÿenje (slika 12.1). Svaka od
metoda ima svoje prednosti i mane, zavisno od konkretne situacije.
Paralelno uvo ÿenje zahteva istovremeni rad i starog i novog sistema,
sa operatorom koji unosi podatke u oba sistema za obradu i upore ÿuje
dobijene rezultate. Ako oba sistema imaju iste rezultate, tada novi sistem zamenjuje stari. Ako rezultati ne odgovaraju, analiti țar mora doraditi sistem
i nastaviti testiranje. Paralelno uvo ÿenje se koristi u slu țaju kada novi
sistem zamenjuje sli țan stari sistem. On tako ÿe pruža odre ÿeni nivo
sigurnosti. Ako novi sistem padne, stari sistem üe nastaviti sa radom.
Meÿutim, opasnost se pojavljuje ako organizacija, ose üajuüi komfor u radu i
sa novim i sa starim sistemom, ovu fazu produži više nego što je to potrebno za prihvatanje novog sistema. Troškovi ovakvog uvo ÿenja su visoki, jer bi u
tom sluțaju radnici obra ÿivali sve podatke dva puta.
Postepeno uvo ÿenje omoguüava poslovnom sistemu da, postepeno,
stari sistem zamenjuje novim. Kada korisnici postanu upoznati sa specifițnim delovima funkcionisanja novog sistema, oni mogu napustiti
odgovaraju üi deo starog sistema. Ovakav na țin uvoÿenja košta manje nego
paralelni, zato što se u organizaciji ne duplira unos podataka, odnosno ne obraÿuju se svi podaci dva puta. Me ÿutim, postepeno uvo ÿenje može
zbuniti korisnike ako istovreme no vide rezultate oba sistema. Postepeno
uvoÿenje koți rukovodstvo u ocenjivanju poslovnih osobina sistema, jer ne
omoguüava lako upore ÿivanje sistema.
Direktno uvo ÿenje podrazumeva potpunu i trenutnu zamenu starog
novim sistemom. Zato što eliminiše svaku rezervnu opremu, ova metoda zahteva pažljivo testiranje i nosi ve üe rizike nego prethodne dve metode. Od
ove tri metode, direktno uvo ÿenje košta najmanje, ali podrazumeva najve üi
rizik. Iako eliminiše zbrku koja može nastati oko toga koji sistem stvara koje podatke, nedostatak rezervne opreme može spre țiti njenu primenu u
organizaciji.

232 Poslovna informatika
Slika 12.1. Metode uvo ÿenja novog informacionog sistema
Uvoÿenje novog informacionog sistema u poslovni sistem predstavlja
veoma osetljivu aktivnost. Zbog toga se uvo ÿenje mora vrlo pažljivo
planirati. Ovo je veoma važno, jer promašaji i greške na po țetku uvoÿenja
novog informacionog sistema mogu da stvore otpor prema njegovom korišüenju.
Na kraju, sistem mora pro üi i zvanițno prihvatanje, što se dešava
nakon dovoljno dugog rada sistema, kada su korisnici upoznati sa njim. U ovom trenutku korisnici, rukovodstvo i kadrovi za održavanje pažljivo kritikuju sistem, ukazuju üi na njegove dobre strane i slabosti.
12.4. FUNKCIONISANJE INFORMACIONIH SISTEMA
Tokom funkcionisanja informacionog sistema bi üe potrebno uraditi
odgovaraju üe promene i modifikacije u sistemu da bi se ispravile greške,
poboljšao rad teku üih funkcija ili se dodale nove mogu ünosti za rad, ako
postoji potreba za proširivanj em sistema. Postoje tri vrste održavanja
sofvera:
xkorektivno – otklanjanje grešaka koje su u ținili projektanti i
programeri,
xadaptivno – izmena softvera zbog izmena u okolini (hardverskoj i
softverskoj) u kojoj softver radi i Paralelno uvo ÿenje
Direktno uvo ÿenje
Postepeno uvo ÿenje Stari sistem
Novi sistem
Stari sistem
Novi sistem
Stari sistem Novi sistem
Vreme

Poslovna informatika 233
xperfektivno – izmene softvera zbog izmena zahteva korisnika,
poboljšavanje i modifkovanje sistema tako da zadovolji nove zahteve korisnika i nove potrebe poslovnog sistema.
Perfektivno održavanje softvera iziskuje najve üi deo troškova
održavanja, pa je osnovni kriterijum za ocenu kvaliteta dobijenog informacionog sistema, pored produktivnosti koju obezbe ÿuje i stepen
izmenljivosti koji pruža. Da bi lako izdržavao stalne promene zahteva korisnika, potrebno je da informacioni sistem bude lako izmenljiv.
Da bi ohrabrili i dozvolili promene u sistemu, analiti țari mogu da daju
formular u kome korisnici mogu da opišu greške koje su uo țili ili da
predlože promene i njene efekte na rad organizacije. Ovakav pristup, ohrabrio bi korisnike da razmišljaju o usavršavanju sistema, radi pove üanja
produktivnosti i profitabilnosti. Popunjeni formulari treba da se dostave rațunskom centru, țiji radnici treba da razmatraju predložene sugestije i
modifikacije. Jednostavne promene mogu da se izvrše za par dana dok složene zahtevaju i par meseci. Koriš üenjem CASE alata i nove generacije
programskih jezika, ove izmene se mogu spr ovesti lakše i efikasnije.
Glavne funkcije ra țunarskog centra u fazi održavanja sistema su:
xmodifikacija postoje üeg aplikativnog softvera i izrada novih aplikacija
u skladu sa zahtevima korisnika,
xodržavanje hardvera i softvera,
xodržavanje centralne baze podataka,
xzaštita podataka od neovlaš üenog koriš üenja i raznih drugih
zloupotreba,
xstalna obuka svih korisnika usluga informacionog sistema.
Savremeni ra țunarski centar obi țno ima kadrove za održavanje i
grupu kadrova za razvoj. Kadrovi za održavanje obuhvataju onaj deo zaposlenih koji se bave pra üenjem rada postoje üih hardverskih i softverskih
resursa. To su, pored tehni țkog osoblja, specijalisti, sistem inženjeri i sistem
analitițari. Osnovni zadatak grupe za razvoj jeste razvoj softvera, a u
odreÿenim situacijama i razvoj celokupnog sistema, naj țešüe u okviru
projektantskog tima.
Novi informacioni sistem i nova organizacija koju on zahteva, treba
da podrže kvalitetniju obradu podataka. Ocena funkcionisanja novog informacionog sistema treba da sadrži kriti țko praüenje i vrednovanje
informacionog sistema kao celine i njegovih podsistema. Kroz ocenu novouvedenog informacionog sistema, ne vrednuje se samo njegova

234 Poslovna informatika
tehnološka funkcionalnost ve ü i njegova ekonomska isplativost. Kao
posledica uvo ÿenja novog informacionog sistema, sve pojedina țne
aktivnosti koje se odvijaju u poslovnom sistemu, treba da se kvalitetnije obavljaju.
Celovito koriš üenje informacionih sistema u procesu upravljanja
preduzeüem onemogu üeno je brojnim i zna țajnim ograni țenjima
organizacione prirode. Slabo koriš üenje informacionih sistema je u slu țaju
složene organizacione strukture, dezintegracije celine i delova, razu ÿenih
funkcija, neadekvatanog na țina i sadržaja rukovo ÿenja, țak i ako se radi o
najmodernijim ra țunarskim tehnologijama. Ako su nestabilni uslovi
privreÿivanja, gde postoji dnevna dinamika cena, nemogu üe je koriš üenje
informacija i iz najopremljenijeg informacionog sistema odnosno, i najbolji informacioni sistemi bivaju vra üeni na nivo dorade podataka, što
onemoguüava proizvodnju bilo kakvih upravlja țkih informacija.
Služba nadležna za razvoj informacionog sistema mora pratiti
realizaciju planiranih ekonomskih efekata funkcionisanja odre ÿenih
podsistema i dati analizu tog ostvarenja. Ona je dužna da o ovome obavesti nadležne organe upravljanja. Može se do üi i u situaciju da željeni efekti
izostanu. U tom slu țaju neophodno je prona üi uzroke. Uzroci su obi țno
(Novakovi ü J., 2000):
xOrganizacione prirode – kada je potrebno pristupiti otklanjanju ovih
uzroka i to modifikovanjem informacionog sistema i njegovih
podsistema. To je zamašan posao, ali neophodan u slu țaju
organizacionih promašaja.
xKadrovske prirode – kada se uzroci mogu na üi u otporu primeni
informacionog sistema. Ukoliko ljudski faktor ne zadovoljava i ako ne prihvata novi informacioni sistem, ni najbolja oprema i organizacija neüe biti delotvorna. Drugi aspekt ovo g problema je neodgovaraju üi
kadar ili pak ne dostatak odgovaraju üeg profila kadrova. U tom slu țaju
se upošljavaju stru țnjaci sa strane, doškolava postoje
üi kadar,
stipendira mladi kadar i sl.
xSpoljni uticaji –uzrok su ukoliko kretanja u makro okruženju ne idu u
prilog poslovanju preduze üa. U sluțaju velikih inflatornih kretanja,
recesije, privrednih blokada i dr., otežava se rad i poslovanje preduzeüa, što se direktno prenosi i na funkcionisanje informacionog
sistema.
Za novi informacioni sistem je bitno da bude fleksibilan, tako da može
brzo da se prilagodi promenama poslovnog sistema, da se može uvesti za

Poslovna informatika 235
relativno kratko vreme, da se iz baze podataka može dobiti bilo koja željena
informacija koja ima smisla za dati nivo odlu țivanja i da omogu üava
racionalno poslovanje.

236 Poslovna informatika

Poslovna informatika 237
LITERATURA
1. Balaban N., Risti ü Ž., Ĉurkoviü J., Trnini ü J., Informacioni sistemi u
menadžmentu , Savremena administracija, Beograd, 2002.
2. Barrett, J.R., Castore, C.H., Decision making and decision support , In:
Barrett, J.R. and Jones DD. (eds.), Knowledge Engineering in Agriculture, ASAE Monograph, No. 8, St. Joseph, MI, 1989.
3. Buchman, R. J., What are Expert Systems, Building Expert Systems ,
Addison Wesley Publishing Co., Massachussetts, 1983.
4. Buede, D., Decision Analysis Software Survey: Aiding Insight IV,
ORMS – publication of INFORMS, Lionhart Publishing, 1998.
5. Doukidis G. I., Operations research and artificial intelligence ,
Operations Research in Management, Prentice Hall, Great Britain,
1991.
6.Ĉorÿeviü Nikola, Problemi uvo ÿenja e-governmenta u opštinsku
upravu Kikinda , seminarski rad, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd, 2004.
7. Goodwin, P., Wright, G., Decision Analysis for Management
Judgment , John Wiley & Sons, Chichester, England, 1992.
8. Han S., Balaban N., Osnove informatike , Savremena administracija,
Beograd, 1990.
9. Holsapple, C., Whinston, A., Decision Support Systems: A
Knowledge-based Approach, PWS-Kent, West Publishing Company,
1996.
10. Jaukovi ü M., Uvod u informacione sisteme , Tehnițka knjiga, Beograd,
1992.
11. Jokanovi ü D., Poslovni informacioni sistemi , Poslovna škola
Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2001.
12. Kosti ü M., Elementi teorije sistema i informacija , Nauțna knjiga,
Beograd, 1990.
13. Krsmanovi ü S., Poslovna informatika , Savremena administracija,
Beograd, 1991.
14. Krsmanovi ü S., Mandi ü D., Menadžment informacionih sistema ,
Fakultet za menadžment ''Bra üa Kariü'', Beograd, 1997.

238 Poslovna informatika
15. Laudon Kenneth, Laudon Jane, Management information systems ,
Pearson Prentice Hall, New York, 2004.
16. Liebowitz, J., Strategies and Considerations for the Inception,
Management and Institutionalizing of Expert Systems , Seminário,
Intelligent Systems: A Base for the New Industrial Revolution or How to be competative in the 90’s and beyond, Universidade Nova de Lisbo, Companhia IBM Portuguesa, SA, 1992.
17. Meyer, W., Expert Systems in factory management knowledge-based
CIM, Ellis Horwood Limited, Market Cross House, 1990.
18. Milanovi ü D., Jankovi ü S., Novakovi ü J., Poslovna informatika ,
Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003.
19. Milanovi ü, D., Galovi ü, D., Misita, M., Informacioni sistemi
menadžmenta , Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd,
2003.
20. Mila țiü, R., V., Teorija projektovanja tehnoloških sistema , Mašinski
fakultet, Beograd, 1990.
21. Mitrovi ü J., Haniü H., Poslovni informacioni sistemi ,ýigoja štampa,
Beograd, 2003.
22. Mogin P., Lukovi ü I., Govedarica M., Principi projektovanja baza
podataka , Fakultet tehni țkih nauka, Novi Sad, 2000.
23. Neškovi ü S., Lazarevi ü B., Koncepcija ostvarenja tehnološkog i
funkcionalnog jedinstva Informacionog sistema organa i organizacija Savezne Republike Jugoslavije , Savezni zavod za informatiku,
Beograd, 2001.
24. Novakovi ü J., Milanovi ü D., Veljovi ü A., Poslovna informatika ,
Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004.
25. Milanovi ü D., Jankovi ü S., Novakovi ü J., Poslovna informatika,
Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003.
26. Novakovi ü Jasmina, Informacioni sistem u funkciji upravljanja javnim
prihodima , doktorska teza, Megatrend univerzitet primenjenih nauka u
Beogradu, Beograd, 2003.
27. Novakovi ü Jasmina, Sistem informacija za upravljanje me ÿunarodnim
marketingom , magistarska teza, Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd, 2000.
28. Perovi ü M., Krivokapi ü Z., Osnove informatike , YUGRAFIC,
Podgorica, 1992.
29. Power, D. J., Decision Support Systems: Concepts and Resources.
Cedar Falls, IA: DSSResources.COM, pre-publication PDF version, 2000, accessed on (today's date) at URL http://dssresources.com/ dssbook/, 2000.

Poslovna informatika 239
30. Radenkovi ü B., Elektronsko poslovanje stanje i perspektive , ptt
prezentacija, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2003.
31. Risti ü Ž., Bošnjak Z., Balaban N., Ekspertni sistemi , Savremena
administracija, Beograd, 1993.
32. Roth, M., Inteligentna mašina – Kompjuter kao ekspert , Nauka,
Beograd, 1992.
33. Sauter, V., Decision Support Systems , John Wiley & Sons, NJ, 1997.
34. Stanki ü R., Poslovna informatika , Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd, 1997.
35. Stoiljkovi ü, V., CIM strategija preduze üa, CIM College, Niš, BIPIF,
Beograd, 1993.
36. Todorovi ü J., Upravljanje proizvodnjom , Privredni pregled, Beograd,
1989.
37. Turban Efraim, Rainer, Potter, Introduction to Information
Technology , John Wiley & Sons, 2005.
38. Turban E., McLean E., Wetherbe J., Informaciona tehnologija za
menadžment , Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
39. Turban, E., Aronson, E.J., Decision Support Systems and Intelligent
Systems , 5th Edition, Prentice-Hall, NJ, 1998.
40. Vraneš S., Ekspert Systems in CIM: BEST case study , 21. JUPITER
konferencija, Zbornik radova, Beograd, 1995.
41. Vuksan B., Organizacija proizvodnje , Mašinski fakultet, Beograd,
1990.

Dr Jasmina Novaković
Dr Dragan Milanović • Dr Alempije Veljović
POSLOVNA
INFORMATIKA
Dr Jasmina Novaković • Dr Dragan Milanović • Dr Alempije Veljović • POSLOVNA INFORMATIKA
.FHBUSFOE
VOJWFS[JUFU
QSJNFOKFOJI
OBVLB

#FPHSBE


ISBN 86-7747-191-X
cyan magenta yellow blackcyan magenta yellow black